Šta se radi uoči početka božićnog posta: Ovo su pravila i običaji kako da se pripremite za narednih 40 dana

Pravoslavni vernici sutra, u petak 28. novembra 2025. godine, ulaze u šestonedeljni božićni post kojim se pripremaju za proslavu Hristovog rođenja 7. januara. Božićni post traje 40 dana, od 28. novembra do Badnjeg dana, 6. januara 2026. godine. 

Danas su ujedno i Božićne poklade – dan uoči početka posta i poslednji dan u godini kada je, prema crkvenom i narodnom običaju, dozvoljeno jesti meso, jaja i beli mrs. 

Poklade se u tradiciji smatraju danom za praštanje, pomirenje i okupljanje porodice za bogatom trpezom, kako bi se u post ušlo „čista srca“. 

Profimedia

Šta se radi uoči božićnog posta: Božićne poklade, praštanje i planiranje

Dan uoči božićnog posta u crkvenom i narodnom predanju poznat je kao Božićne poklade. To je poslednji dan kada je dozvoljeno jesti meso, jaja i beli mrs pre Božića, ali i dan koji je obeležen posebnim običajima. 

Prema običaju, vernici danas najčešće:

• okupljaju porodicu za bogatom večerom – trpeza je mrsna, ali se naglašava zahvalnost Bogu za sve što je dato tokom godine 
• traže i daju oproštaj – Božićne poklade nazivaju se „danom za praštanje“, kako bi se u post ušlo bez zamerki i svađa 
• dogovaraju porodična pravila posta – roditelji se sa decom i starijim članovima dogovaraju na koji način će ko postiti, u skladu sa godinama i zdravljem
• prave plan jelovnika – mnogi vernici unapred organizuju posne obroke, prave spisak namirnica i proveravaju dane kada se posti „na vodi“, a kada je dozvoljeno ulje ili riba, oslanjajući se na crkveni kalendar. 

U mnogim krajevima Srbije, Božićne poklade prate i narodni običaji – povorke pod maskama, paljenje vatre ili korišćenje belog luka kao simbola zaštite od zla, ali se u savremenoj praksi sve više ističe mir u kući i porodično zajedništvo. 

Kako se vernik konkretno priprema: praktični koraci

Sveštenici savetuju da se ulazak u post ne svodi samo na „prebacivanje“ sa mrsne na posnu hranu preko noći, već da vernik napravi plan koji obuhvata i telo i dušu: 

Razgovor sa sveštenikom

Preporuka je da se svako ko želi da posti obrati svom parohijskom svešteniku, posebno ako planira stroži post, ima zdravstvene probleme ili tek počinje da posti. Sveštenik daje blagoslov, ali i realan savet u skladu sa godinama, snagom i obavezama vernika. 

Postepeno prilagođavanje ishrane

U danima pred post mnogi već smanjuju unos mesa i alkohola i uvode jednostavnije obroke, kako bi organizam lakše podneo promenu. Lekari ističu da nagla promena ishrane može biti naporna, posebno za hronične bolesnike.

Profimedia

Planiranje posnih obroka

Nutricionisti i sveštenici uglavnom preporučuju raznovrsnu posnu ishranu – mahunarke, žitarice, povrće, voće, orašaste plodove, ribu u dane kada je dozvoljena – uz umerenost u količini. Cilj nije prejedanje „na posno“, već trezvenost. 

Duhovni plan

Vernici često odlučuju da se tokom posta odreknu i nekih savremenih „poroka“ – prekomernog vremena na društvenim mrežama, kocke, alkohola, psovki ili loših navika u međuljudskim odnosima – kao dodatni vid uzdržanja. Sve je usmereno ka tome da se, kako ističu sveštenici, čovek „približi Bogu i promeni iznutra“. 

Ko ne bi trebalo da posti strogo

Pravila posta, prema učenju Crkve, prvenstveno važe za zdrave ljude. Deca, bolesni, stariji i trudnice mogu biti oslobođeni strogog telesnog posta, ali se od njih očekuje učešće u duhovnoj strani – molitvi, pokajanju i dobrim delima. 

Sveštenici podsećaju da:

• post nije „mehanizam“ koji se primenjuje po šablonu na svakog čoveka
• mera posta treba da bude u skladu sa snagom i zdravstvenim stanjem vernika
• crkva ne odbacuje one koji telesno ne mogu da poste, već ih podstiče da rade na duhovnom postu i pristupe svetim tajnama u dogovoru sa sveštenikom. 

Izazovi savremenog života i post

Poseban izazov predstavlja činjenica da se božićni post odvija u periodu novogodišnjih proslava po građanskom kalendaru. Sveštenici podsećaju vernike da, iako društvo slavi Novu godinu 31. decembra, za pravoslavne hrišćane to i dalje spada u vreme posta, pa se preporučuje da slavlje bude skromno i u duhu posta, bez prekidanja uzdržanja zbog zabave. 

Božićni post nije cilj sam po sebi, već „put ka Božiću“ – vreme kada vernik pokušava da u svakodnevnoj gužvi uspori, oprosti, izmiri se sa sobom i drugima i radosno dočeka praznik Hristovog rođenja.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi