Danas je Veliki petak: Iz samo jednog razloga danas bi trebalo upaliti vatru i strogo postiti

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Judeji su uz grozne poruge, Isusa Hrista bičevali. Rimljani su nastavili sutradan krvavi pir. Pilat je sve to mirno gledao. Njegov kukavičluk je bio veći od ljudskog osećanja za pravdu, i sudijskog poštovanja zakona.

Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja.

Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.

 

Od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.

Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.

Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Vaskrs.

Pali se vatra i strogo se posti

U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.

Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.

U nekim krajevima je običaj da se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Veliki petak je za hrišćane izraz poštovanja prema žrtvi Hristovoj i vere da svako stradanje prethodi Vaskrsenju kao i da – bez stradanja i smrti nema vaskrsenja.

Verovanja i običaji

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje Vaskršnjih jaja, u kojem učestvuju i zabavljaju se pre svega deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će čuvati do sledećeg Vaskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela sreću domaćinima. Na dan Vaskrsa svi ukućani treba prvo da pojedu po jedno jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.

Devojke će u noći na Veliku subotu sanjati budućeg muža.

Kako se veruje, devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod svoj jastuk, sanjaće te noći budućeg muža.

Postoji verovanje da, ako danas operete kosu, cele sledeće godine vas neće boleti glava. Na ovaj praznik valja metlom malo pomesti kuću, a zatim tu metlu baciti, kako bi sa njom iz kuće izašlo sve zlo.

Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi rasla brže.

U nekim krajevima, ljudi ujutro donose vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi