Dejan više od 40 godina ima hemofiliju, a zbog svake posekotine kao dete ležao bi danima u bolovima! Čekao je 36 godina na čudo!
Dejan Petrović prošao mnoge faze lečenja hemofilije, a decenije su trebale da njegov život bude približan onima koji nisu oboleli
Dejan Petrović bio je dete kada su njegovi roditelji otkrili da ima hemofiliju, naslednu bolest koja utiče na zgrušnjavanje krvi.
Ono što ljudi obično znaju o obolelima od hemofilije, to je da moraju da se čuvaju toga da ne zadobiju otvorenu ranu jer im se može desiti da krvare i po nekoliko dana.
Srećom danas nije više tako, ali Dejan oko četiri decenije ima ovu bolest i seća se dana kada je bio dete i kada je svaki odlazak na fudbal mogao da bude rizik zbog koga danima ne bi posle išao u školu.
- Hemofilija je urođena bolest i imam je od samog rođenja. S tim što moji roditelji nisu znali da postoji porodična anamneza da mogu da nasledim hemofiliju, pa je kod mene bolest otkrivena u drugoj ili trećoj godini života kada sam krenuo da hodam i samim tim padam. Tako su nastajale modrice koje su se jako sporo povlačile, a dolazilo je do otoka, uglavnom na skočnim zglobovima i laktovima. A koji su bili vrlo neobični za dete tog uzrasta - počinje priču naš sagovornik.
Pročitajte još:
Foto: Milena Anđela Mišić Atanacković
Goran preko 40 godina živi sa hemofilijom, a prvih tridesetak godina, kako kaže, život mu je bio prilično komplikovan jer nije bilo savremenih lekova kao danas.
- Tako da su osobe koje su imale hemofiliju odrastale sa vrlo čestim bolovima, znajući da kada nastane krvarenje par dana nećemo ići u školu niti spavati nekoliko noći - nastavlja on priču.
Deca u opasnosti
Deca nisu svesna opasnosti od povreda i bolesti koju imaju, pa je tako i Dejan sa svojim vršnjacima često igrao fudbal izlažući se mogućnosti da bude povređen.
- Kao i kod većine dece, ni moji roditelji nisu mogli da budu stalno uz mene i da paze šta radim. A i trudili su se da me ne isključuju iz socijalizacije i druženja sa vršnjacima. Tako da sam često igrao fudbal i druge sportove koje nije trebalo da igram, pa se dešavalo da posle neke utakmice dođe do krvarenja. I onda par noći nema spavanja a bolovi su veliki - priča on.
Dejan je imao 36 godina kada je dočekao momenat da može da dobija terapiju za kućno lečenje, što mu je znatno olakšalo život.
Foto: Milena Anđela Mišić Atanacković
- Terapiju sam dobijao postepeno. Ali recimo da je neki prelomni trenutak bio 2012. godine kada je uvedeno kućno lečenje. To znači da smo mogli da imamo lek kod sebe kući i da ga primimo odmah nakon nastanka krvarenja, ili preventivno pred neko putovanje i fizičku aktivnost - objašnjava on.
Iako se vremenom povećavala količina lekova koji su im pomagali, oboleli od hemofilije u početku su imali samo terapiju sa kojom bi zaustavili krvarenje da bi danas imali lekove kako bi sprečili krvarenje. U tome je najveća razlika!
Roditelji ne moraju da imaju hemofiliju, a dete može da je dobije
Dejan Petrović je objasnio da roditelji ne moraju da imaju hemofiliju da bi je dete dobilo.
- U čak trideset odsto slučajeva kada se rodi dete sa hemofilijom nema porodične anamneze. Moguće je da niko od roditelja nije prenosilac gena za hemofiliju, već jednostavno kod začeća dođe do mutacije na tom genu i nastane hemofilija. Kod 70 odsto se prenosi genetski, pa se i očekuje da može da se rodi dete sa hemofilijom - objasnio je on.
- Sada svi pacijenti koji imaju hemofiliju primaju lekove da spreče nastanak krvarenja. Naravno, to se ne može sprečiti u potpunosti i te osobe se i dalje trude da izbegavaju teže fizičke kontakte i napore. Ali je kvalitet života daleko bolji, a pacijenti sa hemofilijom ne trpe bolove koje su ranije trpeli - priča on.
Međutim, Dejan ni danas ne može u potpunosti da se opusti.
- Danas redovno sebi dajem terapiju, tako da je sa te strane dosta komfornije. Mogu da obavljam najveći deo aktivnosti kao i ostali ljudi, s tim što imam ograničenja jer su se kod mene razvila neka trajna oštećenja zglobova koja me ograničavaju u nekim stvarima, a koja su nastala u ranijim periodima života kada nije bilo dovoljno terapije. To su trajna oštećenja za koje nema rešenja. Nema daljih propadanja zglobova i novih krvarenja, ali to je nešto što me ograničava - objasnio je on.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari