Sve što treba da znate o bolovanju: Koliko dana može da se otvori unazad i kada važe posebna pravila

Bolovanje se ne može otvoriti neograničeno unazad. Zakon u Srbiji propisuje koliko dana pre pregleda izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad. Osnovno pravilo je da bolovanje može biti otvoreno najviše tri dana unazad, dok su za duži period potrebni opravdani razlozi i odluka lekarske komisije.

Koliko dana unazad lekar može da otvori bolovanje?

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, privremena sprečenost za rad počinje onog dana kada izabrani lekar utvrdi da zaposleni zbog bolesti ili povrede nije sposoban za rad.

Ako se zaposleni javi lekaru tek nekoliko dana nakon što se razboleo, bolovanje može biti utvrđeno i za period pre prvog pregleda, ali najviše tri dana unazad. Tako lekar zaposlenom koji dođe na pregled u četvrtak može da odredi početak bolovanja najranije od ponedeljka.

To, međutim, ne znači da zaposleni automatski dobija tri dana bolovanja. Lekar mora da utvrdi da je u tom periodu zaista postojala zdravstvena sprečenost za rad.

Kada bolovanje može da traje duže unazad?

Bolovanje može da bude priznato za period duži od tri dana pre javljanja lekaru, ali samo u posebnim okolnostima. O tome odlučuje prvostepena lekarska komisija, na predlog izabranog lekara.

Ovakva mogućnost postoji kada zaposleni iz opravdanih razloga nije mogao ranije da se javi lekaru. Zakon među takvim slučajevima navodi bolničko lečenje, bolest nastalu tokom boravka u inostranstvu i druge opravdane okolnosti.

Dakle, izabrani lekar ne može samostalno da otvori bolovanje duže od tri dana unazad.

Bolničko lečenje i bolest u inostranstvu

Ako zaposleni zbog hospitalizacije nije mogao da se javi svom lekaru, prvostepena lekarska komisija može da mu prizna bolovanje i za period duži od tri dana unazad. Za to je potrebno sprovesti odgovarajuću proceduru i dostaviti medicinsku dokumentaciju koja potvrđuje lečenje.

Slično pravilo važi i kada se zaposleni razboli tokom boravka u inostranstvu. Komisija može naknadno da utvrdi sprečenost za rad, ali nije dovoljno samo navesti da je osoba bila bolesna. Neophodna je medicinska dokumentacija kojom se potvrđuju bolest i opravdanost odsustva.

Zašto je važno javiti se lekaru na vreme?

Zaposleni bi trebalo da se izabranom lekaru javi čim mu zdravstveno stanje onemogući rad. Zakon predviđa da se osiguranik, bez opravdanog razloga, lekaru javi u roku od tri dana od nastanka sprečenosti za rad.

Odlaganje pregleda zato može da napravi problem ukoliko zaposleni kasnije želi da mu bolovanje bude priznato za duži prethodni period.

Ko određuje početak bolovanja?

Početak i trajanje bolovanja određuje izabrani lekar u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. Kada je potrebno priznati period duži od tri dana unazad ili zakon nalaže uključivanje komisije, odluku donosi prvostepena lekarska komisija.

Bolovanje ne treba mešati sa naknadnim opravdavanjem bilo kog izostanka sa posla. Poslodavac ne može sam da odredi njegov početak, ali ni zaposleni ne može da zahteva da mu lekar prizna proizvoljan prethodni period.

U praksi, tri dana unazad predstavljaju granicu do koje izabrani lekar može samostalno da utvrdi bolovanje. Za duži period moraju da postoje opravdani razlozi, odgovarajuća dokumentacija i odluka prvostepene lekarske komisije.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi