Nije mi prioritet bio novac, ni visina plate u Nemačkoj! Milena završila medicinu i mogla da ode, ali odlučila da ostane u Srbiji!

Aneseteziolog u Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš Milena Stojanović, u vreme kada je završila Medicinski fakultet, nije ni razmišljala o zaposlenju, jer je bila aktuelna zabrana zapošljavanja za lekare. Međutim, rešila je da ne odustaje, da ne napušta rodnu Srbiju trbuhom za kruhom, i trud joj se isplatio.

- Nisam ni razmišljala o zaposlenju, jer je veliki broj mojih starijih kolega bio bez posla, pa zašto bi mene neko zaposlio? Iz tog razloga iste godine sam upisala postdiplomske studije i postala stipendista Ministarstva. Na završnoj godini fakulteta, na poziv prof. Radmila Jankovića, učestvovala sam u organizaciji naučnog simpozijuma iz anestezije i intenzivne terapije. Tada sam se prvi put susrela sa anesteziolozima, kako našim, tako i inostranim - priča nam Milena.

Ova mlada devojka kaže da u vreme dok je “vladala zabrana zapošljavanja” većina njenih kolega, kao ni ona sama, nisu smeli da maštaju o specijalizacijama.

- Međutim, te 2014. Ministarstvo je, posle dužeg niza godina, omogućilo volonterske specijalizacije iz deficitarnih oblasti medicine. To je značilo da birate, ali i sami plaćate ono što želite da specijalizirate. Anestezija je već tada bila među njima. I dalje je na listi… Nisam razmišljala ni o jednoj drugoj na ponuđenoj listi. Ali, bila sam jako razočarana što sam kao jedan od najboljih studenata svoje generacije morala da dodatno plaćam svoje usavršavanje i što država nije imala mogućnosti da me zaposli. Ipak sam odlučila da upišem anesteziju, ali i počela da aktivno učim nemački jezik - rekla je Milena.

Profimedia

Dodaje, da je tada određeni broj njenih kolega otišao u neku od stranih zemalja, pre svega u Nemačku, a manji broj u Norvešku. Na zaposlenje je čekala sve do 2018. godine.

- Kada sam položila nemački jezik, zaista je bilo dvoumljenja oko odlaska u inostranstvo, čak sam boravila desetak dana kod drugarice u Nemačkoj, ali sam ipak odlučila da ostanem. Znam i zašto sam ostala. Nije mi prioritet bio novac niti visina plate u Nemačkoj, već da što bolje savladam veštine i znanje koje dobar anesteziolog mora posedovati. A za to sam imala prilike i u Srbiji. Imala sam mentora od koga mogu mnogo da naučim i odlučila sam da to bude baš on - prof. dr Radmilo Janković - kaže Milena.

Danas u UKC Niš ima dosta mladih lekara i svi su uglavnom upisali neku od specijalizacija.

- Mislim da ipak treba napraviti reorganizaciju, u smislu broja onih koji upišu određenju specijalizaciju, jer opet dolazimo do toga da se veći broj odlučuje za neku čije bi znanje i veštine mogli da iskoriste i u privatnom sektoru, a opet se u nekim drugim oblastima pravi deficit. Pored toga, moram da napomenem da bi bilo važno, pa čak i imperativ, uvođenje bilo kakve vrste evaluacije znanja mladih lekara pre upisa na određenu specijalizaciju - ističe Milena.

Od nje danas uče mlađe kolege i ona smatra da je važno da se na nove generacije koje jesu potkovane teorijskim znanjem prenesu i osećaj empatije za pacijente, manuelne veštine i kolegijalnost.

- Ono što bih poručila mladim kolegama je da, ukoliko ozbiljno žele da se bave ovim poslom, moraju imati empatiju prema pacijentima, ali i prema svom poslu. Anestezija zahteva dosta požrtvovanja i odricanja, puno neprospavanih sati, dežurstava, neviđanja sa porodicom i puno učenja. Pandemija koronavirusa nas je podsetila da smo svi samo ljudi, da je često borba sa bolešću dugotajna, mukotrpna i neizvesna, da možete dati i 150 odsto sebe a da ishod ipak bude onaj koji svi najmanje priželjkuju. Ali, sa istim žarom i entuzijazmom, borimo se za svaki život. Nada ostaje da će sreća ipak biti na našoj i strani naših pacijenata - zaključila je Milena.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi