Zaboravljeno groblje srpskih div-junaka

Istorija često podseća na palimpsest - tekst koji se nekad nalazio na pergamentu, ali je izbrisan kako bi se pergament ponovo mogao upotrebiti. Život nastavlja da buja na mestima velikih događaja, a ako su se, pride, oni odigrali u provinciji, van velikih puteva, svakodnevni život ih pretvori u sećanje, pa legendu, pa mit. Ili ih jednostavno prekrije zaborav. Sudbina je htela da su mesta nekih od najvećih pregnuća srpske armije u Prvom svetskom ratu ostala prepuštena zaboravu, dok se nacionalno sećanje preusmerilo na Krf, Zejtinlik i kapelu na Kajmakčalanu.

Promo/Biljana Marčeta

 

Ali kao što tekst ispod teksta danas zahvaljujući tehnologiji možemo da vidimo, ima i neumornih ljudi koji postojano uklanjaju tragove koje je vreme nabacalo preko sećanja i otkrivaju spomenike naše slavne prošlosti i groblja srpskih junaka zaboravljena i zaparložena u šiblje i zmijarnike. Tako je nedavno postao viralan video na Instagram stranici Kajmakčalan1916 u kom se vidi poseta jednom od zapuštenih srpskih vojničkih grobalja u selu Hrisi u severnoj Grčkoj. Naime, Novosađanka Biljana Marčeta koja već neko vreme živi podno Kajmakčalana, sa knjigom profesora Vlasisa Vlasidisa (grčkog istoričara, eksperta za Prvi svetski rat) u ruci, tražila je spomen-česmu u okolini sela Hrisi podno planine Kožuh. Česmu nije našla, ali ju je meštanin odveo do brdašca obraslog grmljem za koje je rekao da se tu nalazi srpsko groblje. A tamo, na vrhu brdašca spomenik Timočke divizije, ili tačnije ono što je od njega ostalo. Jasno se na spomeniku iz 1917. godine vide stihovi:

„Pod Kožuhom surim, Timočana palih,

Veljkovih junaka, Sinđelića mladih,

Ovde leže tela.

Oj Srbijo mati, kad Kaina kazniš,

Sećaj nam se dela.”

Po završetku Prvog svetskog rata, takvih grobalja je bilo oko 250 na potezu od delte Vardara do Kajmakčalana. Sva ova groblja je 1926. godine obišao Sava Mihailović, čovek čijom su zaslugom tela skoro 7500 srpskih vojnika ekshumirana i prebačena na Zejtinlik.

 

Danas svako dete u Srbiji zna šta je bio So

Promo/Biljana Marčeta

 

lunski front i šta je Zejtinlik. Međutim, premalo ljudi zna koji su tačno bili putevi srpske vojske od 1916. do 1918. i koja su to tačno mesta po kojima su srpski vojnici sedeli u rovovima, sa kojih su pozicija su jurišali na neprijatelje, po kojim su vrletima dve godine čekali saveznike da podrže završne borbe i gde su, na kraju krajeva, ostavljali svoje živote. Sever Grčke prepun je takvih mesta koja moraju umesto mesta zaborava postati mesta sećanja.

Udruženje Kajmakčalan već punih deset godina radi na otkrivanju i uređenju grobalja naših div-junaka sa makedonske strane Kajmakčalana, a od skoro i sa grčke. U maju mesecu udruženju se pridružuje i Biljana Marčeta zakazujući odmah sastanak sa nadležnim organima regije Pela, čime se ubrzava inicijativa da se srpska mesta stradanja očuvaju i postanu mesta hodočašće za srpske turiste. A, zahvaljujući opštini Aridea, dva važna spomenika danas su obnovljena i mogu se posetiti - jedan u selu Aridei posvećen Šumadijskoj, a drugi, u selu Eksaplatanos, Timočkoj diviziji.

Da bi se ovakva mesta spasila od zaborava, udruženje Kajmakčalan je pozvalo sve ljude koji imaju bilo kakvu građu (dokumenta, pisma ili fotografije) o kretanjima srpske vojske kroz sever Grčke da im se jave, kako bi pokušali da pronađu nove lokacije gde su se ispisale neke od najslavnijih stranica naše istorije. Pored same obnove spomenika, udruženje se zalaže i da se Kajmakčalan uvrsti u đačke ekskurzije za Grčku kako bi se školska deca dodatno upoznala s ovim periodom naše istorije.

Promo/Biljana Marčeta

 

A i naša Biljana sa početka teksta daje doprinos nezaboravu tako što pravi sajt o Kajmakčalanu, gde na jednom mestu želi da objedini sve važne informacije, ali i osmišljava jedinstvene turističke ture kroz istoriju slavnih bitaka iz Prvog svetskog rata. Ukoliko biste i sami želeli da učestvujete u otkrivanju nacionalne (ili, možda čak i porodične) istorije, turistička agencija Magelan iz Novog Sada ima redovne ture za Kajmakčalan, tokom kojih se obilaze važni spomenici posvećeni našoj vojsci koja je vodila boj za „Kapiju slobode“, kako su ovaj vrh zvali. Jer tačno iza njega se nalazila domovina, koju je vojska napustila 1915, a u koju je u septembru 1916. željno čekala da se vrati.

Zato pođite putevima naših slavnih predaka, otrgnite ih od zaborava i poklonite se njihovoj žrtvi za slobodu otadžbine. Jer, pravo je pitanje sećamo li se njihovih dela, slavimo li ih kada im spomenici i groblja leže tako srušeni i nemi. Kao da su stihovi Branka Miljkovića „Hoće li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj?" postali kletva.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi