Muke roditelja: Šta će biti s đacima koji su završili ispod crte na upisu?

Nakon što su brojni đaci širom Srbije ostali ispod crte i u drugom upisnom krugu u srednje škole, školske uprave morale su da ih, i pored vrlodobrog, pa čak i odličnog uspeha iz osnovne škole, raspodele u zanatske škole.

Nakon stresne školske godine, kada su đaci širom Srbije nastavu pohađali po sistemu red nastave u učionicama, red onlajna, mali maturanti našli su se pred završnim ispitom, na kojem su ove godine osvojili iznenađujuće visok broj poena.

Tako su, kao što je 24sedam već pisao, prvog dana mesta u gimnzijama, kao i popularnim stručnim školama, širom Srbije planula. Ono što je zanimljivo je da je ove godine bilo potrebno ostvariti, bar kada su beogradske gimnazije u pitanju, od 90, pa do 97 poena, kako bi se mesto u ovim školama osiguralo.

To je prethodno za 24sedam potvrdio i direktor Gimnazije u Zemunu Miloš Bjelanović, koji je rekao da su sva mesta za ovu školu “planula” u prvom upisnom krugu.

– Kvotu smo popunili u prvom upisnom krugu, nijedno mesto nije ostalo. Bilo je potrebno prikupiti 87,60 bodova za prirodno-matematički smer, odnosno 87,40 za društveno-jezički. Kada su u pitanju specijalizovana odeljenja, veliko interesovanje bilo je za IT smer, gde je donja granica za upis ove godine iznosila 281, dok je za fiziku ona bila 240. Ipak, računica za te smerove se razikuje, ali svakako da je za našu školu ove godine bilo potrebno od tri do četiri poena više kako bi se obezbedilo mesto – naveo je on.

Neraspoređeni

Zbog većeg praga za upis u škole, prema podacima Ministarstva prosvete, nakon prvog upisnog kruga, ostalo neraspoređeno čak 1.420 učenika. Od tog broja, njih 306 je imalo manje od 50 bodova, dok je 1.114 sa više od 50 bodova.

Nažalost, među đacima koji su se pripremali za gimnazije, mnogi će ove godine morati da upišu neku drugu školu.

Molba

Tako, I.N, majka maturantkinje, koja je za naš portal već govorila o iskustvu sa završnog ispita i upisa u srednju školu, sada kaže da je najpre pisala molbu da joj dete rasporede u neku od škola gde su preostala mesta.

– Pošto dete nije uspelo da se upiše ni posle prvog ni posle drugog kruga želja, jer je svuda ostalo ispod crte, preostalo nam je da u školskoj upravi pišemo molbu da nam rasporede dete. Nekako je taj čin bio mučan za sve u kući, a nakon neprospavane noći, shvatili smo da moje dete i dalje ne zna u koju školu će ići – ističe ona i dodaje:

– Zato smo se uputili u školsku upravu, gde smo dobili papire sa spiskom škola u kojima je ostalo mesta. U tom trenutku, shvatite da dete sa 70 i nešto bodova, koje je maštalo o gimnaziji, treba da izabere između nekoliko zanatskih škola – potištena je ova majka.

Zanat i kalkulacija

Prema njenim rečima, u hodu je trebalo napraviti kalkulaciju.

– Ako se neko čudo ne desi, shvatate da će krenuti nekim putem koji nije bio u planu. Ni vama ni detetu. U neverici gledate spisak i pokušavate da odlučite koji bi to smer bio iole prihvatljiv. Napišete šifru i ćutke, kao da ste nešto zgrešili, izlazite napolje. Ne verujete da ste, iako je dete bilo vrlo dobar đak u osnovnoj školi i solidno uradilo završni, došli u situaciju da pišete molbu da vam neko rasporedi dete u školu – navela je ta majka.

Prema njenim rečima, i dalje joj nije jasno kako je, nakon dve godine korone i onlajn školovanja, prag za upis u četvorogodišnje škole i gimnazije tako skočio.

– Nekoliko bodova je razlika između prošle godine i ove. Dete sada treba da „svari“ informaciju da je spletom nesrećnih okolnosti zamalo ostalo neupisano, a i mi sa njim – poručila je ona i dodala da su svi u kući upis zamišljali kao svečan čin.

– U realnosti je ispao vrlo mučan – kratko je rekla.

 “Dobra deca ispaštaju”

Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika, rekla je za 24sedam da je situacija ove godine zapanjujuća, a razlog tom stanju, vidi u pandemiji koronavirusa.

– Sve je tačno! Iako nije prvi put da se podigao prag za upis u srednje škole, ove godine situacija je specifična zbog pandemije koronavirusa – istakla je ona.

Rezultati završnih ispita i visok broj bodova, smatra ona, đaci su dobili zbog lakog završnog ispita, dok su dobre ocene iz škole odneli zbog onlajn nastave.

– Kombinovana nastava dovela je do toga da deca nisu na nivou znanja koji je pokazao završni ispit, jer je on ove godine bio izuzetno lak. Kada je u pitanju test iz srpskog jezika, od 20 pitanja, samo su četiri bila ona gde su učenici zaistra i morali da napišu nešto, dok su ostala bila na zaokruživanje. Sreća je mogla da bude veliki faktor u tom trenutku – napominje Jankovićeva.

Kako dodaje, tokom pandemije dogodila se “erozija obrazovanja”, pa se način ocenjivanja u pojedinim školama sveo na dobru volju nastavnika.

– Dok su u drugim školama ostali vrlo visoki standardi. Tako smo došli do velikog disbalansa i nepodudarnosti ocenjivanja, što je rezultiralo da dobri đaci, koji, možda, imaju strože nastavnike, stradaju – istakla je ona.

Rešenje, kaže Jankovićeva, je u pravilniku koji bi strogo propisao način ocenjivanja učenika.

– Međutim, nemoguće je isključiti faktor čoveka, posebno nastavnika i profesora, koji su po prirodi često hipersenzibilni ljudi i vode se ličnom procenom – smatra ona i dodaje:

Pročitajte još

“Upis u srednju napravio mi je pakao od života!”

Nekad prijemni ispit, danas mala matura! Da li su testovi lakši sada ili pre 20 godina, procenite sami (FOTO)

– Svakako, u narednom periodu planiramo da uradimo detaljnu analizu rezultata sa završnog ispita, kako bismo imali uvid u relano stanje stečenog obrazovanja za vreme pandemije. Nažalost, sada je nemoguće to ispraviti, završni ispit je prošao. Roditeljima savetujem da krivicu ne svaljuju na decu, jer ona nisu kriva – zaključila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi