Bez emocija smo ogoljeni roboti koji izvršavaju naređenja i to - loše! Ova vrsta komunikacije među zaposlenima je ključ uspeha cele firme

06.05.2021

08:00 >> 10:59

0

Psiholozi koji se bave ponašanjem zaposlenih objasnili su šta je neophodno ljudima na poslu da bi bili zadovoljni i motivisani da daju svoj maksimum

Bez emocija smo ogoljeni roboti koji izvršavaju naređenja i to - loše! Ova vrsta komunikacije među zaposlenima je ključ uspeha cele firme
Pixabay

Verovali ili ne, novac nije presudna stavka zbog koje zaposleni biraju rad u određenoj firmi. Ne, to su, prema rečima stručnjaka, pre svega, dobra komunikacija između radnika i nadređenih, sloboda iskazivanja emocija, a potom i osećaj prihvaćenosti, sigurnosti, kolegijalnost, pozitivna atmosfera i mogućnost druženja i van poslovnog prostora.

Zaposleni su kadri da shvate, čak i kada je sve u praksi “bajno i sjajno”, skrivene, najčešće, loše namere kolega, nadređenih, koji pokušavaju da obesmisle njihov rad. Tada, plata može da bude i astronomska, ali ih ona neće zadržati na poslu jer takav “patološki odnos” polako se “valja” ka mobingu, koji niko neće da trpi, a i zakonski je kažnjiv.

Zadovoljan je dobar

Tako, ona poznata “zadovoljan radnik je dobar radnik” krije istinu koju pre nekoliko godina prepoznali brojni svetski, ali i domaći poslodavci.

Pixabay

Studije napisane u protekloj deceniji nesumnjivo potvrđuju – srećan zaposleni gradi dobar tim, koji daje odlične rezultate, motivisan je, ima zadovoljne klijente, što samo pospešuje produktivnost i rast same kompanije. A, to je upravo ono čemu teže sve poslovne organizacije, kompanije, firme, ali i najmanje kancelarije.

Bš zbog toga masovno se odbacuju nekadašnji “uštogljeni” načini rada i “šture” komunikacije zamenjuju raznim vidovima zbližavanja radnika – zdravu komunikaciju, organizovanje proslava, poslovnih ručkova, koncerata, učenja, a jedan trend koji je uzeo maha je i “timbilding”, odnosno jačanje tima radnika.

Šta je “timbilding”?

“Timbilding” se pojavljuje početkom 80-ih godina prošlog veka u Americi, kao jedan od zaštitnih znakova novog kapitalizma. Koristi kao sredstvo uspostavljanja i razvoja osećaja za saradnju među kolegama, za razvijanje osećaja pripadnosti kompaniji, kao i međusobnog poverenja među svim zaposlenima, nezavisno od pozicije na kojoj rade. Objašnjava se kao skup edukativno-rekreativnih ili zabavno-rekreativnih aktivnosti kojima je cilj stvaranje tima ili osnaživanje i poboljšanje međuljudskih odnosa da bi se dosegli zajednički ciljevi u kompaniji.

Sa osmehom na posao

U jednoj takvoj firmi radi Milica B. (25), koja je za “24sedam” podelila svoje iskustvo i njen odnos sa kolegama, ali i nadređenima. Kako kaže, “dobra komunikacija zlata vredi”, a upravo zbog te stvari posao kojim se bavi ne bi menjala ni za šta.

Pixabay

– Posao kojim se bavim je jako specifičan. Svakodnevno je stresa u izobilju, ali i jako zanimljivo. Moj posao podrazumeva da je svaki dan različit. Često se dešava da ne znam šta ću  da radim sledećeg dana. Trebalo bi sama da ga osmislim. Međutim, prirodno, dešava se da mi ponekad “zakažu” ideje. To, bez ustručavanja i straha od osude, mogu da kažem svom šefu, koji će se potruditi da je zajedno osmislimo dan ili će “iz rukava” izvući svoj predlog – priča naša sagovornica.

Prema njenim rečima, dešava se da joj zapadne da mora da uradi nešto što joj je baš nepoznato, a to rešava tako što se obrati za pomoć.

-Savete koje dobijam od svog nadređenog su neprocenjivi i trudim se da ih sve “upijem”. Takva sredina mi je najpogodnija i najprirodnija za rad. Što bi se reklo, osećam se kao “kod svoje kuće”. Zadovoljna idem na posao, komuniciram isto tako sa kolegama. Naravno, postoje određene granice koje nalaže poslovna komunikacija – iskrena je ona.

Brojni benefiti, obostrana korist

Printscreen/YouTube

Profesor Ratko Božović, sociolog kaže za “24sedam” da je takva vrsta rada sve zastupljenija u načinu poslovanja firmi, jer su, pre svega, poslodavci prepoznali brojne benefite koje ono donosi.

– To je vrlo važna ideja, jer nijedna priča ne može da bude uspešna bez dobre komunikacije. Poslodavac bi trebalo da obrati pažnju na svoje zaposlene i da im obezbedi zdravu sredinu za rad. Ali, možda važnije,  da bude svestan osobenosti i različitosti svojih zaposlenih i da ih poštuje i sasluša. Tu nastupa upravo takozvani HR, odnosno sektor ljudskih resursa – objašnjava taj stručnjak.

Prema njegovim rečima, poslodavci, nadređeni i šefovi trebalo bi da su svesni da su njihovi zaposleni ljudi, svojevrsne ličnosti, sa emocijama, problemima, idejama i stavovima, a koje su jako važne.

– Ako to kod radnika ne cene dovoljno ostaju nam samo ogoljeni roboti, koji izvršavaju zadatke po naređenju. I, to uglavnom loše. Da bi društvenost u određenim jedinicama, institucijama i firmama opstala, organizacija mora biti takva da se jasno istakne da svi zaposleni rade za isti cilj, da rade zajedno i za jedno. To znači da se moraju međusobno čuti i približiti se sa punoćom solidarnosti, kako bi rad bio produktivan, u punom zamahu i kako bi ljudi radili punim kapacitetom. Nema akcije bez dogovora, a ključ uspeha je da se radnik, pre svega oseti prihvaćeno i sigurno – poručio je Božović.

Pixabay

Kako kaže naš sociolog, plata je samo preduslov da se radnik zainteresuje za kompaniju, ali ono što ga održava da ostane u njoj, daje motivaciju, snagu i želju za radom su emocije koje oseća dok je na radnom mestu.

– Mi smo emotivna i strastvena bića, ali ne smemo da zaboravimo i na razum i racionalnost. Zato ne treba pribegavati ni hipersubjektivizmu – izrazu ranjene zveri, koja je preokupirana sobom, već, ukoliko delimo probleme i emocije sa kolegama, pustiti i drugu stranu da iznese svoj problem. Svaka ekstremna situacija krije patologiju, pa je potrebno biti umeren i naći zlatnu sredinu – poslovna komunikacija je jedno i treba se držati njenih okvira, sa poželjnim “izletom” dobrih emocija – objasnio je profesor Božović.

Pandemija “pomrsila konce”

Ono što nas sad sprečava u tome je, kako kaže, pandemija koronavirusa.

Pročitajte još
– Još traje pandemija koja nas je udaljila jer mnogi zaposleni rade od kuće. Kolektivni život se promenio, što je naravno uticalo i na komunikaciju, koja se svela na poruke, mejlove ili onlajn sastanke. Bez osmeha, pogleda, rukovanja i izraza lica teško je ostvariti prisnost i dobru atmosferu – zaključio je ovaj sociolog.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti