Da li je Srbija spremna za državnu maturu? Ministar je odložio, a šta kažu prosvetari

Ranije je bilo planirano da “velika matura“, koja bi bila “ulaznica za fakultete”, bude održana na kraju 2020/21, ali je odlučeno da se pomeri za godinu dana kako bi sve pripreme bile uspešno urađene.

Sad je njeno uvođenje opet odloženo, i to za period posle 2022. godine. Tu informaciju je juče saopštio ministar prosvete Branko Ružić, sa obrazloženjem da je odluka doneta zbog epidemiološke situacije u zemlji, ali i dodatnih priprema. A prosvetari kažu da nisu iznenađeni i da pozdravljaju odluku.

Da je reč o velikom poduhvatu za koji još nije vreme, svojom izjavom potvrdio je ministar Branko Ružić.

– Državna matura je velika promena u sistemu koja se neće uvesti bez razgovora i dogovora sa visokoškolskim ustanovama. Već smo u komunikaciji i sagledavamo i dogovaramo sve aspekte ove promene. Namera je da državna matura u krajnjem epilogu ima sertifikacioni karakter, odnosno da potvrdi stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama i gimnazijama, ali takođe i kvalifikacioni u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu. Svaki krupan reformski korak zahteva vreme i kvalitetno pilotiranje, kao i aktivno učešće svih relevantnih aktera. Formirali smo radnu grupu koja će u kontinuitetu pratiti pripremu svake od faza državne mature i uskoro ćemo objaviti kada je pogodan trenutak da se ona uvede u naš obrazovni sistem – rekao je ministar Ružić.

PROSVETARI – ODLUKA OČEKIVANA, SRBIJA NIJE SPREMNA

U Uniji sindikata prosvetnih radnika kažu da u Srbiji još ne postoje uslovi za održavanje državne mature.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, ističe  za “24sedam” da je ispravna odluka odlaganja državne mature, ali i navodi koji su to problemi s kojima se sistem suočava, te zbog čega još uvek ne postoje uslovi za održavanje državne mature.

– Odlaganje velike mature je očekivana odluka, s obzirom na to da apsolutno nismo bili spremni da je sprovedemo. Nijedan preduslov za uvođenje velike mature nije stvoren zbog toga što prvo što je potrebno jeste da se dogovore Ministarstvo prosvete i univerziteti da se državna matura prizna kao prijemni ispit na fakultetima. Dakle, nije urađeno ni to, što je slovo A u ovom procesu – naglašava Jankovićeva.

Ona dodaje da je priča o velikoj maturi počela još 2003. godine, kada Srbija nije imala novca za to. Onda je bio i jedan projekat koji je završen 2011. godine i tada je trebalo da se sprovede matura. Zatim je Šarčević 2016. čvrsto rešio da se projekat sprovede u delo 2020, ali je to odloženo, kao i sada.

Odlaganje nema veze sa pripremama nastavnika i učenika

– Priprema nastavnika i učenika nije sporna. Sporna je procedura izvođenja velike mature, koja praktično tapka u mestu, jer mi kao društvo nismo spremni da univerzitete uključimo u jedan realan proces obrazovanja – jasna je Jankovićeva.

Dodaje da ne misli da su za sve to krivi univerziteti, i da fakultete brine to što neće moći da naplate polaganje prijemnih ispita.

– Mi moramo da kao društvo sazrimo i da shvatimo da je velika matura kapa obrazovanja. Nama je u ovom trenutku mala matura teža od velike mature. Ispit koji polažu 15-godišnjaci je teži od onog koji polažu 19-godišnjaci – opominje na stvarnost Jasna Janković.

Pročitajte još:

Ružić: Državne mature neće biti ni 2022. godine

– Drugi problem kod nas jeste to što, da biste sproveli veliku maturu, morate imati jedan sistem kompjuterskih podataka o svakom đaku koji će polagati veliku maturu. Više od godinu dana rada je potrebno da se spremite za to, te da one koji su treći razred srednje škole uvedete u sistem i da ih pratite do kraja četvrtog razreda – ističe Jankovićeva, i dodaje da je svaki od ovih problema rešiv ako mu se ozbiljno pristupi. Jankovićeva kaže da veruje da će uskoro biti moguće uvesti državnu maturu, jer je upravo ona ocena obrazovnog sistema.

Nisu jasno utvrđene procedure

– Mi u Srbiji imamo problem s tim što volimo da delamo impulsivno, a toga u ovakvim organizacijama nema. Nema instant rešenja. U srednjim školama mora da postoji osoba koja se samo bavi maturom, u punom radnom vremenu cele godine. Ona je ta preko koje idu informacije, evidentiranja, prikupljanje želja za polaganje završnog ispita – to je jedna vrlo komplikovana procedura koja zahteva vreme – kaže Jasna Janković.

Jankovićeva ističe da ozbiljan rad na državnoj maturi znači i povećan obim posla, ali da kroz dobru organizaciju to u školama može da se amortizuje.

– Ja vidim problem što se tiče profesora, ali druge prirode. Svaki test mora neko da pregleda, kao i za malu maturu, a onda morate da se potpišete, da imenom i prezimenom stanete iza pregledanog testa. Velika matura mora isto tako da se organizuje. Kako ćemo mi da organizujemo sa istim ljudima i veliku i malu maturu a da ih pritom ne platimo njihov rad?! – pita se Jankovićeva, i ističe da to ne znači da su profesori protiv velike mature.

I Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija pozdravlja odluku o odlaganju “velike mature” i tvrdi da je problem to što nije postignut sporazum sa fakultetima.

– Pozdravljamo ovakvu odluku jer je zaista ispravna, bilo je potrebno odlaganje ne samo zbog koronavirusa, već, pre svega, činjenice da na fakultetima nije postignut sporazum o tome da li će se rezultati državne mature prihvatati direktno ili će postojati i dodatni prijemni, što nikako ne bi išlo u prilog učenicima.

Markov za “24sedam” kaže da bi pilot-projekte svakako trebalo nastaviti do kraja, dok ne bude postignut konačan dogovor sa fakultetima, i dodaje:

– Kao glavni argument za odlaganje “velike mature” isticali smo probleme sa kojima se obrazovni sistem suočavao kroz realizaciju završnog ispita za osnovne škole, što je kulminiralo “curenjem testova” iz štamparije na poslednjem ispitu.

“PILOTIRANJE” POČELO

Ranije je bilo planirano da velika matura bude održana na kraju 2020/21, ali je odlučeno da se odloži za godinu dana kako bi sve pripreme bile uspešno urađene. Plan je bio da bude održana u junu 2022, ali juče je ministar prosvete saopštio da ot toga neće biti ništa ni naredne godine. 

Prvo “pilotiranje” državne mature je počelo u oktobru ove godine.

U pilot-projektu je učestvovalo oko 5.000 učenika trećeg razreda iz 101 srednje škole, i to 50 gimnazija, 30 srednjih stručnih škola, tri umetničke i 10 srednjih trogodišnjih škola.

U svakoj školi testove su radili učenici iz dva odeljenja, a zadacima je bilo obuhvaćeno gradivo iz prve i druge godine.

Državna matura podrazumeva da je svi učenici završnih razreda srednjih škola polažu istovremeno, kao što to sada rade osmaci, i da je fakulteti priznaju za upis umesto prijemnog ispita.

Međutim, dekani pojedinih državnih fakulteta ranije su se protivili tome da matura bude jedini test znanja, odnosno jedini uslov za upis budućih brucoša. Smatraju da bi trebalo uvesti još neki oblik kontrole znanja za upis na fakultete, jer misle da takav način provere nije pouzdan. U Ministarstvu su, međutim, bili protiv toga, jer, kako su obrazložili, za decu bi bilo veoma stresno da u tako kratkom roku imaju dva teška ispita.

FAKULTETI ODREĐUJU LISTE ZA BODOVANJE

Đaci će na državnoj maturi polagati testove iz maternjeg jezika, matematike i treći test će biti sa liste opšteobrazovnih predmeta – strani jezik (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski, španski), istorija, geografija, biologija, hemija, fizika.

Fakulteti će da odrede svoje liste predmeta koje će da boduju za upis, i na osnovu toga koji fakultet žele da upišu, đaci će da biraju koji predmet će da polažu kao izborni.

Učenici koji idu u srednju stručnu školu, polažu stručnu maturu – srpski, matematiku i stručni predmet. Da bi upisali fakultet potrebno je da polože i test iz predmeta sa liste opšteobrazovnih koje će bodovati visokoškolska ustanova koju žele da upišu.

Prema ranijim najavama, test na državnoj maturi imaće 40 zadataka, od toga će 10 biti sa osnovnog nivoa, 20 sa srednjeg i 10 sa naprednog nivoa. Ispit će trajati četiri sata, a broj bodova biće različit u odnosu na nivo zadataka. 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi