Svedočenje žrtve silovanja je kao ubadanje noža u živu ranu: Stručnjaci saglasni - suočenje izaziva nove traume

Svedočenje glumice Milene Radulović na suđenju Miroslavu Aleksiću, koji je optužen za četiri krivična dela silovanja i pet krivičnih dela polnog uznemiravanja, pratila je celokupna srpska javnost. Njega je prva za seksualno zlostavljanje prijavila upravo Milena Radulović.

Ona je više sati odgovarala na pitanja odbrane. Kako je izjavila, odlučila je da prijavi Aleksića kako se devojkama, polaznicama škole glume u koju je ona išla, a vodio ju je upravo optuženi Aleksić, više ne bi dešavalo ono što se njoj desilo. Takođe je rekla da ima mnogo više žrtava, ali da se njihova imena nisu našla na optužnici jer, kako je objasnila, one nisu htele da “iznova prolaze kroz te traume”.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

Milena je u sudnici, odgovarajući na pitanja Aleksićeve odbrane, iznova bila prinuđena da opisuje nemile događaje i samim tim ponovo prolazi kroz traumu. Otud je razumljivo što žrtve neretko odbijaju da terete napasnika, jer ne mogu da svedoče i suočavaju se sa njim ponovo. Milena je odlučila da to može kako nijedna devojka više ne bi, kako je rekla, prošla kroz to.

Snaga traume zavisi od ličnosti žrtve

Na pitanje kako na žrtvu deluje ponovni prolazak kroz traumatično iskustvo i ponovno prepričavanje svega što je doživela, te ponovno suočavanje sa optuženim, psiholog, nekadašnji dekan Defektološkog fakulteta i direktor Kriminološkog instituta Dobrivoje Radovanović za 24sedam nedvosmisleno poručuje - Odgovor je jasan, to se ponovo doživljava. Neprijatniji proces ne postoji u pravosuđu. 

Dobrivoje Biba Radovanović, Printscreen/HappyTv

 

On napominje da bi trebalo da se nešto promeni u tim procesima, da žrtva na suđenju ne ulazi u detalje, da ne analizira ponovo, po ko zna koji put, šta je sve bilo.

- To ponovo izaziva stravičnu traumu, a može drugačije. Ta trauma verovatno nije autentična u obimu jednom već preživljenoj traumi i ne bi trebalo da izazove psihičke poremećaje kod žrtve, ali može da bude jako neprijatna. Snaga te iznova preživljene traume zavisi od ličnosti žrtve i od toga koliko je taj događaj oštetio njenu ličnost - naveo je prof. Radovanović.

Suočavanje sa počiniocem najteži deo svakog suđenja

Vesna Brzev Ćurčić, specijalista medicinske psihologije i psihoanalitičarka, ističe da je suočavanje sa počiniocem najteži deo svakog suđenja zbog toga što postoji strah od njega, bez obzira na to što je prošlo vreme, a taj strah može da bude pokazatelj količine straha koji se dešavao u vreme kada je delo izvršeno, čime se i objašnjava odlaganje da se o takvoj stvari javno progovori.

- U takvoj situaciji žrtva se suočava sa počiniocem koji ima pravo da bude podrugljiv, da postavlja neprimerena pitanja, da daje komentare koji su nesuvisli, neprimereni, uvredljivi, i time dodatno traumatizuje žrtvu. Ovde je reč o retraumatizaciji žrtve. Advokati, naravno, štite isključivo interese svojih klijenata, bez obzira na to da li im veruju ili ne, te se utrkuju sa njima u tome ko će biti neprimereniji, suroviji i ko će više zadirati u intimu, u ranu onoga ko o tome govori. Ovakav pristup žrtvi je kao so na ranu ili kao kada u živu ranu zabodete nož - naglašava Vesna Brzev Ćurčić.

Printscreen/Youtube/Centar za Psihologiju

 

Ona ističe da to svakako ne doprinosi psihičkoj stabilizaciji žrtve, već sadističkom uživanju počinioca i advokata, ali i novinara i čitalaca jer svi učestvuju u toj takozvanoj predstavi u kojoj je žrtva ponovo razapeta, ponovo se diskutuje o njoj, njenom doživljaju, pri čemu se o njoj kao živom biću apsolutno ne vodi računa. Smatra da su i način izveštavanja sa suđenja i prenošenje svega do detalja iz sudnice takođe neprimereni.

- Suđenje nije bilo zatvoreno za javnost, ali se postavlja pitanje etike i toga da li sada na sve to što se dešavalo u sudnici i novinari treba da čereče žrtvu - poručuje Vesna Brzev Ćurčić.

Količina ponovne traumatizacije ne može da ne ostavi traga na žrtvi.

- Naš zakon, srećom, više ne dozvoljava da se deca suočavaju sa počiniocem, ali se odrasle žrtve i dalje suočavaju i taj deo koji iznova povređuje samu žrtvu nije regulisan. Zamislite svoju najveću traumu u životu za koju vas primoravaju da ponovo kroz nju prolazite, i to pred očima cele javnosti. Da li je to humano? Nije. Ovo je situacija u kojoj žrtva ima novo trpljenje - zaključuje Vesna Brzev Ćurčić.

Antonio Ahel/ATAImages

 

Milena je u sudnici imala podršku svojih kolega i prijatelja, a njena prijava koju je podnela pre tri godine pokrenula je lavinu podrške #nisisama devojkama da se ohrabre i prijave nasilnike, silovatelje i zlostavljače. S obzirom na činjenicu da svako novo suočenje budi stare rane i oživljava traumatična sećanja, lako je razumljivo zbog čega se mnogi, ipak, ne odluče na taj korak. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi