Pažnja! Ako za praznike migrirate u prirodu ili na pecanje da danete dušom, zapamtite ovo
Krpelji su aktivni još od februara zbog blage zime, dok je zmijama sada vreme parenja
Nema čoveka u Srbiji koji ne čeka prvomasjke i uskršnje praznike. Već su nam nadohvat ruke i svako od nas će ih proslaviti onako kako voli, a mnogi će da šmugnu na sunce, legnu u travu, rasklope štapove za pecanje pored neke vode i – uživaju! Daleko od šefova, ljudi sa kojima su primorani svakodnevno da budu… Od svega.
Naravno, da sad ide ono “ali”. Mora. Jer u ovo vreme, baš na mestima o kojima sanjamo, već se baškare krpelji, ali i drugi naši potencijalni “neprijatelji”. Prosto, tamo su im staništa. Zato, nije na odmet da se i ovog proleća podsetimo kako nama, ali i njma, da bude podjednako dobro.
Krpelji aktivni
Doktor Ivan Aleksić, biolog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kaže za “24sedam” da su krpelji već aktivni i to od februara.
– Zato što nije bilo hladne zime. Oni su zanimljivi jer će i ove godine, do 30 odsto njih, biti zaraženo izazivačem lajmske bolesti kod ljudi – bakterijom borelijom burgdorferi – navodi on i dodaje da građani zbog toga budu oprezni u prirodi.
Prema njegovim rečima, Zavod već radi ispitivanja prisustva krpelja u desetak gradova.
– Preporuka je da ljudi pripaze dok su u parkovima i na drugim mestima u prirodi. Neka se pregledaju na njihovo eventualno prisustvo na telu. Takođe, trebalo bi da se koriste repelenati, preparati protiv ujeda insekata, da budu glave pokrivene kačketimaa, maramama i da se izbegavaju šikare i žbunje. Nije preporučljivo ležanje na goloj travi, a veća pažnja je neophodna da se obrati na decu i kućne ljubimce – objašnjava taj stručnjak.
Ako je za utehu, nemaju svi krpelji bakterije koje izazivaju lajmsku bolest u sebi, odnosno, kako navodi Aleksić, samo od 10 do 30 odsto.
Obratite pažnju
– Ukoliko nađete krpelja na koži trebalo bi da obratite pažnju u narednih 30 dana da li će se na mestu ujeda, a posle stručnog vađenja krpelja, pojaviti crvenilo koje se širi. Tada bez odlaganja idite kod lekara – kaže Aleksić i nastavlja da ako je krpelj bio na koži do 48 sati, onda to i nije tako strašno.
Kako dodaje, toliko je vremena neophodno da se on dobro pričvrsti posle čega je realna opasnost od infekcije.
– Ukoliko sumnjate da vas je ujeo baš zaraženi insekt, možete ga doneti u Zavod za biocide, gde će biti obavljena analiza da li je zaražen bakterijama, koje izazivaju lajmsku bolest. On ne mora biti živ. istovremeno, treba znati da u parkovima gde se kosi trava nema krpelja, ali su problematične šume i zemljište koje se ne obrađuje – objasnio je on.
Pixabay
Krpelji nisu jedina pretnja
Inače, sem krpelja pojavile su se i zmije. Tako je tinejdžerku iz Niša nedavno ujela zmija za desnu potkolenicu i devojka je završila u niškom kliničkom centru.Pročitajte još:
– Ovo je vreme kada zmije izlaze i pare se. Na teritoriji Beograda i u krugu oko 100 kilometara nema otrovnih zmija. Ima dve vrste onih koje borave u vodi i četiri vrste smukova koji su korisni. Otrovnice su u okolini Valjeva, Vršačkom bregu i drugim delovima Srbije – kaže Aleksić.
On dodaje da te gmizavce ne treba ubijati i da postoji služba u okviru zoohigijene koja je obučena za njihovo uklanjanje.
– One beže od ljudi, ali se dešava da dođu u naseljeno mesto. Ima ih po gradovima, naročito uz reke, ali nema bojazni da su opasne – uverava Aleksić.
Stršljenovi mogu biti opasni
Aleksić kaže da se svake godine dešava najezda nekih insekata, poput smrdibuba, ali da zdravstveno oni nisu interesantni.
– Eventualno stršljenovi mogu biti opasni ako se roj naseli blizu zgrade, škole… Svake godine neki insekt iskoči po svojoj brojnosti, ali to zavisi od uslova i sredine – objasnio je on.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari