Počinje škola: Roditelji i nastavnici uglas – samo da ne bude prekida! Đaci – nije fer zbog lažnih ocena

Drugo polugodište u školama u Srbiji biće nastavljeno 18. januara, kako je i planirano, saopštio je danas republički Krizni štab za borbu protiv zarazne bolesti kovid 19.

– Procenjeno je da nema prepreka za nastavak školske godine. Pohađanje osnovnih i srednjih škola nastaviće se po dinamici koja je bila pre raspusta – izjavila je ministarka Darija Kisić Tepavčević, članica Kriznog štaba, nakon sednice tog državnog tela održane 11. januara u Beogradu.

Ona je objasnila da se školska godina nastavlja po principu koji je bio od 1. septembra.

To znači da srednjoškolci u školu idu svake druge nedelje, po pola odeljenja, dok će đaci u starijim razredima osnovnih škola nastavu pohađati svaki drugi dan. Ostalim danima, kada nisu u školi, pohađaju onlajn nastavu. Učenici mlađih razreda ići će u školu svakodnevno, kao i do sada.

Većina klinaca, ali i njihovi roditelji, kao i predavači, slažu se u  tome da bi najbolja opcija bio potpuni povratak svih u klupe, ali da je i ova varijanta bolja od potpune onlajn nastave.

– Već nedelju dana s drugarima iz škole intenzivno razgovaram o tome šta će biti. Razmišljali smo da li će nas pustiti da se skroz vratimo u klupe, odnosno u punom sastavu razreda, ali eto, od toga ipak ništa – kaže za “24sedam” M. S., učenica prvog razreda Pete beogradske gimnazije.

– Svesno su nam skratili prvo polugodište za mesec dana i smanjili gradivo, pa zato računamo da su za vreme našeg produženog raspusta spremili materijal i dalji plan rada za drugo polugodište. Čini mi se da su se nastavnici, barem u gimnazijama, pre trudili da smanje broj pismenih i usmenih provera nego da nam smanje gradivo količinski – kaže naša mlada sagovornica, i dodaje:

– Prvi razred je osnov u gimnaziji, i zato mislim da nisu bili u mogućnosti da mnogo toga izbace od gradiva.

ZA NEKE ONLAJN PUN POGODAK, ALI MNOGO TOGA OSTALO NEJASNO

M. S. pak ističe da je najveći problem onlajn škola, dok je za neku decu to “pun pogodak”.

– Za neke moje drugare ova opcija je idealna – sedenje kod kuće zajedno sa privatnim profesorima koji rade svaki kontrolni koji nastavnici pošalju. To znatno može da popravi prosek. Međutim, neka deca nemaju uslove ne samo za privatne profesore iz svih predmeta, već i bolje računare preko kojih mogu u svakom trenutku da prate nastavu na Skajpu, Zumu i Gugl mitu – iskrena je ova gimnazijalka.

Da je zaista bilo učenika (pa i roditelja) koji su iskoristili situaciju, potvrdila nam je i Ana B., učenica Trinaeste beogradske gimnazije.

– Znam da su neki moji vršnjaci imali svesrdnu pomoć privatnih nastavnika – ironična je Ana B.

Ono što učenici, ali i prosvetni radnici i roditelji navode kao problem jeste to što se gradivo prelazilo veoma brzo, što nije bilo vremena za pitanja, više objašnjavanja…

– Nismo imali često prilike da pitamo ono šta nam je nejasno, jer, po rečima Ministarstva, sa gradivom se moralo ići dalje, a i deci su bila dovoljna predavanja na RTS-u i u školi. Međutim, moram da kažem da su se profesori, barem u mojoj gimnaziji, trudili da nam drže dopunske časove ili da nam na regularnim časovima objašnjavaju propušteno gradivo – ispričala nam je M. S.

Kako kaže, veruje da će svako od njenih vršnjaka imati “rupe” u znanju, jer se i pojedini nastavnici nisu snašli, a bilo je i dece koja nisu želela ili nisu mogla da redovno prate gradivo od kuće.

– Nama srednjoškolcima su produžili školu za još nedelju dana, što znači da se raspuštamo tek 23. juna. Mislim da ta nedelja jedino može da bude presudna pri zaključivanju ocena, jer automatski profesorima daje više vremena da procene znanje učenika – kaže M. S., koja je vrlo brzo našla način kako da se prilagodi novonastaloj situaciji.

Nastavnik biologije u beogradskoj Osnovnoj školi “Ivo Andrić” Dejan Bošković kaže za “24sedam” da je produžetak školske godine prilično nezgodan zbog osmaka pred kojima je mala matura i upis u srednje škole.

– U našoj školi smo imali varijante kako da sažmemo gradivo. Svako od nastavnika da plan, a preskaču se stvari koje su manje značajne. To smo već isprobali kada je raspust produžavan zbog gripa – navodi Bošković.

U PRVOM POLUGODIŠTU BILO MUKE, A U DRUGO SE KREĆE SA VIŠE ENTUZIJAZMA

Profesorka biohemije u Medicinskoj školi u Sremskoj Mitrovici kaže za “24sedam” da se kasni sa gradivom, ali da to nije jedini problem.

– Mislim da se gradivo može korigovati tako da se sve stigne, ali problem su ocene. Takođe, konkretan problem u srednjoj medicinskoj školi je realizacija praktične nastave koju učenici izvode u kabinetima, na lutkama, a nemaju kontakt s pacijentima. Kada su onlajn, nemaju ni tu mogućnost – ističe profesorka.

Njen kolega iz OŠ “Ivo Andrić” pak navodi da narednu školsku godinu, za koju se svi nadaju da će biti “normalna”, treba započeti upravo nadoknadom propuštenog.

– Treba da probamo da pojačamo gradivo iz prethodne godine, da zakrpimo “rupe” koje će se sigurno pojaviti. Možda bi to moglo biti rešenje. Ne kažem da onlajn nastava nije dobro funkcionisala, jer imamo Gugl učionice. Držao sam onlajn nastavu tokom koje sam razgovarao sa učenicima i oni su mi postavljali pitanja – kaže nastavnik biologije Dejan Bošković.

Prema mišljenju nastavnika, problem je u podeli razreda na dve grupe.

Pročitajte još

Kako će izgledati nastava od ponedeljka

Da li je Srbija spremna za državnu maturu? Ministar je odložio, a šta kažu prosvetari

– U prvom polugodištu smo se delili na A i B grupu i suočili s nizom problema. Po zakonu, u istom danu đacima se ne smeju dati dva kontrolna zadatka, niti više od dva u toku nedelje. Bilo je jako teško to uskladiti. Kada imate A i B grupu problem je veliki – ako planirate kontrolni u jednoj nedelji, planirate za A i B grupu. Recimo, grupu B ne vidim te nedelje, već moram da joj kontrolni dam sledeće, jer tom razredu držim dva časa nedeljno. Nekako smo uspevali da se ne preklapamo sa kontrolnim zadacima, ali je problem što ne rade svi pod istim uslovima – jedna grupa ima nedelju dana više za učenje, a i saznaju zadatke od prethodne grupe – objasnio nam je Dejan Bošković.

Takođe, prema njegovim rečima, i nejednak broj ocena je predstavljao problem.

– Recimo, viđam A grupu svake druge nedelje, a pred raspust smo bili u obavezi da imamo isti broj ocena kao kada normalno idemo u školu. Časovi su se pretvorili u trku za ocene, a nama je imperativ da ih naučimo – kaže Bošković, i dodaje:

– Onlajn nastava je dobra jer čuva zdravlje, ali u školi mogu više da ih naučim.

BOLJE SE UČI U ŠKOLI

Sa njim je saglasna i nastavnica engleskog jezika u jednoj od rakovičkih osnovnih škola S. K.

– Deci je teško da rade sama kod kuće. Najviše uticaja na savladavanje gradiva su imali časovi u školi. Učenici mlađih razreda su se pokazali kao veoma odgovorni u radu i disciplini. Ali nedostaju im kreativan rad, priredbe i razne aktivnosti kojima se svi radujemo – kaže za “24sedam”  S. K.

Ona ističe da je prelazak na onlajn nastavu bio veoma turbulentan.

– Mnoge škole su prešle na rad preko digitalnih platformi u realnom vremenu. Đaci i nastavnici, ali i roditelji, morali su brzo da se adaptiraju na neposredan rad putem određenih aplikacija. Prednost je bila u tome što smo imali direktnu komunikaciju. Mana je bila to što nisu svi mogli da se prilagode. Mnogi su imali poteškoće tehničke prirode, zbog uređaja, konekcije… Zamislite prosečnu porodicu sa dvoje ili troje dece koja prate nastavu onlajn i bar jednim roditeljem koji radi od kuće – naglašava S. K., i dodaje da je je ovaj raspust bio predah u pravo vreme od, u najmanju ruku, neobičnog prvog polugodišta.

I za roditelje je sve bilo novo i stresno.

B. Š., majka učenika četvrtog razreda, kaže da je njoj stresna i onlajn nastava, ali i odlazak u školu na samo dva sata.

– Samo što odvedem dete u školu, već moram da ga vraćam. Istovremeno, izgubljen je osećaj pripadnosti školi kao instituciji i značaj druženja u školi, jer pola razreda se nije srelo od marta prošle godine. Zbog previše slobodnog vremena i duge pauze, mom detetu se baš i ne ide u školu. Nema zadržavanja u školi, a samim tim ni druženja, i mislim da im to najviše nedostaje. Kako god bude, ostaviće loš trag na našoj deci – iskrena je ova majka.

Ipak, svi naši sagovornici se slažu u tome da će zbog iskustva iz prvog dela školske godine biti lakše u drugom delu.

– Navikli smo da funcionišemo s maskama, opominjemo decu da peru ruke i da ne dele užinu, a i ona su to već usvojila. Biće malo lakše, nadam se – kaže B. Š., majka desetogodišnjaka.

Nastavnici su složni – uigrali smo se, samo da opet ne bude prekida!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi