Oprez! Ovim otrovima ubijaju životinje: Psi i mačke umiru u najtežim mukama! (FOTO)

27.12.2023

20:10

0

Otrovne supstance su najčešće intenzivnih boja, fluorescentno žute, ružičaste, ljubičaste, zelene i tirkizne

Oprez! Ovim otrovima ubijaju životinje: Psi i mačke umiru u najtežim mukama! (FOTO)
Copyright Arhiva Katedre za sudsku veterinarsku medicinu i zakonske propise Printscreen Facebook Profimedia

Na društvenim mrežama se s vremena na vreme pojavi apel da je bačen otrov za životinje na pojedinim beogradskim opštinama i da vlasnici kućnih ljubimaca na to posebno obrate pažnju. Nedavno, u vezi sa tim, osvanulo je upozorenje kako je u Višnjičkoj banji na Paliluli bačen otrov ružičaste boje, što je zabrinulo brojne sugrađane ovog naselja.

- Prekoputa Branislava Stankovića bačen je otrov za glodare. Komšinica i ja smo ga pokupile. Pazite ljubimce, možda je još negde bačeno - ovo upozorenje je objavljeno u okviru jedne Fejsbuk grupe.

Foto: Printskrin / Facebook
Otrov bačen u Višnjičkoj banji

 

Da su otrovne supstance najčešće intenzivnih boja i uglavnom fluorescentno žute, ružičaste, ljubičaste, zelene i tirkizne, potvrđuju naše sagovornice prof. dr Jelena Aleksić Radojković i asistentkinja dr Dajana Davitkov sa Fakulteta veterinarske medicine, Katedre za sudsku veterinarsku medicinu i zakonske propise.

Kažu da su slučajevi trovanja životinja najčešći na teritoriji Borče i Krnjače, ali ih je bilo i u ostalim beogradskim opštinama - Rakovica, Voždovac, Novi Beograd i Zvezdara. Zabrinjava nedavni slučaj kada je po nalogu tužilaštva na Katedru u periodu od nekoliko dana dostavljeno osam lutalica otrovanih kreozanom (kuja i štenci starosti između dva i tri meseca). Otrov je postavljen na opštini Palilula i Voždovac, a žrtve su pronađene na javnim površinama.

Kreozan ili "žuti prašak" jedan od najsmrtonosnijih

Prof. dr Aleksić Radojković i dr Davitkov dodaju da je kreozan korišćen u poljoprivredi kao insekticid i da je 2003. zabranjen u Srbiji, a u EU još 2000. godine.

- Zbog karakteristične intenzivno žute boje, poznat je i kao "žuti prašak". Međutim, i posle 20 godina od njegove zabrane, učinioci ga i dalje upotrebljavaju u cilju zlonamernih trovanja, jer ga još uvek ima u rezervama i na crnom tržištu. Zbog žute boje lako se uočava na dlačnom pokrivaču otrovanih jedinki (prebojavanje dlake najčešće u regiji usne duplje i ekstremiteta - šape) - ističu naše sagovornice.

Koji su najčešći simptomi trovanja?

- Klinička slika kod otrovanih životinja zavisi od vrste i količine unete otrovne supstance. Simptomi se najčešće ogledaju u povećanju telesne temperature, povećanoj salivaciji, poremećajima gastrointestinalnog trakta (dijareja, povraćanje) i nervnog sistema (podrhtavanje muskulature, nekoordinisano kretanje, slabost i zanošenje pri hodu).

Navode da postoji širok spektar supstanci i dodaju da većina upotrebljava mali spektar otrova.

Arhiva Katedre za sudsku veterinarsku medicinu i zakonske propise
Furadan

 

- Na osnovu analize protokola Katedre za sudsku veterinarsku medicinu i zakonske propise, Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, u periodu od 2018. do 2022. godine obavljene su ukupno 263 forenzičke obdukcije pasa i mačaka. Sumnja na nasilna uginuća potvrđena je kod 128 životinja - 119 pasa i devet mačaka (48,7 odsto). Prema mehanizmu nastanka, najčešća vrsta povreda bile su hemijske povrede, odnosno trovanja - 56 pasa, zatim uginuća usled dejstva mehaničke sile na telo životinja, uginuća kao posledica dejstva projektila iz vatrenog oružja i asfiktične povrede (utapanje i vešanje) - upozoravaju prof. dr Aleksić Radojković i asistentkinja dr Davitkov.

Arhiva Katedre za sudsku veterinarsku medicinu i zakonske propise
Mamac sa cink-fosfidom

 

Kako kažu, zabeleženo je da su u cilju zlonamernih trovanja učinioci najčešće upotrebljavali metaldehid kojim su ubijena 23 pasa, zatim kreozanom 19, organofosfatnim i karbamatnim insekticidom sedam, antikoagulantnim rodenticidom pet i cink-fosfidom dva.

Arhiva Katedre za sudsku veterinarsku medicinu i zakonske propise
Trovanje metaldehidom

- U periodu od 2019. do 2022. godine zapaža se učestalija upotreba metaldehida - aktivne supstance sredstva za uništavanje populacije štetnih puževa i puževa golaća, čime su otrovana 23 psa. Najveći broj slučajeva dostavljen je u periodu od novembra do februara, čime se dodatno potvrđuje zla namera učinilaca, s obzirom na to da se ovim preparatom površine tretiraju u proleće i rano leto - upozoravaju na zaštrašujuće brojke.

Ko truje životinje?

- Osobe koje postavljaju otrovne supstance u cilju lišavanja života pasa i mačaka nemaju polne i starosne predispozicije, već isključivo zle, maliciozne namere prema životinjama. Ovaj vid nasilja nad životinjama je mogući pokazatelj postojećeg (tekućeg), ali i budućeg nasilja prema ljudima (deci, starijim osobama, emotivnim partnerima), što predstavlja opasnost za porodicu, zajednicu i celokupno društvo. Nažalost, ubijanje i zlostavljanje životinja je i dalje široko rasprostranjen problem u našem društvu na čijem rešavanju treba sistemski raditi uspostavljanjem bolje saradnje i komunikacije između nadležnih državnih organa (policija, veterinarska inspekcija, tužilaštvo) i veterinarske struke (Fakulteta veterinarske medicine, veterinarski naučni ili specijalistički instituti) - navode naše sagovornice.

Nažalost, potreba za prisustvom veterinara forenzičara na mestu izvršenja krivičnog dela nije prepoznata od strane nadležnih državnih organa, a sve u cilju adekvatnog prikupljanja dokaza i dokumentacije za pokretanje postupaka u slučajevima ubijanja, zlostavljanja, zanemarivanja, upucavanja i trovanja životinja.

Bilo i bizarnih slučajeva mučenja, i to od strane dece

- Postoji veliki broj slučajeva u praksi koji se odnose na upotrebu različitih vrsta oružja (vatreno i vazdušno) i oruđa (čekić, sekira, makaze i dr.) u cilju zlostavljanja i ubijanja životinja.

- Na Katedru su dostavljani različiti slučajevi kada su psi surovo zlostavljani, vezivani za motorno vozilo i vučeni po asfaltu. Međutim, posebno potresni primeri su zlostavljanje životinja od strane maloletnih lica. Kroz obrazac nanetih povreda može da se zaključi i o stepenu njihove agresije i psihopatologiji. Kada ovaj oblik ponašanja ispoljavaju deca pitanje okrutnosti prema životinjama posebno dobija na značaju i predstavlja upozorenje jer može da ukaže na okolnost da je učinilac i sam žrtva porodičnog nasilja - objašnjavaju prof. dr Aleksić Radojković i dr Davitkov.

Ubijanje i zlostavljanje životinja je krivično delo

Prema literaturnim podacima u svetu su najučestalija namerna trovanja pasa (više od 75%) i mačaka (oko 15%), a ostatak prijavljenih slučajeva čine druge životinjske vrste, uključujući i divlje sisare i ptice, koje su žrtve slučajnih (akcidentalnih) trovanja.

Ubijanje i zlostavljanje životinja je okvalifikovano kao krivično delo, na osnovu člana 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije i sistematizovano u okviru dvadeset četvrte glave, poglavlja koje je posvećeno krivičnim delima protiv životne sredine.

Naše sagovornice su nam dostavile i relevantne podatke Republičkog zavoda za statistiku na osnovu čega se može zaključiti da je u periodu od 2018. do 2022. godine godišnje od broja prijavljenih slučajeva prosečno optuženo 12%, a od broja optuženih prosečno osuđeno 85% učinilaca na različite vrste kazni. Broj optuženih učinilaca je i dalje neznatan u odnosu na broj prijavljenih krivičnih dela.

Foto: Republički zavod za statistiku
 

Sagovornice 24sedam konstatuju da u našoj zemlji, nažalost, ne postoji jedinstvena baza podataka o trovanjima, ali ni o drugim vrstama namerno (neakcidentalno) nanetih povreda koje rezultiraju uginućem, kao ni baza podataka o učiniocima ovog krivičnog dela. Značaj prijavljivanja, otkrivanja, sankcionisanja i prevencije krivičnih dela u kojima su žrtve životinje značajno je u cilju prekida moguće postojećeg i sprečavanja budućeg nasilja nad ljudima u jednoj zajednici i društvu.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike