Svekrva na testu: Koje običaje mora da ispoštuje prema snaji pre i na dan svadbe!

U tradicionalnoj srpskoj svadbi svekrva nije samo „majka mladoženje“, već važna figura sa jasno određenim običajima i očekivanjima. Od prvog poklona za veridbu, preko priprema za svadbu, do dočeka mlade i rituala sa sitom i žitom – upravo njeno ponašanje često određuje ton budućeg odnosa sa snajom. Iako su običaji danas opušteniji, mnogi i dalje žele da „ispoštuju sve kako treba“, ali i da izbegnu tenzije.

Šta svekrva daruje budućoj snaji

U tradicionalnom obrazcu, sve počinje već na veridbi. Brojni izvori navode da je običaj da budući svekar i svekrva mladu daruju zlatnim nakitom – najčešće ogrlicom i narukvicom, a ponegde i minđušama.

Time simbolično pokazuju da je devojka „primljena“ u njihovu porodicu, kao i poštovanje i materijalnu sigurnost koju joj pružaju.

Freepik

U savremenoj praksi to obično izgleda ovako:

• Poklon za veridbu – zlatna ogrlica, narukvica ili komplet nakita koji svekrva bira za snaju;
• Dogovor oko ukusa – u modernim porodicama svekrva često diskretno proveri da li se snaji dopada stil nakita, da poklon ne ostane „u fioci“;

Da li se nakit mora nositi na svadbi? – tradicionalno, u nekim krajevima očekuje se da mlada na svadbi nosi nakit koji je dobila od svekrve, ali to više nije strogo pravilo.

Pored nakita, u pojedinim sredinama svekrva, zajedno sa svekrom, učestvuje u kupovini delova miraza ili opremanja doma (posteljina, peškiri, posuđe), ali to danas više spada u dogovor porodica nego u strogi običaj.

Priprema i odnos pre svadbe: šta se „podrazumeva“ od svekrve

Iako se o poklonima najviše govori, u praksi je najvažnije ono što se ne vidi na fotografijama – odnos koji svekrva gradi sa snajom u mesecima pre venčanja. U tradicionalnoj podeli uloga svekrva je imala vrlo aktivnu ulogu u svim fazama svadbenih priprema, od organizacije do dočeka gostiju.

Šta se smatra lepim običajem i gestom danas:

• Poštovanje snajinih običaja i porodice – iako „kuća drži običaj“, dobro je da svekrva pokaže uvažavanje porodice mlade (njihove hrane, običaja, verovanja), jer se tako gradi međusobno poštovanje.
• Pomoć, ali ne i nametanje – tradicionalno, starije žene su „vodile svadbu“, ali danas se podrazumeva da svekrva pomaže oko priprema (gosti, hrana, ručak pre svadbe), ali ne nameće svoje mišljenje oko venčanice, dekoracije, muzike i slično.
• Dogovor oko darivanja i „poklona za rod“ – u starijim običajima snaja daruje muževljevu rodbinu peškirima, košuljama, platnom.

Danas se taj običaj ponekad zadržava u simboličnoj formi (npr. sitni lični pokloni), a svekrva je ta koja snaji može da objasni „ko je ko“ u rodbini i kome se šta daje.

U nekim krajevima i dalje postoji i običaj da svekrva pomaže snaji da se obuče ili da joj pre venčanja donese maramu, peškir ili drugi simbolični komad garderobe, čime je „prihvata“ kao novu domaćicu. To se danas najčešće radi samo ako i mladi i stariji žele da zadrže taj tradicionalni ton.

Pofimedia

Običaji svekrve na dan svadbe

Na sam dan venčanja, u mnogim krajevima Srbije postoje posebni rituali koji se vezuju upravo za svekrvu. Naravno, običaji se razlikuju od regiona do regiona, ali nekoliko motiva se često ponavlja.

1. Svekrvino jutro i znak da je „u kući svadba“

U etnografskim zapisima navodi se da u mladoženjinoj kući, još ujutru na dan svadbe, svekrva ima važnu ritualnu ulogu:

• Pali kandilo i moli se za zdravlje mladih;
• Široko otvara kapiju – znak dobrodošlice svatovima;
• Na krov kuće stavlja se motka sa peškirom ili košuljom, a na vrh se pričvrsti jabuka ili dunja okićena vencem – to je vizuelni znak celoj okolini da je u kući svadba.

Danas se ovaj običaj najčešće zadržava u selima i manjim sredinama, dok se u gradovima zamenjuje simboličnim kićenjem kuće, kapije ili ulaza cvećem i balonima.

Pofimedia

2. Doček mlade i ritual sa sitom i žitom

Jedan od najpoznatijih običaja u savremenim svadbama je doček mlade ispred mladoženjine kuće, gde glavnu ulogu opet ima svekrva.

Prema brojnim opisima običaja, kad mladenci stignu u mladoženjinu kuću:

• Svekrva dočekuje mladu sa sitom u kome se nalaze žito ili pšenica, često i poneki novčić ili bombone;
• Mlada tri puta baca žito preko glave, a zatim prebacuje sito preko kuće;

Veruje se da, ako sito ostane na krovu, mlada će „ostati u kući“, a brak će biti dug i stabilan.

Ovaj običaj simbolizuje plodnost, blagostanje i trajnost braka, a svekrvina uloga je da ga izvede mirno, svečano i sa osmehom – jer upravo taj trenutak često ostane upamćen kao „prvi pravi“ susret snaje sa novim domom.

Profimedia

3. Hleb, so, med i prvi korak preko praga

U mnogim krajevima svekrva snaji:

• prinosi hleb i so – da život u novoj kući bude bogat i bez gladi;
• nekad i med – da brak bude sladak;
• ponekad joj daje da stane na novac ili zrnevlje pšenice – simbol materijalne sigurnosti i napretka.

Često se pridodaje i verovanje da mlada treba prva da pređe prag ili da je mladoženja „prenese preko praga“, ali svekrva je ta koja se postara da u kući bude sve spremno: da prag nije zatrpan, da se doček obavi bez nervoze, da atmosfera bude svečana, a ne napeta.

4. Prvi dan posle svadbe i „uvodjenje“ snaje u kuću

U starijim običajima pominje se da svekrva snaji pokazuje gde se šta nalazi u kući, uvodi je u svakodnevne poslove i ustaljene porodične rituale.

Danas se to retko radi formalno, ali se i dalje očekuje da svekrva:

• bude prva koja će snaji objasniti porodične navike (slava, postovi, praznici, ko gde sedi za stolom, ko kada dolazi u goste);
• snaji olakša prve dane u novoj sredini, umesto da je odmah „testira“ kuvanjem, spremanjem i sl.

Profimedia

Dobra svekrva u 21. veku: kako spojiti običaje i zdrav odnos

Iako mnogi žele da „ispoštuju sve običaje“, savremeni odnosi ipak traže malo fleksibilniji pristup. Etnolozi i savremeni tekstovi o običajima ističu da su svi ovi rituali imali za cilj prihvatanje novog člana u porodicu i stvaranje osećaja sigurnosti, a ne kontrolu ili ponižavanje.

Zato se danas smatra dobrim tonom da svekrva:

• Običaje koristi kao povod za bliskost, a ne za nadmetanje – umesto „tako mora“, bolje „ako ti je lepo, hajde da uradimo ovo, to je naš porodični običaj“.
• Ne koristi poklon kao „polugu“ – zlato, miraz, pomoć oko stana ili svadbe ne bi trebalo da budu argumenti za mešanje u odluke mladog para.
• Poštuje granice novog braka – nakon svadbe, svekrva može da bude prva podrška, ali ne i „treći član braka“.

U praksi, „idealna“ svekrva danas je ona koja:

• ispoštuje osnovne običaje (poklon, doček, sito i žito, hleb i so),
• otvoreno razgovara sa snajom o tome šta njoj prija,
• i jasno pokaže da joj je važnije da snaja bude mirna i srećna, nego da baš svaki ritual bude izveden „po slovu tradicije“.

Na kraju, i u selu i u gradu važi isto nepisano pravilo: najvažniji običaj svekrve prema snaji je – poštovanje.

Sve ostalo se može dogovoriti, promeniti ili preskočiti, ali način na koji svekrva primi snaju u kuću pamti se ceo život.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi