Đerlek za 24sedam: Krećemo u borbu protiv antivaksera na njihovom "bojnom polju"! Ako je bilo njihovo, ne znači da će ostati!

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je u intervjuu za 24sedam da će ministarstvo krenuti u borbu protiv antivaksera i to na polju gde su oni najjači - na društvenim mrežama.

Đerlek je objasnio i šta se može očekivati u domovima zdravlja, kako će biti menjan zdravstveni sistem i da li mu je lakše raditi sa bivšim ministrom Lončarom ili ministarkom Grujičić.

Povećava se broj obolelih od malih boginja. Da li nam preti epidemija?

- Ponovo imamo isti problem da pojedini roditelji ne shvataju koliko je važno vakcinisati svoje dete. Kod zaraznih bolesti ne postoji lek. Osnovni način da zaštitimo svoj i život dece jeste vakcina. I u poslednjih 200 godina znamo koliko su vakcine spasile života. Pratim statističke podatke instituta "Batut" i povećava se broj dece koja se vakcinišu, što znači da ovo što pričamo proteklih meseci utiče na svest roditelja. Mislim da se neće ponoviti ono što se desilo 2017. godine, bez obzira što se povećava broj zaraženih. To su i dalje jako niske cifre na ukupan broj stanovnika. Nadam se da će odlasci na vakcinaciju biti još veći i ne očekujem da se ova epidemija može otrgnuti kontroli.

Upravo zbog malog broja vakcinisane dece, bilo je reči da će biti napravljena velika kontrola vakcinalnih kartona. Do kojih ste saznanja došli?

- Postoji jedan procenat dece gde se odlaže vakcinacija zbog trenutnog stanja, ali on nije veliki. Antivakserski lobi je mali, ali izuzetno uporan i mnogo dublje prodire do mozga običnog čoveka nego ono što pričaju naši uvaženi profesori sa medicinskog fakulteta. Moram da izrazim nezadovoljstvo jer sam video da se tom lobiju pridružio jedan broj profesora kod kojih smo mi polagali i učili koliko je vredna vakcina. Zašto oni to sada rade nemam objašnjenje. Jedino mogu da se složim da to nije medicinski opravdano. Oni su nas učili jedno, a sada pričaju drugo. S druge strane, koliko je vakcina aplicirano tokom kovida pa nismo imali smrtne slučajeve. To znači da se njihova priča potire sa podacima o kojima govorim. Antivakserski lobi koji je bio jak tokom kovida uticao je na to da ljudi gube poverenje u druge vakcine. Ali moramo znati da su obavezne, kalendarske vakcine ispitane već nekoliko decenija... Primetili smo i da su antivakseri prisutniji na društvenim mrežama od nas. I zato ih mi moramo više koristiti, iako smo mislili da je dovoljno biti u časopisima i elektronskim medijima...

ATA Images/Antonio Ahel

To znači da počinje bitka ministarstva protiv antivaksera na društvenim mrežama?

- Pa pokazalo se da su one "in" u odnosu na ono što mi kažemo, a to je da treba čitati naučne knjige i pratiti na televiziji izglaganja naših naučnika. Očigledno je da su "gugl doktori" i društvene mreže u ovom trenutku popularnije nego TV aparati i naučne knjige.

Kako ćete se boriti protiv njih na društvenim mrežama, kada je to više njihovo "bojno polje"?

- Ne znači ako je njihovo bilo, da će biti i u narednom periodu. Naći ćemo modus, jer je interes očuvanje zdravlja a posebno života svakog deteta i stanovnika nama prioritet. I mi nećemo tu imati kompromis.

Pojedini lekari koji su antivakseri su dobili prijave. Šta je bilo sa time na kraju?

- To će razmatrati Lekarska komora, Etički odbor i sudski organi ali i svi koji se bave rešavanjem tih prijava. Mi smo od njih očekivali pomoć, a zašto su oni promenili mišljenje nemam odgovor. 

Ali čini se da nema neke konkretne kazne za lekare antivaksere. Štaviše neki od njih su se čak kandidovali i na izborima?

- Zato su i dobili tako veliki broj glasova kako su i propagirali. Ako direktno učestvujete u oštećenju zdravlja naših građana od rođenja do starosti, naravno da su na tim izborima prošli "odlično" i dobili glasova manje nego što imaju članova porodice.

24sedam/Radovan Marković

 

A kako uopšte mogu biti kažnjeni takvi lekari?

- Postoje organi u Lekarskoj komori i Srpskom lekarskom društvu. Da li će se potezati oduzimanje licence i slične stvari, ja nisam stručan za to. Ne možemo dozvoliti, bez obzira što smo kolege, da imamo dijametralno suprotne stavove ako smo učili jednu školu i ako Svetska zdravstvena organizacija propagira ono što i zdravstveni sistem Republike Srbije.

Spominjali ste da će domovi zdravlja mnogo više biti uključeni u lečenje pacijenata. Da li to znači da će se povećati broj specijalista u domovima zdravlja?

- Mi radimo analize jer smatramo da primarna zdravstvena zaštita treba da dobije mesto koje je nekada imala. Mnogo smo opteretili bolnice i kliničko-bolničke centre a domovi zdravlja su nam postali "protočni bojler". Mislim da imamo izuzetno kvalitetne lekare u domovima zdravlja, a ideja ministarke Grujičić jeste da "spustimo" neke specijalnosti. Ja ću se zalagati za neurologiju, a vratićemo i dijagnostiku. Nekada ste morali za hormone štitaste žlezde da idete kod endokrinologa, a ako ima jedan u bolnici i ode na bolovanje, onda morate da čekate mesecima kada će doći. A i lekar opšte prakse može da pošalje pacijenta na proveru hormona. Dobar deo dijagnostike ćemo "spustiti" a ministarka ima ideju da u domovima zdravlja koji su udaljeno do bolnica po 50 kilometara mogu imati ultrazvučne aparate i skenere...

24sedam/Radovan Marković

Da li to znači da ćete iz bolnica prebacivati specijaliste u domove zdravlja ili ćete zapošljavati nove?

- Sve što pričam to su ideje i platforma sa kojom ćemo izaći pred vladu i predsednika. Da li će ona moći da se ostvari zavisi od ekonomske situacije. Koliko novca toliko će biti i kvalitetna zdravstvena zaštita. Nadam se da će sve više investitora dolaziti, BDP rasti a finansijski sistem biti kvalitetniji, pa da će država moći da izdvoji veću količinu novca.

Šta se dešava sa listama čekanja za operacije?

- Imamo veoma duge liste čekanja što stvara veliki problem i nama je to sada jedan od prioriteta koji moramo da rešimo. Napravili smo analizu i skoro 40.000 ljudi čeka na operaciju kolena i kuka. Eminentne ustanove u Srbiji koje se bave ovim operacijama rade u velikom procentu traume. Kada pogledamo tu analizu, vidimo da opšte bolnice u unutrašnjosti rade kuk i koleno a manje traume. Mislim da je slaba karika našeg zdravstvenog sistema organizacija i želimo da bolnice u unutrašnjosti zbrinu traumu, a da specijalizovane ustanove ne rade revizije loših operacija kolena i kuka. Ne želim da omalovažim kolege iz unutrašnjosti, ali samo "Banjica" je imala prošle godine 500 operacija revizija loših operacija kuka i kolena. Neka se traume zbrinjavaju u unutrašnjosti, a neka tercijar radi kuk i koleno.

Dosta stvari je urađeno u zdravstvu. Koliko sluha imaju predsednik i premijerka za potrebe zdravstva? Koliko ste optimistični kada pričamo o novom konceptu zdravstvenog sistema? 

- Na sreću u poslednjih 10 godina vidimo rezultate tog novog sluha. Uloženo je oko milijardu evra u zdravstvo Srbije. Ja sam već 30 godina u zdravstvenom sistemu Republike Srbije i pamtim vremena kada smo na ceduljicama pisali da pacijent mora da kupi "andol", kada nismo imali ni špriceve... Naša sreća je da je predsednik shvatio da je zdravstveni sistem jedan od četiri stuba svake zemlje. Videli smo da jedan virus, za koji smo mislili da je bezazlen, može da baci državu na kolena. Tako da se najavljuje i izgradnja fabrike za vakcine, radimo na podizanju "Torlaka" na nivo na kojem je bio... Onda potpuna rekonstrukcija KBC, 20 opštih bolnica zdravlja, 50 domova zdravlja... sve se to pravi... tri kovid-bolnice koje ćemo sada upotrebiti u neke svrhe koje će nam biti od prioriteta. Siguran sam da ćemo naići na razumevanje, ali opet sam rezervisan da vidimo koliko će biti novca u državnoj kasi. Mislim da to možemo rešavati fazno, ali bi trebalo da počnemo što pre.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi