Hoćemo li se lečiti pomoću veštačke inteligencije? Naši lekari odgovorili na ovo pitanje

Veštačka inteligencija može se iskorititi za ranu detekciju bolesti i njihovu adekvatnu kontrolu, rečeno je na konferencija povodom svetskog Dana bezbednosti pacijenata u organizaciji Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Konferenciju je otvorio prof. dr Arsen Ristić, kaordiolog i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je pričao o značaju prevencije kardiovaskularnih bolesti. 

- Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, a prema podacima iz 2022. godine više od 51.000 ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, koje čine čak 47,3 odsto svih uzroka smrti u Srbiji. U cilju boljeg otkrivanja pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom neophodno je usklađivanje referentnih vrednosti lipidnih parametara na laboratorijskim izveštajima sa kardiovaskularnim rizikom i vrednostima iz aktuelnih vodiča, kao i uniformisanje saopštavanja laboratorijskih rezultata koji se odnose na lipidni status. U tome bi značajno pomogao program unapređenja postojećeg elektronskog zdravstvenog kartona određenim funkcionalnostima, signalizacijama i automatskom integracijom laboratorijskih rezultata. Kreiranje ovakvog sistema za podršku odlučivanju bi značajno pomoglo lekarima jer bi pružanjem prilagođenih preporuka zasnovanih na dokazima omogućili personalizovan pristup svakom pacijentu – istakao je prof dr Ristić.

Prof. dr Goran Nenadić iz Univerziteta u Mančesteru rekao je da veštačka inteligencija ima veliki potencijal koji može da značajno unapredi funkcionisanje zdravstvenog sistema.

- To se naročito odnosi na upotrebu informacija koje su prisutne u tekstualnoj formi u zdravstvenim sistemima: anamneze, lekarske beleške, medicinski izveštaji. Tu su i mnogobrojne naučne publikacije i protokoli, kao i utisci i komentari pacijenata na društvenim mrežama. Sve ove forme su važan izvor znanja o bezbednosti pacijenata, ali i o mnogim drugim medicinskim fenomenima koje nam pomažu da bolje razumemo bolesti i njihov uticaj na pacijente. Da bi se razumele, ove forme se prvo moraju obraditi specijalno razvijenim algoritmima. Takvi algoritmi su pokazali velike mogućnosti, ali veštačka inteligencija sa sobom nosi i rizike koji se moraju uzeti u obzir, razvijanjem odgovarajućih mehanizama testiranja, kao i etičke i pravne regulacije – objasnio je prof. dr Nenadić.

Profimedia

Goran Šehović, savetnik direktora Kancelarije za IT i eUpravu istakao je da u cilju unapređenja bezbednosti podataka pacijenata, kao i kvalitetnijeg i bržeg rada samih zdravstvenih radnika, Kancelarija za ITE sa Ministarstvom zdravlja otpočela projekat migracija svih lokalnih zdravstvenih informacionih sistema u Državni data centar u Kragujevcu.

-  Prvih 30-tak sistema su već funkcionalni i rezultati su izuzetni, pristup je ubrzan, stabilnost i pouzdanost značajno unapređeni. Ovim postupkom, otpočet je razvoj nove, jedinstvene državne zdravstvene mreže što je neophodan korak u daljem razvoju našeg zdravstvenog sistema. Dodatno, nekoliko tekućih projekata i inicijativa već koristi Državni data centar za čuvanje podataka po najvišim bezbednosnim standardima i za razvoj aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kao što je rana detekcija raka dojke – rekao je Šehović.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi