Magični hleb star 107 godina čuva se u Pirotu: Srpska vojska celivala ga je kao ikonu, a veruje se da je spasio čitav puk! (FOTO)

Srpski vojnici u ratu dobijali su specijalni hleb, takozvani dvopek tain, koji je pravljen od mešavine raženog i belog brašna i mogao je da traje dugo. Jedan takav postoji već 107 godina, a čuva se u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

Tridesetjednogodišnji krojač i poštar Aleksa Zdravković iz Pirota odazvao se mobilizaciji uoči Prvog balkanskog rata, a majka ga je zavetovala da sačuva prvo sledovanje hleba jer će to biti njegova amajlija.

- Kao i većina Piroćanaca borio se u sastavu Trećeg pešadijskog puka koji je bio deo Moravske divizije - započinje priču za 24sedam kustoskinja muzeja Mila Panajotović.

Muzej Ponišavlja

Iako Aleksa isprva nije verovao majkinim rečima, odlučio je da sačuva tain i nosi ga u vojničkoj torbici, a reči majke podelio je samo sa najbližim ratnim drugovima. Događaji koji će uslediti, pokazaće njihovu istinitost.

- U bici na Oblakovskom visu, blizu Bitolja, usred najvećeg okršaja, u noći 17. novembra 1912., metak je udario u Aleksinu čuturicu punu vode, probio staklo i zaustavio se u njoj. U to vreme čuturice nisu bile od aluminijuma već od stakla, obavijene sa dva metalna poklopca. Aleksa je ostao nepovređen i pošto mu je čuturica spasila život, čuvao ju je zajedno sa metkom kao ratni trofej - objašnjava Panajotovićeva.

Parče hleba spasilo ceo vojni puk

Nakon balkanskih ratova, Aleksa je mobilisan i u Prvom svetskom ratu, ovaj put je pošao kao narednik, a sa sobom je poneo i amajliju tain.

Muzej Ponišavlja

- Dok se njegov puk nalazio na položajima u Mačvi i dugo odolevao austrougarskim napadima, u jednom trenutku puk je bio primoran da se povuče sa prve borbene linije na prihvatni položaj. Aleksa je tada primetio da je ostao bez torbice sa tainom i odlučio da se vrati u rov po nju. Uzalud su ga drugovi odvraćali od te smrtonosne namere, on je tvrdoglavo ostajao pri svome: „Moram da je potražim, dok Švabe nisu zauzele rov, pa makar poginuo“, govorio je. Sreća ga je pratila i ovog puta i uspeo je da se domogne torbice - priča kustoskinja.

Za vreme Kolubarske bitke, decembra 1914. godine Aleksa je zaslužio Orden Karađorđeve zvezde zbog izuzetne hrabrosti i snalažljivosti. Tog dana njegova amajlija je spasila ceo vojni puk.

- Naš puk se nalazio u teškoj situaciji, jer je ostao bez municije, naročito bez preko potrebnih bombi. Nikako se nije moglo napred, jer se čekalo da padne vis, koji se bio isprečio na putu srpskoj vojsci. Narednik Aleksa Zdravković dosetio se kako da nadmudri neprijatelja. Dao je znak maramom i neprijatelj se ućutao, a onda je podigao svoju tabakeru, pretvarajući se da drži bombu i jako podviknuo da naša vojska ima još pedesetak takvih, koje će odmah da zagruvaju, te bi im bilo bolje da se predaju. Kako se u austrougarskoj vojsci nalazilo mnogo ljudi koji su znali srpski jezik, razumeli su šta im je rečeno, uplašili se od „dobro“ naoružane srpske vojske i predali se - objašnjava Mila.

Od tog trenutka svi su verovali u taličnost Aleksinog dvopeka i celivali su ga kao ikonu pred svaki polazak u boj. Aleksa je preživeo i strahovito povlačenje preko albanskog krša u zimu 1915. godine, a kada je stigao na Krf i dovoljno se oporavio premesio je tain, koji se već počeo drobiti.

- Priča o čudesnom hlebu širila se među našim ratnicima kroz logor, pa je dospela i do saveznika Francuza i Engleza, koji su dolazili da ga vide i nudili vlasniku velike pare da ga kupe. Aleksa nije hteo da ga proda ni za živu glavu - priča Mila.

Aleksini potomci tain su poklonili Muzeju Ponišavlja šezdesetih godina 20. veka, gde se i danas nalazi. A izlaže se samo na specijalnim izložbama, poslednji put 2018. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi