Ne završava sve u kontejneru: Evo šta se zaista dešava sa hranom koju veliki marketi ne prodaju

Na kraju svakog radnog dana u velikim trgovinskim lancima ostanu stotine proizvoda koje kupci nisu stavili u korpu. Mnogi veruju da sva ta hrana završava u kontejneru, ali stvarnost je znatno složenija. Deo proizvoda dobije novu šansu kroz sniženja, deo bude doniran, dok samo ono što više nije bezbedno za upotrebu završava kao otpad.

Prva stanica – police sa sniženjima

Prvi korak gotovo svih velikih trgovinskih lanaca jeste pokušaj da se proizvodi prodaju pre isteka roka trajanja. Zbog toga se na policama često mogu videti artikli sa umanjenom cenom od 30, 50 ili čak 70 odsto.

Ovakva praksa prepoznata je i u državnom Planu prevencije stvaranja otpada, koji navodi da su pojedini trgovci u Srbiji već uveli posebne oznake za proizvode pred istekom roka kako bi smanjili bacanje hrane.

Kada ne može da se proda, hrana dobija novu priliku

Ako proizvod i pored sniženja ne pronađe kupca, a i dalje je zdravstveno bezbedan, može da bude doniran. U Srbiji tu važnu ulogu imaju Banka hrane Beograd i Banka hrane Vojvodine, koje povezuju proizvođače i trgovce sa narodnim kuhinjama, prihvatilištima, ustanovama socijalne zaštite i drugim organizacijama koje pomažu ugroženim građanima.

Profimedia

Banka hrane Beograd danas sarađuje sa oko 200 partnerskih organizacija i godišnje prikupi oko 1.000 tona hrane, što predstavlja više od 2,2 miliona obroka.

Pojedini trgovinski lanci otišli su i korak dalje. Kroz programe poput „Hrana za sve“ i digitalnu platformu „Tanjir po tanjir“, svakodnevno se doniraju voće, povrće, pekarski proizvodi i druga hrana koja je i dalje potpuno bezbedna za upotrebu, ali se ne očekuje da će biti prodata do kraja dana. Humanitarne organizacije zatim preuzimaju ove proizvode i distribuiraju ih onima kojima su najpotrebniji.

Nije svaki rok trajanja isti

Jedna od najčešćih zabluda jeste da hrana postaje neupotrebljiva čim istekne datum na ambalaži. Međutim, postoje dve različite oznake koje imaju potpuno drugačije značenje.

Oznaka „upotrebiti do“ odnosi se na bezbednost hrane. Nakon tog datuma proizvod više ne sme da se prodaje niti konzumira jer može predstavljati zdravstveni rizik. Ova oznaka najčešće se nalazi na svežem mesu, ribi, mlečnim proizvodima i gotovim jelima.

S druge strane, oznaka „najbolje upotrebiti do“ odnosi se prvenstveno na kvalitet proizvoda. Mnoge namirnice, poput testenine, pirinča, keksa ili čokolade, mogu biti potpuno bezbedne i nakon isteka tog datuma, pod uslovom da su pravilno čuvane. Upravo nerazumevanje razlike između ove dve oznake jedan je od glavnih razloga za nepotrebno bacanje hrane.

Profimedia

Šta se dešava sa hranom koja više nije za ljude?

Hrana koja više nije pogodna za ljudsku ishranu ne mora nužno da završi na deponiji. U skladu sa principima cirkularne ekonomije, deo može biti iskorišćen za ishranu životinja, proizvodnju biogasa ili kompostiranje, što je znatno prihvatljivije rešenje od običnog odlaganja otpada.

Ovakav redosled postupanja predviđaju i nacionalni dokumenti o upravljanju otpadom, koji preporučuju da se odlaganje na deponije koristi tek kao poslednja opcija.

Šta koči veće donacije?

Iako pojedini trgovci redovno doniraju višak hrane, stručnjaci upozoravaju da Srbija još nema poseban zakon koji bi detaljno uredio ovu oblast.

U važećem Planu prevencije stvaranja otpada navodi se da je potrebno uspostaviti jasan zakonodavni okvir kojim bi bile definisane odgovornosti donatora, posrednika i krajnjih korisnika, kao i uslovi pod kojima hrana može da se donira. Takvo rešenje, smatraju stručnjaci, podstaklo bi još veći broj kompanija da višak hrane usmeri ka humanitarnim organizacijama umesto da završi kao otpad.

Profimedia

Bacamo stotine hiljada tona hrane

Problem bacanja hrane u Srbiji i dalje je veliki. Prema podacima Ujedinjenih nacija, godišnje se u našoj zemlji baci ili izgubi oko 770.000 tona hrane, dok veliki deo tog otpada završava na deponijama. Istovremeno, procene pokazuju da značajan broj građana nema redovan pristup dovoljnoj količini hrane, zbog čega stručnjaci smatraju da postoji veliki prostor za unapređenje sistema doniranja i preraspodele viškova.

Cilj je da što manje hrane završi u smeću

Iako se često stiče utisak da neprodata hrana automatski završava u kontejneru, praksa pokazuje da veliki trgovinski lanci danas koriste čitav niz mehanizama kako bi to izbegli. Sniženja, donacije i prerada viškova postaju sve važniji deo poslovanja, ali stručnjaci ocenjuju da bez jasnijih propisa, boljeg povezivanja trgovaca i humanitarnih organizacija i veće edukacije potrošača značajne količine hrane i dalje neće stići do onih kojima su najpotrebnije.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi