Šta se dešava sa novcem u banci kada vlasnik umre? Kartica se blokira, a evo ko i kada može do računa

Kada neko premine, iza njega ne ostaju samo nekretnine i druge stvari koje ulaze u zaostavštinu već i novac koji je imao na tekućim, deviznim i štednim računima. Mnogi naslednici, međutim, ne znaju šta se u tom trenutku događa sa bankovnim računom, da li kartica može da se koristi i kako se dolazi do novca.

Pravila su prilično jasna – novac ne nestaje, ali njime nakon smrti vlasnika ne može slobodno da se raspolaže.

Banka blokira raspolaganje novcem

Kada banka dobije informaciju da je vlasnik računa preminuo, onemogućava dalje raspolaganje sredstvima sve do okončanja ostavinskog postupka, navodi Narodna banka Srbije.

Informaciju o smrti banka može da dobije od članova porodice, koji dostavljaju izvod iz matične knjige umrlih. Kada je reč o penzionerima, matične službe podatak o smrti dostavljaju Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji potom obaveštava banku preko koje je penzija isplaćivana.

Profimedia

To praktično znači da ni osoba koja je ranije imala ovlašćenje za raspolaganje računom ne može da nastavi da podiže novac.

NBS objašnjava da ovlašćenje za raspolaganje računom traje do opoziva ili do smrti vlasnika računa. Smrću vlasnika prestaju prava ovlašćenog lica da raspolaže tim novcem, sve dok naslednici ne budu utvrđeni u ostavinskom postupku.

Šta se dešava sa karticom?

Platna kartica glasi na njenog imaoca i nije nešto što član porodice može da „nasledi“ i nastavi da koristi.

NBS izričito navodi da platnu karticu može da koristi samo njen imalac, odnosno osoba na čije ime je kartica izdata.

Zbog toga porodica ne bi trebalo da podiže novac karticom preminulog, čak ni kada zna PIN, niti da nastavlja da je koristi za plaćanja. Pravo naslednika odnosi se na novac koji predstavlja deo zaostavštine, a ne na pravo korišćenja kartice preminulog.

A šta ako porodica ne zna u kojoj banci je bio novac?

Ni tada novac nije automatski izgubljen.

Narodna banka Srbije vodi Jedinstveni registar računa u kojem se nalaze podaci o dinarskim i deviznim računima fizičkih lica u bankama u Srbiji. Registar ne sadrži podatak o tome koliko novca ima na računu, ali sadrži broj računa i naziv banke u kojoj je otvoren.

Sudovi i javni beležnici preko Pravosudnog informacionog sistema imaju pristup tim podacima i mogu da ih koriste tokom ostavinskog postupka kako bi utvrdili u kojim bankama je preminula osoba imala račune.

To je posebno značajno u situacijama kada članovi porodice nisu znali da je preminuli imao štednju ili račun u određenoj banci.

Kada naslednici mogu do novca?

Ključni dokument je pravosnažno rešenje o nasleđivanju.

Kada je utvrđeno ko nasleđuje novac, naslednik sa pravosnažnim rešenjem može da se obrati banci i zatraži isplatu sredstava koja mu pripadaju. NBS navodi da banke na osnovu takvog rešenja isplaćuju novac sa računa preminulog, u skladu sa svojim procedurama.

Na osnovu rešenja o nasleđivanju naslednici mogu da zatraže i gašenje računa. Banka tada sredstva prenosi na račun naveden u zahtevu ili ih isplaćuje u gotovini.

Dakle, smrt vlasnika računa ne znači da novac pripada banci. Sredstva ulaze u zaostavštinu i pripadaju naslednicima utvrđenim u ostavinskom postupku.

Postoji i krajnji slučaj – ako preminuli nema zakonskih naslednika iz reda srodnika, prema navodima NBS, poslednji zakonski naslednik je Republika Srbija.

BONUS VIDEO:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi