Najveći ubica u Srbiji: Grad veličine Pirota nestane svake godine, a ova stvar je krivac

Kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti, kako u svetu, tako i u Srbiji. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, čak 49,8 odsto svih smrtnih ishoda u našoj zemlji posledica je srčanih oboljenja. Ovaj zabrinjavajući podatak istaknut je na konferenciji posvećenoj podizanju svesti o značaju zdravih životnih navika, povodom obeležavanja Svetskog dana srca.

Sve češće oboljevaju i mladi

Stručnjaci upozoravaju da bolesti srca više nisu problem isključivo starije populacije. Danas se javljaju u svim životnim dobima, a poslednjih godina sve je više mladih među obolelima.

Profesor dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije, ističe da Srbija godišnje izgubi čitav jedan grad veličine Pirota – oko 60.000 ljudi.

Profimedia

- Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti jeste povišen nivo LDL holesterola (poznatog kao „loš“ holesterol) i dužina izloženosti ovom faktoru. Najčešće nastaje nakupljanjem masnih naslaga u arterijama. Njihovo formiranje traje godinama, pa bolest u početku prolazi neprimećeno ili sa blagim simptomima, sve dok ne dođe do pucanja ili začepljenja krvnog suda. Tada dolazi do srčanog ili moždanog udara, a u najtežim slučajevima i do smrti - objašnjava dr Simić.

Dodaje da se čak 80 odsto ranih komplikacija može sprečiti pravilnom prevencijom:

- Važno je odlaziti na redovne preglede, kontrolisati telesnu težinu, krvni pritisak, puls, LDL holesterol i nivo šećera u krvi. Danas imamo savremene terapije koje to efikasno regulišu. Rešenje za smanjenje smrtnosti upravo je u prevenciji - poručuje on.

Srčana slabost – bolest sa ozbiljnom prognozom

Akademik, prof. dr sci. med. Petar Seferović, naglašava da je srčana slabost jedno od najtežih oboljenja kada je reč o prognozi.

- Podaci pokazuju da je svaki drugi pacijent sa srčanom slabošću u riziku od smrti u prvih pet godina od postavljanja dijagnoze, što je uporedivo sa stopom smrtnosti kod najčešćih karcinoma, poput raka dojke ili prostate. Problem je u tome što su simptomi nespecifični i često se pripisuju godinama, gojaznosti ili nedostatku fizičke aktivnosti, pa se dijagnoza postavlja kasno - navodi Seferović.

Profimedia

Prevencija i savremena terapija

On se slaže da je prevencija ključna, ali naglašava i važnost pridržavanja propisane terapije:

- Srećom, danas postoje veoma efikasni lekovi koji mogu sprečiti nastanak srčane slabosti. Ako bolest već postoji, savremena terapija može usporiti njen napredak i sprečiti razvoj teških oblika. Srčana slabost nije izlečiva, ali se može držati pod kontrolom, čime se značajno poboljšava kvalitet i dužina života pacijenata - zaključuje profesor Seferović.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi