Informacija - najvredniji resurs na svetu

Na listi najvrednijih resursa na svetu pre par godina došlo je do neočekivane smene na vrhu liste, naime, na poziciju broj jedan je umesto zlata i nefte koji su do tada držali primat, došla informacija kao najvredniji resurs, od tada i zvanično, i to je nepobitna istina jer pravovremena i proverena informacija i jeste najvredniji resurs koji mežete da posedujete. Ko poseduje informaciju taj ima prednost na svima, nad svojim konkurentima, nad svojim neprijateljima, čovek sa informacijom zna šta treba da uradi, kako da uradti to što treba i kada to da uradi kako bi postigao svoj cilj, onaj ko ima tu prednost taj ne može da izgubi jer je informacija ono što dobija ratove, kako poslovne, političke, ekonomske tako i vojne ratne sukobe. Zbog toga je obaveštajna delatnost najvažnija osnova svake državne bezbednosne strategije.

Da bi informacija bila vredna ona mora da sadrži sledeće karakteristike a to je da bude proverena i validna i da bude plasirana u pravo vreme onome kome je ona potrebna. U tom smislu, nije moguće izračunati bilo kojim merilima ili parametrima vrednost takve informacije, zbog toga se može zaključiti da je možda jedini resurs na svetu za koji sa pouzdanjem može da se kaže da može imati neprocenjivu vrednost. Samim tim je posao trgovanja informacijama izuzetno unosan sa poslovne strane. Ukoliko imate poziciju da dođete u posed informacija od značaja, uvek će postojati neko ko će biti spreman da plati novac za tu informaciju.

U Srbiji je do 2018 godine prikupljane informacija koriščenjem obaveštajnih metoda bila delatnost koja je rezervisana isključivo za državne agencije. Nakon što je 2018 godine na snagu stupio zakon o detektivskoj delatnosti, svaki građanin, koji za tim ima potrebu, ima mogućnost da se obrati licenciranoj detektivskoj agenciji i da zatraži usluge prikupljanja informacija za njegove lične ili poslovne potrebe. Kada govorimo o detektivskoj delatnosti, svaka profesionalna detektivska agencija može zainteresovanom građaninu pružiti uslugu pribavljanja informacije, da li su u pitanju informacije u vezi sa zaštitom i pomoći porodici, potrage za nestalim licima ili licima sa kojima korisniku usluga izgubio kontakt, pribavljanje podataka iz državnih arhiva, pozadinske provere, pribavljanje poslovnih informacija u korporativnom svetu, pretraga imovine, pruženje informacije o tome da li Vas neko prati, špijunira ili bilo koja druga vrsta informacije svaki građanin se može za ovu vrstu usluga obratiti detektivskoj agenciji i zatražiti da mu se dostavi potrebna informacija, sa izuzetkom odreženih informacija koje se smatraju poverljivim informacijama lične prirode, kojim odavanjem se može ugroziti nečija privatnost ili bezbednost. U te informacije spadaju adrese stanovanja, vozila, lični podaci lica, podaci iz policije, suda i druge. U tim slučajevima lice koje zahteva takvu vrstu osetljivih informacija mora uz zahtev da preda i pravni osnov koji služi kao dokaz da lice ima pravni osnov da zahteva dostavljanje te vrste osetljivih podataka o nekom licu.

Zakon nalaže da je procedura u svakom angažovanju takva da privatni detektiv mora sa klijentom da sačini ugovor o pružanju detektivskih usluga, mora da sačini ovlašćenje kojim klijent ovlašćuje privatnog detektiva da može u njegovo ime da prikuplja podatke i informacije, i ukoliko je u pitanju podatak lične ili povelrjive prirode, mora sastaviti zahtev za dostavljanje podataka koji mora podneti MUP-u, ili sudu ili zvaničnom državnom organu od koga se traži podatak, uz dokumentaciju koja dokazuje pravni osnov na osnovu koga se zahteva taj podatak.

Ponekad put do informacije koja nam je potrebna može značiti dugačak, detaljan i opsežan terenski rad koji može potrajati danima, nedeljama pa i mesecima. Ponekad put do informacije zahteva angažovanje velike količine resursa, od ljudi, vozila, opreme, vremena, što sa sobom zahteva i finansiranje svega toga što veliki broj građana ne može da priušti, tako da postoje i alternativni putevi do infomacije koji su kraći, brži i finansijski povoljniji.

Ukoliko neko želi da na najbrži i najefikasniji način dođe do informacije koja mu je potrebna, odnosno do istine u nekoj situaciji, najbrži i najefikasniji put do te informacije predstavlja poligrafsko testiranje. Usluga koja se može koristiti u privatne svrhe, poslovne svrhe, čak i u terapeutske svrhe u određenim situacijama. Pored standardne procedure, poligraf test sa sobom povlači još jedan dokument koji se zove formular za pristanak na poligrafsko testiranje koji lice koje se testira mora da pročita i potpiše, kako bi sa pravne strane bilo evidentno da je lice dobrovoljno pristalo da se testira, jer u svakoj državi na svetu važi pravila da se poligraf test može raditi isključivo na dobrovoljnoj bazi.

Ni jedna osoba ni u jednoj državi na svetu ne može biti naterana da bude testirana na poligrafu, bez obzira koliko ekstremne okolnosti su u pitanju. Poligraf Beograd je definitivno najbrži put do informacije, najefikasniji put do informacije i finansijski najpovoljniji metod koji je dostupan na tržištu. Do 2005 godine poligrafsko testiranje je bilo isključivo u nadležnosti države, nakon 2005 postalo je dustupno i javnosti. Bilo da su u pitanju privatni ili poslovni poligraf testovi, za fizičko ili pravno lice, da li su u pitanju međuljudski odnosi, testiranje kandidata za posao, privatne krađe ili poslovne krađe, odavanje poerljivih informacija, industrijska špijunaža, prevare osiguranja, preljube, utvrđivanje

prošlosti ili utvrđivanje činjenica poligraf predstavlja najbrži put do istine i informacije koja Vam je potrebna. Svako ima mogućnost da za fisknu cenu, u roku od 45 minuta sazna informaciju koju želi i dođe do istine, što je i dalje naefikasniji način, nažalost, nije primenjiv u svim situacijama, zbog toga uvek moramo uzeti u obzir sve metode kada procenjujemo slučaju, zbog čega se u detektivskoj delatnosti svakom slučaju pristupa po principu situacionog metoda, jer je svaki slučaju skup jedinstvenih činioca i elemenata i svaki slučaj je jedinstven za sebe, ne postoje dva identična slučaja. Poligraf se prevashodno primenjuje za rešavanje konflikta koji se već desio, ali se takođe može koristiti i kao sredstvo kontrole i održavanja željenog nivoa bezbednosti i bezbednosne kulture, ali i kao sredstvo preventive, kao sredstvo odvraćanja i sredstvo osiguravanja da se spreči da dođe do konfliktne situacije.

Naravno, da bi se neko bavio poligrafskim ispitivanjem potrebno je da završi specijalizovanu obuku propisanu međunarodnim standardima u liceniciranoj i sertifikovanoj međunarodno priznatoj poligraf akademiji, da nakon obuke provede dve godine testiranja pod budnim okom mentora ili prvih 250 testova takođe pod kontrolom mentora, dakle, mora da, pored detektivske licence poseduje i međunarodno priznatu licencu poligrafskog ispitivača.

Kada uzmemo u obzir sve ove usluge koje su do skoro bile u nadležnosti države a sada su dostupne široj javnosti možemo zaključiti da privatni sektor bezbednosti u Srbiji sve više dobija na značaju i raste kao grana industrije. I dalje to nije na nivou na kom je to u razvijenijim zemljama zapada ali može se konstantovati da ide uzlaznom linijom. U Srbiji i dalje ne postoji svest o ovoj vrsti delatnosti, i dalje postoji veliki broj građana koji ne zna da detektivske agencije uopšte postoje u Srbiji, a kamoli da imau svest o uslugama koje one pružaju i informacijama do kojih mogu da dođu.

Dva glavna sektora privatne bezbenosti čini sektor privatnog obezbeđenja i sektor detektivske delatnosti, sa tim da je sektor privatnog obezbeđenja neuporedivo glomazniji i brojniji, kada uzmemo u obzir da taj sektor zapošljava preko 50.000 ljudi dok detektivsa delatnost borji svega oko 50 privatnih detektiva od koji je možda polovina aktivna. Takođe, potrebno je intenzivno raditi na saradnji između državnog i privatnog sektora bezbednosti jer je to saradnja od koje obe strane samo imaju korist, samim tim i država Srbija ima koristi, samim tim i celo društvo. Kada govorimo o saradnji između državnog i privatnog sektora tu prevashodno mislimo na ovo što je najvažnije a to je razmena validnih informacija. To i dalje nije na nivou kao što je to, na primer, u SAD, gde je privatni sektor skoro na nivou sa državnim, ali to se ne može ni uporediti, jer u SAD postoji daleko duža istorija privatnih agencija za bezbednost, još od doba divljeg zapada. Za pohvalu je što je ta saradnja u usponu, i to posebno u poslednjih par godina a benefiti su veliki što se da videti na velikom broju primera.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi