Trka za poene: Kako je upis u srednju školu postao najveći ispit odrastanja?

Završetak osnovne škole trebalo bi da bude trenutak radosti, simbol jednog uspešno završenog poglavlja detinjstva i uzbuđen pogled ka novim iskustvima. Međutim, za veliki broj tinejdžera u Srbiji, posebno u Beogradu, kraj osmog razreda danas predstavlja period ogromnog pritiska, neizvesnosti i straha. Mala matura i upis u srednju školu postali su mnogo više od običnog obrazovnog koraka, pretvorili su se u svojevrsnu životnu prekretnicu koja kod mnogih učenika izaziva stres kakav do tada nisu osetili.

Mesecima unapred osmaci pohađaju privatne časove, rešavaju testove iz prethodnih godina, prisustvuju pripremama i gotovo svakodnevno slušaju pitanja koja dodatno pojačavaju pritisak: "Koliko poena imaš?", "Koju školu planiraš?", "Da li ćeš uspeti da upadneš?" U takvoj atmosferi broj bodova postaje mera uspeha, ali i izvor ogromne nervoze, jer razlika između željene škole i razočaranja često može biti svega nekoliko decimalnih poena.

Gimnazije kao simbol prestiža

Deveta Beogradska Gimnazija

Na samom vrhu liste najtraženijih škola našla se Deveta beogradska gimnazija, čiji je prirodno-matematički smer zahtevao neverovatnih 94,50 poena za upis. Time je ova škola postala simbol akademske izvrsnosti, ali i mesto o kojem mnogi osmaci sanjaju godinama. Čak je i društveno-jezički smer zahtevao izuzetno visokih 93,20 bodova, što pokazuje koliko je interesovanje veliko bez obzira na usmerenje.

Treća Gimnazija 

Odmah iza nje nalazi se Treća beogradska gimnazija, jedna od najprestižnijih škola u prestonici. Za prirodno-matematički smer bilo je potrebno najmanje 94,35 poena, dok je za društveno-jezički smer granica bila nešto niža, 91,16. Ipak, čak i taj "niži" prag za mnoge učenike predstavlja rezultat koji zahteva godine discipline, rada i odricanja.

ChatGPT

Deseta Gimnazija 

Ništa manja zainteresovanost nije vladala ni za Desetu beogradsku gimnaziju „Mihajlo Pupin“ na Novom Beogradu. Opšti smer ove škole prošle godine mogao je da upiše samo učenik sa najmanje 93,90 poena. Time je Deseta gimnazija još jednom potvrdila status jedne od najpoželjnijih obrazovnih ustanova među mladima.

Peta i Četrnaesta Gimnazija 

Visoke kriterijume zadržale su i Peta, kao i Četrnaesta beogradska gimnazija. Za prirodno-matematički smer Pete gimnazije bilo je potrebno najmanje 92,95 poena, dok je društveno-jezički smer zahtevao 90,91. U Četrnaestoj gimnaziji granice su bile slične, 92,55 za prirodno-matematički i 90,05 za društveno-jezički smer. Sve to pokazuje koliko je danas teško postati učenik prestižnih gimnazija u glavnom gradu.

Ni Ostale Gimnazije Nisu Lako Dostupne

Iako nisu u samom vrhu liste, ni ostale gimnazije više nisu lako dostupne. Čak i škole koje se ne nalaze među prvih pet često zahtevaju više od 90 poena. Prošle godine najmanji broj bodova među beogradskim gimnazijama bio je potreban za Osmu gimnaziju, 86,26, kao i Dvanaestu, 85,93 poena. Nekada bi ovakvi rezultati važili za izuzetne, dok su danas postali gotovo minimalni standard za upis u mnoge škole.

Stručne škole više nisu "Rezervna Opcija"

Vazduhoplovna Akademija 

Poslednjih godina raste interesovanje i za stručne škole, posebno one koje nude perspektivna zanimanja i brže zaposlenje nakon školovanja. Tako je Vazduhoplovna akademija postala jedna od najtraženijih stručnih škola u zemlji. Smer tehničar vazdušnog saobraćaja zahtevao je čak 93,13 poena, što je nivo konkurencije koji može da parira najpoznatijim gimnazijama.

ETŠ "Nikola Tesla"

Veliku popularnost beleži i Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“, naročito smer tehničar informacionih tehnologija. U eri digitalizacije i ubrzanog razvoja IT sektora, nije iznenađujuće što su učenici masovno zainteresovani za ovu oblast. Prošle godine za upis na ovaj smer bilo je potrebno najmanje 92,75 poena, dok su pojedini drugi smerovi imali nešto niže granice.

RINA

Farmaceutsko-Fizioterapeutska Škola 

Farmaceutsko-fizioterapeutska škola takođe je među najpoželjnijima, naročito smer farmaceutski tehničar, za koji je bilo potrebno najmanje 86,26 poena. Sa druge strane, smer za masera mogao je da upiše i učenik sa 69 bodova, što pokazuje koliko razlike postoje između različitih obrazovnih profila čak i unutar iste škole.

Prva Ekonomska 

Na listi najtraženijih našla se i Prva ekonomska škola, koja godinama privlači veliki broj maturanata zainteresovanih za ekonomiju, finansije i administraciju. Za smer finansijsko-računovodstveni tehničar prošle godine bilo je potrebno najmanje 85,86 poena.

Od sutra kreće prodaja najvažnijeg vodiča za upis u srednje škole

Konkurs Ministarstva prosvete za upis učenika u prvi razred srednje škole za narednu, 2026/27. školsku godinu, biće u prodaji od srede, 27. maja, saopštio je danas Prosvetni pregled.

U Konkursu su, osim opštih i posebnih uslova upisa i kalendara upisnih aktivnosti, navedeni svi važni podaci o školama čiji je osnivač Srbija, područjima rada, broju učenika, obrazovnim profilima i trajanju obrazovanja, kao i o merilima i načinu izbora kandidata.

Sastavni deo Konkursa su i prijava za upis i lista opredeljenja, na čijem spisku može da bude navedeno najviše 20 obrazovnih profila, potencijalnih budućih zanimanja.

Kako se navodi, istovremeno sa Konkursom, Prosvetni pregled objavio je i Informator, koji može da pomogne budućim srednjoškolcima pri izboru zanimanja i u kome se nalaze informacije o orijentacionom broju bodova neophodnih za upis u određenu obrazovno-vaspitnu ustanovu u poslednje tri godine.

Cena Konkursa je 495, a Informatora 385 dinara i osim u knjižarama mogu da se naruče i pouzećem. 

Cena ambicije koju plaćaju petnaestogodišnjaci

Sve ove brojke jasno pokazuju koliko je obrazovni sistem postao kompetitivan i koliko su očekivanja postavljena visoko pred decu od svega petnaest godina. U vremenu kada bi trebalo da otkrivaju svoja interesovanja, razvijaju samopouzdanje i uživaju u poslednjim trenucima bezbrižnog detinjstva, mnogi učenici osećaju teret ogromne odgovornosti i strah od neuspeha.

Roditelji, profesori i društvo često nesvesno dodatno pojačavaju taj pritisak. Uspeh se sve češće meri brojem poena, dok se zaboravlja da svako dete ima različite talente, ambicije i životne puteve. Neki će briljirati u matematici, drugi u umetnosti, sportu ili zanatima, ali obrazovni sistem često ostavlja utisak da samo najbolji rezultati znače i najveću vrednost.

Više od broja na papiru

Ipak, važno je podsetiti da broj poena nije jedina mera vrednosti jednog mladog čoveka. Škola može otvoriti vrata, ali uspeh kasnije mnogo više zavisi od upornosti, rada, radoznalosti i želje za učenjem. Mnogi ljudi koji nisu završili "najpopularnije" škole uspeli su da izgrade izuzetne karijere, baš kao što ni diploma prestižne gimnazije sama po sebi ne garantuje uspeh.

Zato bi period upisa, umesto vremena panike i pritiska, trebalo da postane prilika da učenici razmisle o tome šta zaista vole, gde vide sebe i kojim putem žele da krenu. Jer prava vrednost obrazovanja ne nalazi se samo u poenima, već u znanju, iskustvu i čoveku koji kroz taj proces postajemo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi