Majstori digli cene: Sitni kućni kvarovi postali luksuz za mnoge građane

Procurila slavina, pregorela utičnica ili je vreme da se okreči dnevna soba – nekada su ovakvi poslovi predstavljali rutinski trošak koji nije mnogo opterećivao kućni budžet. Danas je situacija znatno drugačija. Čak i najjednostavnije intervencije često koštaju nekoliko hiljada dinara, a konačan račun neretko iznenadi vlasnike stanova i kuća.

Poslednjih godina cene zanatskih usluga neprestano rastu, a ni 2026. nije donela predah. Sve veći troškovi poslovanja, rast plata, skuplji materijal i hronični nedostatak majstora doveli su do toga da vodoinstalaterske, električarske i molerske usluge budu znatno skuplje nego ranije.

Prvo se plaća dolazak, pa tek onda popravka

Mnogi građani ostanu zatečeni kada shvate da se i sam izlazak majstora na teren naplaćuje. Majstori objašnjavaju da u cenu ulaze gorivo, vreme provedeno u saobraćaju, nabavka materijala i drugi troškovi, zbog čega većina danas ima minimalnu cenu intervencije.

Kod vodoinstalatera izlazak na adresu uglavnom košta između 2.000 i 4.000 dinara. Zamena obične slavine najčešće se kreće od 3.000 do 6.000 dinara, dok za zamenu sifona treba izdvojiti između 2.500 i 5.000 dinara. Otpušavanje odvoda može da košta od 4.000 do čak 10.000 dinara, a zamena vodokotlića dostiže i 12.000 dinara, u zavisnosti od složenosti posla.

Ako je intervencija hitna, posebno tokom noći, vikenda ili praznika, račun može biti i dvostruko veći.

24sedam/Profimedia/Pixabay

Električar više nije "brza i jeftina" pomoć

Slične cene važe i za električarske usluge. Sam dolazak na adresu uglavnom košta između 2.000 i 4.000 dinara, dok zamena utičnice ili prekidača iznosi od 1.500 do 3.500 dinara.

Za montažu lustera potrebno je izdvojiti između 3.000 i 7.000 dinara, dok otklanjanje ozbiljnijih kvarova na instalacijama može da košta i do 10.000 dinara. Kod složenijih poslova cena se često obračunava prema broju radnih sati.

Krečenje stana više nije mali trošak

Poskupeli su i molerski radovi. Krečenje jedne prosečne sobe danas uglavnom košta između 10.000 i 25.000 dinara. Gletovanje se naplaćuje od 400 do 800 dinara po kvadratnom metru, dok se cena samog krečenja kreće od 250 do 500 dinara po kvadratu.

Zbog velikog obima posla i visokih troškova, mnogi moleri više ne prihvataju sitne intervencije bez unapred određene minimalne naknade. Tako čak i krečenje jednog zida ili sanacija manjih oštećenja može da košta više nego što građani očekuju.

Profimedia

Šta je dovelo do ovakvog rasta cena?

Iako u Srbiji ne postoji zvaničan cenovnik zanatskih usluga, procene sa tržišta pokazuju da su pojedini mali kućni popravci danas skuplji između 30 i 70 odsto nego pre nekoliko godina.

Na to je uticalo nekoliko faktora:

• rast troškova rada;
• povećanje zarada u građevinskom sektoru;
• skuplji građevinski i instalaterski materijal;
• veći troškovi goriva i prevoza;
• sve izraženiji nedostatak kvalifikovanih majstora.

Podaci pokazuju da su troškovi rada u Srbiji u prvom kvartalu 2026. dostigli rekordni nivo, što se direktno odražava i na cene zanatskih usluga.

Građani odlažu popravke, ali ih to često košta još više

Majstori kažu da se sve više ljudi odlučuje da odloži manje kvarove kako bi uštedeli novac. Međutim, takva odluka često ima suprotan efekat. Curenje vode može izazvati vlagu i ozbiljna oštećenja zidova, dok neispravne električne instalacije predstavljaju bezbednosni rizik i mogu dovesti do mnogo skupljih intervencija.

Zbog toga preporučuju da se problemi rešavaju čim se pojave, jer se mala popravka danas možda čini skupom, ali će odlaganje u većini slučajeva dovesti do još većeg računa.

Sve to pokazuje da su mali kućni kvarovi odavno prestali da budu "sitni trošak". Danas je dovoljno da procuri slavina ili otkaže utičnica, pa da iz kućnog budžeta ode nekoliko hiljada dinara, dok ozbiljnije intervencije lako dostižu iznose koji se mere desetinama hiljada.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi