Sećate li se šta smo nekada nosili na more? Današnja deca za neke od ovih stvari verovatno ne bi znala ni čemu služe (FOTO)

Danas je za odlazak na more dovoljno da ponesemo telefon, punjač i dokumenta. U jednom uređaju imamo foto-aparat, muziku, navigaciju, vremensku prognozu, rezervaciju smeštaja, kontakte i praktično sve informacije koje nam mogu zatrebati na putovanju.

Pre samo nekoliko decenija izgledalo je potpuno drugačije. Ko je iz Srbije osamdesetih, devedesetih ili početkom dvehiljaditih kretao na letovanje, u koferu i automobilu često je imao čitavu kolekciju stvari koje bi današnjoj deci verovatno morale prvo da se objasne.

Film za foto-aparat – nema brisanja, nema još 50 pokušaja

Digitalni foto-aparati i mobilni telefoni potpuno su promenili način na koji fotografišemo. Nekada je za letovanje trebalo kupiti film za foto-aparat, najčešće sa 24 ili 36 snimaka.

Zbog toga se nije fotografisalo baš sve. Nije bilo trenutnog pregledanja slike, brisanja neuspelog snimka i ponavljanja deset puta. Tek kada se film razvije, često po povratku sa mora, porodica bi saznala kako su fotografije zapravo ispale.

Zato su se sa letovanja neretko vraćale fotografije sa zatvorenim očima, prstom preko objektiva ili slučajnim prolaznikom u kadru – i baš takve ostajale su u porodičnom albumu.

Pexels

Kasete, vokmen i obavezna olovka

Duga putovanja do mora bila su gotovo nezamisliva bez muzike, ali nije bilo Spotifaja, Jutjuba niti plej-liste sa hiljadama pesama.

Nosile su se audio-kasete, često pažljivo snimljene kod kuće, sa omiljenim pesmama poređanim baš onako kako je vlasnik želeo. Uz njih je išao vokmen ili kasetofon u automobilu.

A oni koji su odrastali uz kasete dobro znaju za još jedan predmet koji je mogao da spase stvar – običnu olovku. Kada bi se traka razmotala, njome se pažljivo vraćala nazad u kasetu.

Kasnije su kasete zamenili CD-ovi i diskmeni, pa je na put trebalo poneti i malu kolekciju omiljenih diskova.

Pixabay

Papirna mapa i suvozač kao navigacija

Danas telefon govori gde treba skrenuti, upozorava na gužvu i za nekoliko sekundi pronalazi alternativnu rutu. Nekada se preko pola Balkana putovalo uz veliku papirnu auto-kartu.

Mapa bi se raširila preko krila suvozača, tražili su se brojevi puteva i nazivi mesta, a promašeno skretanje moglo je da znači poprilično dodatnih kilometara.

Po dolasku na odredište često su se uzimale i turističke karte mesta, na kojima su bile označene ulice, plaže, hoteli i znamenitosti.

Pixabay

Telefonska kartica da se javimo kući

Pre mobilnih telefona, jedan od najvažnijih zadataka po dolasku na more bio je – javiti se kući.

U Srbiji su mnogi u novčaniku nosili Halo telefonske kartice za javne govornice, dok su se u inostranstvu koristile odgovarajuće lokalne kartice ili pozivi iz pošte i smeštaja.

Danas je dovoljno poslati poruku ili obaviti video-poziv sa plaže. Nekada se čekao red ispred govornice i pazilo koliko je impulsa ostalo na kartici.

Profimedia

Razglednica umesto fotografije na društvenim mrežama

Sa mora se nisu svakodnevno objavljivale desetine fotografija. Umesto toga, prijateljima i rođacima slale su se razglednice.

Trebalo je izabrati najlepšu, napisati nekoliko rečenica, kupiti marku i znati adresu osobe kojoj je šaljete. Čuveno „Pozdrav sa mora“ ponekad bi stiglo kući tek kada se pošiljalac već vratio sa letovanja.

Uz sve to, u torbama su se često nalazili mali radio na baterije, novine, časopisi, ukrštenice i papirići ili adresari sa važnim telefonskim brojevima.

ChatGPT

Danas su foto-aparat, desetine filmova i kaseta, vokmen, mapa, adresar, telefonska kartica, radio, novine i dobar deo turističkih informacija praktično zamenjeni jednim uređajem koji nosimo u džepu.

Možda su zbog toga koferi postali malo lakši, ali oni koji pamte takva letovanja verovatno će priznati da je bilo nečeg posebnog u trenutku kada se posle odmora ode po razvijene fotografije i tek tada, jednu po jednu, ponovo otkrije kako je izgledalo leto.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi