Ekskluzivno: Ministar prosvete Branko Ružić za "24sedam": Voleo bih da od 1. septembra svi đaci budu u školskim klupama

Prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić kaže u intervjuu za “24sedam” da drugačija organizacija nastave tokom korone nije uticala na znanje učenika. Ministar Ružić je otkrio mnoge odgovore na pitanja koja interesuju roditelje, ali i sve građane Srbije, poput toga kada će biti normalizovana nastava, da li će biti dozvoljeni besplatni udžbenici, kako zaštititi decu od vršnjačkog nasilja i da li će bitu uvedeno seksualno vaspitanje, kada će da se polaže državna matura…

Da li očekujete da će od septembra nastava biti normalizovana i da li će se, možda, od naredne školske godine biti i neke nadoknade znanja, koje je ove godine eventualno propušteno? Mnogi roditelji žalili su se da deca imaju “rupe u znanju”…

– Izmenjeni uslovi života i rada izazvani epidemijom koronavirusa doneli su i nove izazove i bili smo prinuđeni da neka rešenja i modele, brže nego što je planirano, implementiramo u obrazovni sistem. Mogu da kažem da je prosvetni sistem u potpunosti odgovorio na nove okolnosti koje je nametnula pandemija. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi, a jedina u regionu, koja je bez odlaganja omogućila učenicima na svim nivoima obrazovanja, da prate nastavu od početka školske godine i nijedan nastavni dan nije propušten. To je samo jedan od razloga zašto se ne može se govoriti o „rupama u znanju“, kao što navodite. Analiza podataka koje su dostavile škole pokazala je da ovakva realizacija obrazovno – vaspitnog rada nije uticala na postignuća učenika. Organizacija nastave, na kakvu smo navikli, pre epidemije, biće moguća onog trenutka kada se budemo izborili sa virusom, zato je izuzetno važno poštovanje mera i sprovođenje kolektivne imunizacije. Voleo bih da 1. septembra svi đaci budu u školskim klupama.

Кakva je situacija u vezi sa vakcinacijom zaposlenih u prosveti i studenata?

– Zaposleni u prosveti, pored zdravstvenog sistema, su važan deo za funkcionisanje našeg društva, i jasno je zašto su i oni bili prioritet pri vakcinaciji. Država je obezbedila dovoljno različitih vakcina za sve građane, dok je u mnogim državama imunizacija tek na početku. Svima nama cilj je da se vratimo normalnom životu i radu, a to možemo samo ako vakcinisanjem postignemo kolektivni imunitet. Što se tiče studenata u studentskim domovima, oni su pokazali veliku odgovornost, kako u poštovanju epidemioloških mera, tako kada je reč i o imunizaciji. S obzirom na brojne obaveze koje akademci moraju da usklade, približili smo im proces vakcinacije na korak do njih i omogućili im da se vakcinišu i u studentskim domovima. To je jednostavnija opcija za njih.

Nedavno se pokrenulo pitanje uvođenja seksualnog obrazovanja (reproduktivnog zdravlja) u obrazovni sistem, što je pozdravila i premijerka Srbije Ana Brnabić. Da li se to može očekivati u skorije vreme, kako bi se održavala ta nastava, odnosno da li bi to bio izborni ili obavezni predmet?

– Osnovna promena koju donosi orijentacija ka opštim i međupredmetnim kompetencijama ogleda se u dinamičnijem i angažovanijem kombinovanju znanja, veština i stavova, kao i njihovoj funkcionalnoj primeni. To se postiže saradnjom i koordinacijom aktivnosti više nastavnika, odnosno povezivanjem predmeta i inoviranjem načina rada na času. S obzirom na širinu ove teme, koja povezuje različite oblasti, počev od higijenskih navika, pa do partnerskih odnosa, učenici tokom školovanja, primereno uzrastu, ovu temu već obrađuju kroz različite predmete – priroda i društvo, fizičko i zdravstveno vaspitanje, biologija, građansko vaspitanje, zdravlje i sport, ali i kroz druge aktivnosti, kao što su časovi odeljenskog starešine, predavanja i radionice, koje drže zdravstveni radnici u školama. Najvažnije je da učenici steknu potrebna znanja.

Dugo se najavljuje državna matura. Кada bi to moglo da se desi i kako bi ona izgledala, odnosno šta bi podrazumevala?

– Državna matura predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Srbije i treba da postane spona između srednjoškolskog i visokog obrazovanja. Pored sertifikacione imaće i kvalifikacionu ulogu za upis na visokoškolske ustanove. Кako zahteva temeljne pripreme u svakom segmentu realizacije, formirao sam Кomisiju za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem. Iako je bilo planirano da se održi 2022.godine, Кomisija je donela odluku da se vremenski interval za održavanje mature pomeri. Državnu maturu polagaće generacija učenika koja je srednju školu upisala 2020.godine. Od njih, najpre oni čija srednja škola traje tri godine imaju svoj završni ispit , svi ostali , koji se školuju četiri godine polažu državnu maturu na kraju školske 2023/2024.godine

U javnosti su se vodila polemika u vezi sa besplatnim udžbenicima za osnovce od jeseni. Da li će biti dozvoljeno da pojedini izdavači ponude ovakve udžbenike i koji je stav ministarstva?

– Zakon o udžbenicima jasno propisuje kako se biraju udžbenici, ne bih se stavljao na stranu nijednog izdavača. Кoliko znam, među roditeljima u nekim školama su sprovođene ankete putem vibera i oni su mogli da glasaju da li žele da koriste te udžbenike. Biranje udžbenika za upotrebu u nastavi je, pre svega, stručno pitanje i uključuje niz obrazovnih, vaspitnih i praktičnih kriterijuma, koje može imati u vidu samo stručnjak za nastavu određenog predmeta, u okviru konkretnog nivoa obrazovanja i vaspitanja. Za državu je važno da su udžbenici u skladu sa nastavnim planovima i programima, da su odobreni, da ne narušavaju ljudska i manjinska prava, da ne sadrže i ne podstiču govor mržnje i nasilje, kao i druge oblike diskriminacije.

U pojedinim školama već postoje interaktivne table za učenje, ali ovo nije omasovljeno. Da li se planira ovakva vrsta digitalizacije nastave, odnosno opreme i za koje razrede bi to moglo biti sprovedeno?

Pročitajte još:

Ružić: Državna matura obezbediće pravednost i jednakost

Verovali ili ne, korona ima i jednu pozitivnu stranu: Smanjena je stopa vršnjačkog nasilja, a ovo se dogodilo u školama

– Digitalizacija obrazovanja je među ključnim prioritetima Vlade i Ministarstva i predstavlja samo segment ukupnih novina koje se sprovode. S obzirom na specifičnu epidemiološku situaciju poslednjih godinu dana, više nego ikada imali smo priliku da vidimo značaj razvoja digitalnih kompetencija učenika i zaposlenih. Važno je istaći da su nove okolnosti u nastavni proces uvele novine i razvile metode, koje će ostati kao alati za budućnost. Кlasičnu učionicu zamenila je virtuelna učionica, a inovativnost u nastavi postala je imperativ. Obezbeđivanje kvalitetnih uslova za rad i učenje jedan je od prioriteta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zbog toga nastojimo da kroz različite projekte i u saradnji sa partnerima, u što većem obimu digitalizujemo sistem, ali i da poboljšamo proces i uslove učenja u našim školama.

Pre nekoliko nedelja je došlo do tuče u školi u Lazarevcu gde su tri dečaka šamarala druga iz odeljenja. Vršnjačko nasilje je sve češće, da li Ministarstvo planira represivnije kazne za ovakav vid nasilja i kako zaštiti decu?

– Naš obrazovni sistem ima izgrađene dobre mehanizme i poklanja posebnu pažnju zaštiti dece i učenika od svih oblika nasilja i diskriminacije. Zakonska regulativa u ovoj oblasti je posebno uređena i propisuje jasne procedure i korake u prevenciji i reagovanju na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u obrazovno – vaspitnim ustanovama. Svaka od njih ima Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Kada je reč o slučaju koji pominjete, Osnovna škola „Knez Lazar“ iz Lazarevca je preduzela sve neophodne aktivnosti i utvrđeno je da nije bilo tako kao što navodite. Važno je naglasiti da vršnjačko nasilje nije samo tema za školu, a evaluacije različitih programa i praksi potvrdile su ključnu ulogu roditelja u prevenciji nasilja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi