Da li je Noć veštica satanistički praznik? Stručnjaci objasnili zašto ne može proslava i Svetog Luke i "veštica"

Uoči svakog praznovanja Noći veštica u našem društvu se otvara polemika da li bi ovaj zapadni praznik trebalo da se praznuje ili ne. S jedne strane imamo one koji ukazuju da je isti dan i Sveti Luka, dok drugi brane "Noć veštica" ističući ga kao povod za kostimiranje i zabavu. Ipak, da li zaista možemo biti istinski vernici i uporedo obeležavati Noć veštica?

Rasprava na ovu temu vodi se već duži niz godina, otkako se Noć veštica sve učestalije i masovnije obeležava u našim krajevima. Sredinom oktobra počinju uveliko da se dele na društvenim mrežama ideje za kostime, recepti za kolače, a neretko su i supermarketi opremljeni asortimanom za ovaj zapadnjački praznik. Pored zabave koju donosi, postavlja se pitanje koliko ljudi zapravo znaju šta praznuju.

- Kod nas je prisutna zapadna kulturna okupacija. Noć veštica nije u skladu sa tradicijom i verom balkanskog naroda i Evrope. To je običaj novijeg datuma i čak nema ni veze sa paganskim, iako se tako priča. Noć veštica je malo bizarna jer slavi smrt. Razumem da ljudi vole da se okupe i druže, ali nije normalno slaviti nešto što je neprilično i sa satanističkim motivima - objašnjava za 24sedam verski analitičar Željko Injac.

 Naime, poreklo ovog praznika potiče još od antičke keltske svetkovine kada se verovalo da se duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve zbog čega se gradila ogromna lomača na kojoj su stanovnici žrtvovali useve i životinje keltskim božanstvima.

- Obično oni koji praznuju Noć veštica i nisu vernici, pa samim tim ne uništavaju ništa, ali postaju deo tuđeg identiteta koji može predstavljati problem - dodaje Injac.

Inače, malo ko zna da su i kod nas postojali običaji maskiranja, stariji od modernog praznika Noć veštica.

- Na primer mi imamo običaj "mačkare". Nasleđen je iz paganizma, ali je hrišćanizovan. Uoči velikih postova ljudi su se oblačili u maske, ali sve više iščezavaju takvi običaji - objašnjava analitičar.

Isti dan u Srbiji se obeležava i Sveti Luka, jedan od velikih hrišćanskih praznika.

- To je pre svega krsna slava. Sveti Luka bio je apostol i jedan od četvorice jevanđelista. Srpske porodice uzele su ovog sveca za slavu još iz vremena Svetog Save. To je tradicija koju retko koji narod ima i to čini srpsko pravoslavlje jedinstvenim. Takođe na taj dan obeležava se i Sveti Petar Cetinjski zbog čega je ovaj dan u kalendaru obeležen crvenim slovom - pojašnjava Željko.

Dok ujutru pojedini Srbi pripremaju slavu, ili idu na liturgiju, drugi se pripremaju za večernji maskenbal. Većina, u Noći veštica vide povod za dobru žurku i maskiranje, ali da li je to dovoljan argument i za njegovo obeležavanje?

- Ne može se biti iskren hrišćanin ako se slavi Noć veštica. Jedno drugo isključuju. Kao što ni dan ni noć ne mogu ići zajedno. Ne može se reći da se obeležava iz zabave. Ili obeležavaš ili ne - zaključuje Injac.

Postavlja se pitanje koliko ljudi znaju o veri, a koliko su samo "nominalno" vernici.

- Mi svaki sadržaj koji nam se nudi uzimamo nekritički. Obično mladi slave Noć veštica, koji i nisu vezani za crkvu. S  druge strane ni crkva se nije približila da objasni zašto to ne treba da se slavi - ističe verski analitičar Draško Đenović.

Ipak, Đenović ne vidi problem u maskenbalima kao takvim, već u njegovom značenju za Noć veštica.

- Maskenbal kao maskenbal nije sporan jer je on prisutan i kroz naše stare običaje, ali je problem u poimanju maskenbala u okviru Noći veštica - objasnio Đenović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi