Ruke srpske, tehnika japanska: Dušica savladala divnu veštinu i sada usrećuje decu (FOTO)

Dušica Milošević iz sela Vrandol kod Bele Palanke je ljubav prema heklanju koju je nasledila od majke, iskoristila da usrećuje mališane. Japanskom amigurumi tehnikom, njene “zlatne ruke” izvezu najpopularnije crtane junake. 

Delovi isheklani prema šemi vunicom, pamučnim ili plišanim koncem spajaju se šivenjem, a lutka potom puni vatelinom ili koflinom. Tako nastaju mekane mede, zeke, mace, kuce, zmajevi, kornjače, ali i likovi popularnih crtanih filmova, privesci, zvečke za bebe.

- Radi se uglavnom o minijaturnim igračkama. Dobre su za decu jer su od prirodnih materijala i nema mogućnosti povrede, a najvažnije je što razvijaju maštu deteta mnogo bolje nego igračke na baterije - priča nam Dušica Milošević.

24sedam/M.K.

Ona je svoj prvi amigurumi u obliku male kuce uradila pre tri godine kao poklon za svoju rođaku, a da hekla i plete naučila je pre više od dve decenije ranije, još kao sedmogodišnja devojčica.

- Majka je mnogo volela ručne radove, stalno mi je plela bluzice i džemperiće. Ja sam bila uvek pored nje i pratila šta i kako radi, uvek me je interesovalo da naučim. I imala je strpljenja sa mnom, davala mi male igle i učila me. Ja sam kao dete heklala odeću za svoje barbike. Najčešće  sam se igrala plišanim igračkama koje i dalje volim, pa se takvom poklonu za rođendan i praznike uvek obradujem – priča nam Dušica.

24sedam/M.K.

U njenoj sobi, svaka lutka ima svoje mesto, ali na posebnom stoji jedna od vunice – stari ručni rad njene majke.

- Mama je izgubila vid zbog dijabetesa i sada vidi tek toliko da razazna da li je dan ili noć. Ali joj dajem svoje radove da opipa i onda dobijem kritiku ili savet. Uvek je pitam za pomoć kad naiđem na problem, da mi rešenje iako dugo nije plela - kaže Dušica.

24sedam/M.K.

Kaže da je heklanje ispunjava i da tako provodi dobar deo dana.

- Od jutra do mraka heklam. Mogu da kažem da vlada veliko interesovanje. I vole deca ove igračkice. Najviše me raduje kad mi kasnije stignu njihove poruke, sličice, osmesi... To je najveće zadovoljstvo za moj rad. Što se alata tiče nije potrebno puno, pre svega neki pamučni konac, vunica, heklica, i puno mašte, volje, strpljenja i truda. I nadgrađujem se vremenom. Svaka naredna igračka mi je sve bolja i bolja. Bar se meni tako čini - kaže Dušica.

U Beloj Palanci više ne postoje radnje gde bi mogla da kupi konac i vunicu, a sve je manje bilo kakve trgovine. Zato su, dodaje, društvene mreže odličan način da nađe kupce za svoje rukotvorine dok materijal nabavlja brzom poštom iz Niša ili Pirota.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi