"Trkao sam se s vremenom koje mi je uzimalo vid": Nikola je ostao slep, postao programer i sada radi posao koji voli

Nikola Ninković imao je samo sedam godina kada mu je otkrivena retinopatija pigmentoza, nasledna bolest koja vremenom dovodi do maltene totalnog gubitka vida. Na redovnom školskom pregledu otkriveno je da ima nešto “drugačije očno dno”.

– Meni to kroz osnovnu školu nije pravilo probleme, odrastao sam i igrao sam se normalno sa drugom decom, ali već u srednjoj školi sam imao više obaveza i “trošenja” oka. Tokom napora, nervne ćelije se jednostavno troše i praktično odumiru tako da sam ja, da tako kažem, stigao da položim vozački, završim srednju školu i prvi semestar fakulteta… a onda je došlo do oštećenja vidnog polja, a slova su mi jednostavno “ispadala” iz reči dok sam čitao… i tako da sam izgubio vid – počinje priču za “24sedam” ovaj hrabri mladić.

Kako kaže, pre 12 godina je na desnom oku imao mogućnost vida od samo dva odsto, a danas ne može sam da se kreće i čita. Upravo ovo poslednje napravilo mu je veliki problem, jer je za trenutak morao da prestane da se bavi programiranjem, svojom najvećom ljubavlju.

– Programiranje sam se bavio još kao srednjoškolac, više sam voleo baze podataka, nego igrice da igram. Ali, naravno, da sam i njih igrao! Međutim, zbog moje bolesti morao sam da prekinem da se bavim programiranjem. U tom periodu pratio sam samo tutorijale preko interneta i tako je prošao jedan period prilagođavanja na novu situaciju u kojoj sam se našao – kaže on.

Pet godina mogao je samo da uči

S obzirom na to da nije od malena ostao bez vida, nije bio ni učen, pa ni naviknut, na novi način života i rada. Ipak, Nikola nije odustao od svoje zamisli da bude programer. Nakon što je izgubio vid, kaže on, trebalo je pet-šest godina da dođe do tehnoloških poboljšanja, koja bi mu omogućila da počne ponovo da programira.

– Kada se pojavio govorni softver za android, uzeo sam pametni telefon i softver za čitanje tekstova – priča on i objašnjava da je odabrao takozvani PHP, za koji je procenio da mu najviše odgovara. Iako je talentovan za programiranje, nije uspeo da nađe posao, ali nije hteo da odustane.

Jednog dana, njegov otac koji se više od 30 godina bavi programiranjem u šabačkoj upravi, pitao ga je da razvije jednu aplikaciju za evidenciju materijala dobijenih iz obuka sa stručnih usavršavanja zaposlenih.

Nije ni razmišljao da će dobiti posao

Nikola kaže da je u tom trenutku pristao, kako kaže, bez bilo kakve ponuđene naknade od strane lokalne samouprave.

– Otac je želeo da vidi kako bih ja to uradio. I tako sam jednostavno počeo. To je bila prva stvar koja je skoro završena i koja će biti pristupačna na mobilnom telefonu i na desktop računaru – objasnio je mladić.

A onda je stigao iznenadni poziv iz Gradske uprave Šabac, koja je ponudila Nikoli posao u svom IT sektoru. Iako ima 33 godine, on nikada pre nije imao priliku da radi posao koji voli, pa kaže da je ovo za njega bilo iznenađenje.

– Nisam ni razmišljao o tome, ali me iznenadila ta želja ljudi u gradskoj upravi da ukažu poverenje meni, kao slabovidom programeru. Kada sam krenuo da radim aplikaciju za njih, nisam imao takav cilje već sam jednostavno voleo tu oblasti i to me je zanimalo – ispričao je on.

Pročitajte još:

Oči su slepe, treba tražiti srcem: Mudrosti “Malog Princa” za sva vremena

Nevidljivi u svom gradu: Slepi i slabovidi žale se da nema dovoljno zvučnih semafora

Gradske vlasti su mu izašle u susret, pa čak ne mora ni da dolazi na posao već radi od kuće.

– Ja radim od kuće i nemam potrebe da idem tamo. Pošaljem mejl kolegi, ako je neki problem, on meni pošalje mejl nazad i ja onda pretresem kod da vidim o čemu se radi – objasnio je on.

A, da Grad Šabac ozbiljno računa na ovog mladića govori i činjenica da radi drugi projekat.

– Trenutno se radi projekat za jednu službu, koji je potreban zaposlenima, ali će ujedno povećati efikasnost rada i poboljšaće se usluga – kaže on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi