Dejan izmislio prvu aplikaciju koja pokazuje koncentraciju alergena u Srbiji i to u 25 gradova!

Od nedavno je našim građanima dostupna “xEco Polen” mobilna aplikacija, prva na našim prostorima koja prikazuje koncentraciju alergenskih vrsta na čak 25 lokacija u Srbiji. Tvorac ovog jedinstvenog projekta Dejan Lekić, kaže da je aplikacija namenjena svima koji “muče muku sa sezonskim bolestima”.

U Srbiji, prema pojedinim procenama, desetine hiljada ljudi ima neku vrstu sezonske polenske alergije, koje prate tegobe poput kijavice, zapušenog nosa, kašlja, suznih očiju i otežanog disanja.

Mnogi od njih sa terapijom startuju tek sa prvim simptomima, ali zahvaljujući novoj aplikaciji “xEco Polen” moguće je delovati preventivno, smatra njen kreator, međunarodni ekspert za zaštitu životne sredine i član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) mr Dejan Lekić.

Ambrozija, lipa, trava, polen…

– Aplikacija na jednostavan način prikazuje podatke o koncentracijama polena 26 alergenih vrsta na 25 lokacija naše zemlje. To znači da u svakom trenutku, na određenim lokacijama, možete saznati da li su koncentracije ambrozije, koja je inače najčešći alergen, lipe, trava ili četinara opasne ili prihvatljive – objašnjava on.

Merenje koncentracije polenskih alergena vrši se novorazvijenom metodologijom za rangiranje koncentracija na lokacijama mernih stanica.

U proračun Indeksa zasićenosti alergenim polenom ulaze koncentracije svih detektovanih vrsta polena, odnosno prognozirane koncentracije polena koje uzimaju u obzir i sezonske prilike i meteorološku situaciju.

Pet kategorija

– Indeks zasićenosti se zatim rangira u pet kategorija i definiše kategoriju zasićenosti u rasponu od “vrlo niske”, preko “niske”, “srednje”, “visoke”, do “vrlo visoke” zasićenosti. Boje isečka nose dodatnu informaciju i zavise od grupe kojoj alergen pripada, gde intenzitet boje daje informaciju o jačini pojedine podgrupe alergena – kaže mr Lekić i dodaje:

– Stanje na svakoj lokaciji predstavljeno je Indeksom zasićenja vazduha alergenim polenom koji se rangira u pet kategorija i time kroz lako razumljiv indikator jednoznačno određuje nivo rizika od razvoja alergijskih reakcija.  – objašnjava naš sagovornik.

Lekić je ovaj zanat ispekao tokom rada u Agenciji za zaštitu životne sredine, gde je takođe radio na otkrivanju koncentracije alergena u našoj zemlji.

Volonterski

Kako dodaje, na potez kreiranja aplikacije odlučio se iz razloga što je želeo svim ljudima da približi i pojednostavi “situaciju sa alergenima”.

 

– Prva verzija ove aplikacije, nastala je prethodne godine, međutim u prethodna tri meseca je nadograđena. Ona sada sadrži mapu, top listu alergena, objašnjenja, informacije,…Takođe predstavljena je indikatorskim pristupom a  jačina alergena nije predstavljana brojevima, već rečima.

“xEco Vazduh”

Aplikacija za merenje koncentracije alergentskih vrsta nije jedini izum ovog eksperta. Naime, Lekić je prethodno kreirao i aplikaciju koja meri nivo zagađenosti u našoj zemlji.

– Osnove te aplikacije osmislio sam još pre deceniju. Razvio sam je kao aplikaciju koja pokazuje kvalitet vazduha u realnom vremenu na osnovu podataka iz mreže automatskih stanica koju je uspostavila Agencija za zaštitu životne sredine. Kao i sa “cEco” Polenom, cilj je bio da građanima Srbije pružim uvid u pravo stanje o kvalitetu vazduha u odnosu na zakonsku regulativu, u skladu sa metodologijama Svetske zdravstvene organizacije – navodi on.

Pročitajte još

Aplikacija za pacijente sa postkovid problemima dostupna od ponedeljka!

Za njih je Srbija Zapadna Evropa! Pakistanci nam zidaju, Kinezi raznose pice, a Moldavci beru maline

Lekić nam kaže da u budućnosti želi da izradi još nekoliko sličnih aplikacija.
– Najverovatije će biti reč o kvalitetu pijaće vode, ispitao bih i situaciju na javnim kupalištima, merio bih nivo buke…To su sve planovi koji zahtevaju skup informacija. Njihov prikaz bi, pak, bio nešto više naučni – zaključio je Lekić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi