Pitanja koja se svake godine postavljaju: Da li su novinari bezbedni i kakvo je stanje u medijima

Širom sveta, tokom 2020. godine, ubijena su 42 novinara i medijska radnika na zadatku, saopštila je Međunarodna federacija novinara (IFJ), a povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, koji se obeležava danas.

Dokument koji je nazvan “Bela knjiga o novinarstvu u svetu” navodi da je najmanje 235 novinara i medijskih radnika trenutno u zatvoru i da se protiv njih vode postupci povezani sa poslom kojim se bave.

Srbija

Kada se osvrnemo na našu zemlju, ubistva novinara bila su najučestalija od 1991. do 2001. godine, a nedovoljno se zna da je čak 39 novinara i medijskih radnika koji su radili za srpske redakcije ubijeno, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima.

Najviše ubijenih novinara u Meksiku

Prema tim podacima, u prethodne tri decenije je ubijeno 2.658 novinara širom sveta. Najviše novinara ove godine je ubijeno u Meksiku – njih 13 je izgubilo život u toj zemlji, koja je četvrti put u poslednjih pet godina na vrhu liste IFJ. Na drugom mestu je Pakistan, sa pet ubistava, dok su u Avganistanu, Indiji, Iraku i Nigeriji u 2020. godini ubijena po tri novinara.

Slučajevi koji su najviše potresli domaću javnost jesu ubistva Radisave Dade Vujasinović, novinarke lista “Duga”, osnivača lista “Dnevni telegraf” Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, novinara i dopisnika “Večernjih novosti” iz Jagodine. Ipak, od tih zločina prošlo je više od dve decenije, a sada se postavlja pitanje kakvo je danas stanje u medijima i koliko je uopšte bezbedno baviti se novinarstvom u našoj zemlji.

Pročitajte još: Naoružani muškarci sačekali da izađe iz kuće: Ubijena reporterka usred bela dana!

Da li su novinari u Srbiji bezbedni?

Ljiljana Smajlović, novinarka, kaže za 24sedam da se nastavio trend gubitka poverenja u medije, ali i u ostale važne institucije, establišment i elite.

– Mediji se bore da prežive nestanak poslovnog modela na kom su decenijama opstajali. I sam pojam “proverenih” informacija je izgubio na kredibilitetu. U martu ove godine “proverena” je bila informacija da maske ne treba nositi, čak i ako ih imate, a sada ste teoretičar zavere i ludak ako slično izjavite, za to nisu samo mediji krivi – objašnjava Smajlović.

Kako kaže, sada se više priča o etici u medijima i podseća da u Srbiji postoje snažni mediji, i sa jedne i druge strane, što nije tako loše.

– Nisam sigurna da su mediji gori nego što su bili, ali se sada barem više priča o etici u medijima, što je dobro. U Srbiji postoje snažni opozicioni i snažni provladini mediji, što i nije tako loše. U neku idealnu objektivnost bilo kog medija gotovo niko više i ne veruje, s pravom. Ali, ako ljudi ne veruju novinarima, ako su nepoverljivi prema svim autoritetima, ako novinare doživljavaju kao prenosioce poruka vlasti i tajkuna, novinari ne mogu biti ni zaštićeni ni bezbedni. Ali nisam sigurna da je u Srbiji gore nego negde druge – ističe Smajlović i dodaje:

– U Americi je predsednik četiri godine ubeđivao građane da su vodeći mediji “neprijatelji” društva i države, dok su oni tvrdili da su Rusi 2016. ukrali izbornu volju američkog naroda i da je Tramp Putinov “korisni idiot” – zaključuje naša sagovornica.

Pročitajte još: 24sedam istražuje: Kako ratna propaganda oblikuje stvarnost u Nagorno-Karabahu

Irelevantan sadržaj

Sve više se poslednjih godina govori o tome kako su mediji postali “mulj ovog društva”, a neretki su komentari da su novinari postali oličenje poltronstva raznih političara, tajkuna i privatnih kompanija.

Međutim, dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka, kaže za 24sedam da se novinarstvo u Srbiji u prethodnih 30 godina dosta promenilo, ponajviše zbog dve stvari.

– Prva glavna promena je internet, značajan deo medija se preselio iz štampanih u elektronske i sada je tu najveći deo sadržaja. Novinari su se prilagodili tom novom vremenu, pri čemu imamo i društvene mreže, gde svako može da bude novinar, može da pravi svoje priče… Najveći problem u tome je što ima mnogo irelevantnog sadržaja, a na taj način su se informacije decentralizovale, jer sada svako može da saopštava svoje stavove. To je zateklo i najveće medije, kako svetske, tako i domaće, koji se prilagođavaju toj formi. Druga stvar, koja je dosta uticala na novinarstvo, jeste promena globalne strukture i sada imamo multinacionalne kompanije koji su vlasnici medija, a u nekim slučajevima oni su jači i od same države – objašnjava naš sagovornik.

Cvetićanin ističe da Srbija nije izvan svetskog konteksta i da je koncentracija moći medija u rukama malih imperija.

– Tu su umrežene politička, medijska i finansijska moć. Veći problem kod nas, u poređenju sa svetskim medijima, je što nemamo sofisticirane načine u radu, kod nas postoji sirova propaganda i imamo medijsku džunglu. Kod nas sve to izgleda grubo, niko nema potrebu da ponudi vrhunske medijske sadržaje po uzoru na svetske, jer im više odgovaraju sirovi sadržaji, a cilj se ostvaruje za manje novca i jednostavnije metode. Rekao bih da je osobina naših medijskih sadžaja kao sirovo meso koje nije ispečeno, pomalo krvavo. Ne postoji interes da se podiže kvalitet. Pritom nestala je generacija novinarskih bardova, a mladi ljudi nisu uspeli da naprave novinarska imena – zaključuje dr Neven Cvetićanin.

Pročitajte još: Ubica slovačkog novinara i njegove devojke ide na 25 godina iza rešetaka

Vlada Srbije donela odluku o formiranju Radne grupe za bezbednost novinara

Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odluku o formiranju Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara. Dosadašnji rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koja je pratila postupanje tužilaštva u slučajevima izvršenja krivičnih dela uperenih protiv novinara, ukazao je na potrebu da se rad na ovom problemu institucionalizuje formiranjem Radne grupe, kako bi se efikasnije reagovalo u slučaju napada na novinare i pratile sve radnje i aktivnosti preduzete u cilju zaštite njihove bezbednosti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi