Kamera na vratima može skupo da vas košta: Jedna greška dovoljna je da ozbiljno narušite tuđu privatnost

Kamera postavljena na ulaznim vratima može značajno da doprinese osećaju bezbednosti, ali istovremeno otvara pitanje zaštite privatnosti svih koji prolaze zajedničkim hodnikom. Pametna zvona danas ne registruju samo osobu koja pozvoni – mnoga se automatski aktiviraju kada detektuju pokret, snimaju zvuk, čuvaju snimke u oblaku i vlasniku šalju obaveštenje čim se neko približi vratima.

Problem nastaje kada kamera ne obuhvata samo prostor ispred ulaza u stan, već i susedna vrata, lift ili veći deo zajedničkog hodnika. U tom slučaju vlasnik više ne nadzire isključivo svoj ulaz, već može da beleži kretanje komšija, njihovih gostiju, dostavljača i drugih prolaznika.

Kamera na vratima nije isto što i kamera u stanu

Vlasnik ima pravo da u svom stanu koristi bezbednosne uređaje koji nadziru isključivo njegov privatni prostor. Međutim, zajednički hodnik nije deo stana, već prostor koji koriste svi stanari i njihovi posetioci.

Zbog toga činjenica da je kamera postavljena na privatnim vratima ne znači da vlasnik može neograničeno da snima sve što se dešava ispred njih. Ukoliko uređaj sistematski obuhvata hodnik, lift, susedna vrata ili druge zajedničke delove zgrade, u obzir moraju da se uzmu i prava ostalih stanara.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne primenjuje se na obradu podataka koju fizičko lice vrši isključivo za lične ili potrebe svog domaćinstva. Ipak, što kamera češće i u većem obimu snima zajednički prostor i kretanje drugih osoba, to je teže pozivati se na ovaj izuzetak.

James Jiao / Alamy / Profimedia

U Srbiji ne postoji poseban propis koji detaljno reguliše upotrebu pametnih zvona i kamera na ulaznim vratima stanova. Zato se svaki slučaj procenjuje pojedinačno, uzimajući u obzir prostor koji kamera pokriva, način aktiviranja, vreme čuvanja snimaka, pristup zapisima i svrhu zbog koje je uređaj postavljen.

Da li pametno zvono sme da snima zajednički hodnik?

Snimak na kojem osoba može da bude identifikovana predstavlja podatak o ličnosti. Kada se na takvo snimanje primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, obrada mora biti zakonita, opravdana i svedena na minimum neophodan za ostvarivanje svrhe.

Zaštita ljudi i imovine može predstavljati legitiman interes, ali to ne znači da je dozvoljeno snimanje čitavog sprata. Preporučuje se da ugao kamere bude ograničen isključivo na prostor neposredno ispred ulaznih vrata.

Ako uređaj beleži lift, veći deo hodnika ili ulaz u susedni stan, trebalo bi proceniti da li se ista svrha može ostvariti užim uglom snimanja, maskiranjem dela kadra ili preciznijim podešavanjem zone za detekciju pokreta.

Da li kamera sme da bude usmerena ka vratima komšije?

Kada se u kadru jasno vide vrata susednog stana, moguće je pratiti kada komšija izlazi, vraća se kući ili prima goste. Takvo snimanje predstavlja znatno veći stepen zadiranja u privatnost nego beleženje osobe koja stoji neposredno ispred vrata vlasnika kamere.

Posebno je sporno ako se uređaj automatski aktivira pri svakom otvaranju susednih vrata ili neprekidno snima zajednički prostor. Kamera na ulaznim vratima ne bi trebalo da postane sredstvo za praćenje navika drugih stanara.

Snimanje zvuka dodatno zadire u privatnost

Većina pametnih zvona poseduje mikrofon koji omogućava razgovor sa osobom ispred vrata. Međutim, isti mikrofon može da zabeleži i razgovore koji se vode u hodniku ili čak dopiru iz susednog stana kada su vrata otvorena.

Zbog toga je važno proveriti da li uređaj neprekidno snima zvuk ili mikrofon radi samo tokom razgovora. Kamera koja istovremeno beleži sliku i zvuk zahteva još pažljivije podešavanje i jasnije opravdanje za takvu obradu podataka.

Da li je potrebna saglasnost stambene zajednice?

Video-nadzor koji postavlja stambena zajednica razlikuje se od privatnog pametnog zvona. O postavljanju kamera u zajedničkim delovima zgrade odlučuje stambena zajednica, koja određuje svrhu nadzora, prostor koji se snima, ko ima pristup zapisima i na koji način će stanari biti obavešteni da se prostor nalazi pod video-nadzorom.

Za privatnu kameru postavljenu na sopstvenim vratima ne postoji jedinstveno pravilo koje važi za sve situacije. Ipak, uključivanje upravnika ili stambene zajednice može biti potrebno ukoliko se uređaj postavlja na zajednički deo zgrade, menja spoljašnji izgled vrata ili snima zajednički prostor.

Važno je naglasiti da ni eventualna saglasnost stambene zajednice sama po sebi ne znači da je dozvoljeno neograničeno snimanje. I u tom slučaju primenjuju se načela Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ko može da pristupa snimcima i koliko dugo se oni čuvaju?

Snimci ne bi trebalo da budu dostupni većem broju ljudi niti da se čuvaju duže nego što je neophodno radi bezbednosti. Vlasnik uređaja trebalo bi da zaštiti korisnički nalog, lozinku i pristup aplikaciji, naročito kada se snimci čuvaju u oblaku.

Objavljivanje snimaka komšija u grupama stanara ili na društvenim mrežama otvara dodatna pitanja zaštite privatnosti. Činjenica da je snimak nastao iz bezbednosnih razloga ne znači automatski da može slobodno da se deli.

Šta može da uradi komšija ako smatra da ga kamera neprimereno snima?

Prvi korak je razgovor sa vlasnikom uređaja i zahtev da pokaže koji prostor kamera obuhvata, promeni ugao snimanja, isključi mikrofon ili skrati period čuvanja snimaka.

Ako dogovor nije moguć, sledeći korak je obraćanje upravniku zgrade i pokretanje pitanja pred stambenom zajednicom.

Ukoliko postoji sumnja da kamera neproporcionalno snima zajednički prostor ili da se snimci koriste na neprimeren način, građani mogu da se obrate Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Bezbednost stana jeste legitiman cilj, ali ona ne daje vlasniku pravo da zajednički hodnik pretvori u prostor za neograničeno praćenje drugih stanara.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi