Sudbina Mare Branković! Udala se za sultana koji je bio homoseksualac, u haremu živela "kao pas", ali je on uspeo da je spase
Rođena 1418. godine u Vučitrnu, Mara Branković je kao devojčica završila na osmanskom dvoru, postavši druga žena sultana Murata II
Mara Branković, potomak ugledne srpske dinastije Branković, je ime koje je ostavilo trajan pečat u istoriji Srbije i Osmanskog Carstva. Rođena 1418. godine u Vučitrnu, Mara je bila članica plemstva koja je stupila u brak s turskim sultanom Muratom II, postajući druga srpska princeza koja je kročila u osmanski haremski život.
Narodna pesma beleži da je u detinjstvu bolovala od teške bolesti, a da je njen otac, iz zahvalnosti Bogu i starcu Joanikiju za čudesno isceljenje sagradio manastir, po izlečenoj devici nazvan Devičin ili Devič.
Narodni pesnik beleži i da je Mara bila jako lepa, da “ljepše nema u svih sedam vlaških kraljevina i svoj butun turskoj carevini”.
Pročitajte još:
Na inicijativu despota Đurađa, Mara je postala druga srpska princeza koja je stupila u Osmanski harem. Prva princeza koja je prešla taj prag bila je njena baba-tetka, princeza Olivera Lazarević, supruga sultana Bajazita I.
Brak Marinih roditelja sultana Murata II imao je teže uslove nego mir posle Kosovske bitke, a jedan od uslova bio je da Mara postane supruga sultana.
Da bi obezbedili ovaj brak, Đurađ i Jerina, Marini roditelji, morali su sakupiti ogroman miraz od 600.000 dukata, što je bilo više nego što su plaćali kao desetogodišnji danak Osmanlijama od 1428. godine.
Venčali su se 1436. godine, a Mara je postala druga i poslednja zakonita supruga sultana Murata II.
Profimedia
Sultan je, prema procenama, bio 13 do 16 godina stariji od Mare. Kada su se venčali imao je 32, a Mara između 16 i 19 godina. Izvori ga opisuju kao neupadljivog čoveka koji nije patio od spoljašnje manifestacije svog autoriteta.
Mara nije imala sreće u braku s osmanskim sultanom, pre svega zato što je Murat II pokazivao više naklonosti prema muškarcima nego prema ženama. Istorija sugeriše da je Murat II bio biseksualac, možda čak i homoseksualac, te da je imao seksualne kontakte sa ženama samo radi potomstva.
Evo i zapisa istoričara koji tome svedoče!
“Nema puno sumnje u to da je Murat II bio, u najmanju ruku, biseksualac, ako ne i homoseksualac koji je imao seksualne kontakte sa ženama samo toliko koliko je bilo neophodno da ostavi potomstvo”, kaže istoričar Nikola Giljen, autor knjige “Dve srpske sultanije: Olivera Lazarević (1373-1444) i Mara Branković (1418-1487) – Dve biografije kao prilog istoriji srpsko-osmanskih odnosa 1389-1487”.
Stojan Novaković (1893) je zapisao kako je Murat imao “naklonost i za sodomsku zabludu, te je držao, toga radi, na 25-30 dečaka”. Mara, tako, nije poput Olivere mogla da učini mnogo toga za Srbiju, jer nije imala isti status na osmanskom dvoru kao njena starija rođaka.
Tragična sudbina dva brata
Mara je dugo ostala pasivna u haremu, ali se njen život promenio 1441. godine kada je sultan Murat naredio oslepljenje njenih braće Grgura i Stefana, koji su bili u osmanskom zatočeništvu.
Nažalost, naredba za zaustavljanje kazne stigla je prekasno, i Mara nije uspela spasiti svoju braću od strašne sudbine.
Maru je spasao on
Nakon smrti Murata II, odnos između Mare i njenog maćehinog sina Mehmeda II Osvajača postao je izuzetno blizak. Mara je čak postala jedna od najuticajnijih žena u Evropi u to vreme.
Wikipedia
Mara je bila i neka vrsta dadilje i učiteljice princu Mehmedu, jer je njeno obrazovanje bilo daleko veće nego obrazovanje njegove majke – robinje.
Mehmed ju je pušta da se vrati u Srbiju 1451. godine, darujući joj oblasti Toplica i Dubočica.
Iako je imala priliku postati vizantijskom carevicom, Mara je odbila ponudu Konstantina XI Paleologa, i zavetovala se da se više neće udavati. Nakon povratka u Srbiju, posvetila se crkvi, bila je ktitor i pomagala mnogim manastirima, uključujući Hilandar, Sveti Pavle i Vatoped na Svetoj Gori.
Prestižna figura i konačni život
Mara je ostala prestižna figura u srpskom životu, posebno nakon pada Srbije pod osmansku vlast 1459. godine. Pomoću svojih veza i uticaja, pomagala je brojnim ljudima, uključujući i svoju snahu Jelenu, udovicu njenog brata despota Lazara.
Preminula je u Ježevu kod Drame 1487. godine, gde je bila pokopana u manastiru Kosinica. Mara Branković ostaje neizbrisiv lik u istoriji Srbije, čija je sudbina vredna filmskog scenarija.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari