Čaušić upozorio na ono što čeka Srbiju: Nisam optimista, uslovi će biti sve ekstremniji

Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić, koji je odlikovan Ordenom za zasluge za odbranu i bezbednost prvog stepena, poručio je da priznanje pripada svim pripadnicima Sektora koji se svakodnevno suočavaju sa požarima, poplavama i drugim vanrednim situacijama.

Čaušić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, zahvalio predsedniku Srbije i državi na odlikovanju i istakao da ono predstavlja dodatnu obavezu da posao nastave da obavljaju još predanije.

– Potpuno sam iskren kada kažem da taj orden pripada svim pripadnicima Sektora za vanredne situacije koji se svakodnevno bore sa vanrednim događajima – rekao je Čaušić.

Kako je naveo, pripadnici Sektora tokom godine imaju desetine hiljada intervencija i spasavaju hiljade ljudi.

– Vatrogasci i spasioci su tihi heroji koji svaki dan zaslužuju poštovanje i pažnju – istakao je on.

Deliblatska peščara bila najteži izazov

Govoreći o požarima tokom leta, Čaušić je izdvojio intervenciju u Deliblatskoj peščari kao najtežu ove sezone, ali verovatno i jednu od najtežih u karijerama mnogih iskusnih vatrogasaca-spasilaca.

– Kapaciteti su bili veoma napregnuti, ljudi iscrpljeni, a oprema je otkazivala – rekao je Čaušić.

Veliki problem predstavljao je nepristupačan teren, jer je pesak onemogućavao prilazak vozilima i radnim mašinama.

– Ne samo zato što je gusta vegetacija, već zato što je to bukvalno pesak kao u pustinji. Nijedno vozilo ne može da priđe. Ne možete da napadnete požar, da kažem, radnim mašinama, pa da mu priđete da ga gasite – objasnio je.

Prema njegovim rečima, vatrogasci su pokušali da primene sve raspoložive taktike gašenja, uključujući i metode koje koriste njihove kolege širom Evrope.

Situaciju su dodatno komplikovali podzemni požari i vetar koji je iznenada menjao pravac.

– Kada vidite da, dok je požar gotovo lokalizovan, odjednom izbije po sto četrdeset, sto pedeset malih podzemnih požara koje naši ljudi moraju da gase, a da vetar bukvalno u nekoliko desetina metara menja pravac, onda vam je jasno da se susrećemo sa nečim sa čim se niko nije susreo u našoj zemlji – rekao je Čaušić.

Objasnio je da se vatra kroz rastresiti pesak i korenski sistem širila ispod zemlje, pa se dešavalo da se na mestu na kojem prethodno nije bilo vidljivih tragova požara iznenada zapali drvo.

Posebno dramatična situacija dogodila se na početku intervencije, kada su trojica vatrogasaca-spasilaca ostala okružena vatrom.

– Na početku intervencije imali smo situaciju da tri naša vatrogasca-spasioca budu faktički okružena i da požarna oluja u tom trenutku prođe preko njih. Zahvaljujući njihovoj obučenosti i opremi, snašli su se i sklonili, jer je moglo da dođe do tragedije koja bi zasenila sve ovo o čemu pričamo – naveo je.

Najvažnije je, istakao je, da su naselja i ljudski životi sačuvani i da nije bilo teže povređenih.

Rekordan broj intervencija, stižu novi izazovi

Čaušić je upozorio da broj vanrednih događaja raste, navodeći da je Sektor prošle godine imao rekordnih 39.757 intervencija.

Istovremeno su povećani kapaciteti – nabavljeni su novi kamioni i helikopteri, a Sektor danas ima više od hiljadu vatrogasaca-spasilaca više nego pre pet godina.

Ipak, ocenio je da će sve ekstremniji vremenski uslovi zahtevati još veću pripremljenost celog društva.

– Ono što nas čeka, a bojim se da će to biti sve ekstremniji uslovi, govori nam da čitavo društvo mora još više da se trudi, ne samo po pitanju opremanja Sektora za vanredne situacije, već i edukacije i spremnosti svih da spremno dočekamo ono što nas, nažalost, čeka – poručio je Čaušić.

Kao jednu od važnih prekretnica naveo je poplave u Obrenovcu 2014. godine, nakon kojih su, kako kaže, znatno poboljšane komunikacija i koordinacija nadležnih institucija.

– Republički štab za vanredne situacije je preko jedne operativne grupe koju smo mi napravili odgovarao na naše zahteve sa terena u roku od dvadeset, trideset minuta. Pre 2014. godine to bi bilo par dana, a možda ne bi ni odgovorile nadležne institucije – rekao je.

Spremni za poplave i sneg

Govoreći o predstojećoj sezoni kiša i zimskim uslovima, Čaušić je rekao da su značajno povećani kapaciteti za spasavanje na vodi. Broj timova povećan je sa šest, koliko ih je bilo 2014. godine, na 27.

Tokom zime, dodaje, vatrogasci-spasioci imaju veliki broj intervencija i evakuacija, naročito u nepristupačnim planinskim krajevima gde snežni pokrivač može dostići nekoliko metara.

– Nisam optimista po pitanju onoga što nas čeka, ali sam optimista da će se naša zemlja što bolje pripremiti za to – rekao je Čaušić.

Od formiranja Sektora za vanredne situacije do danas izvedeno je gotovo 560.000 intervencija, tokom kojih je spaseno 33.897 ljudi.

– To je jedan grad. Radujem se najavi predsednika države da će se još značajnije ulagati, jer opreme vam nikad dosta – u nova vozila, helikoptere, potencijalno i avione – naveo je.

Čaušić je posebno zahvalio dobrovoljnim vatrogascima koji svoje slobodno vreme stavljaju na raspolaganje i učestvuju u intervencijama širom Srbije.

Kao glavne prioritete za naredni period izdvojio je dalje povećanje broja ljudi, nabavku opreme, edukaciju i razvoj dobrovoljnog vatrogastva.

– Ljudi, oprema, edukacija, to je ono što će nas učiniti nešto bezbednijim u budućnosti od svega ovoga što se dešava – zaključio je Čaušić.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi