Psiholozi šokirani nakon prijave za seksualno zlostavljanje u vrtiću: Gde su deca to mogla da vide? I zašto osoblje nije reagovalo?

Nakon prijave roditelja čija deca idu u predškolsku ustanovu "Povratak prirodi" u Zemunu o tome da dvojica dečaka seksualno zlostavljaju vršnjake u vrtiću, pitali smo psihologe kakve posledice bi ovo moglo da ostavi na navodno zlostavljanu decu.

Međutim, ono što je misterija za sve naše sagovornike jeste gde su dečaci, za koje se tvrdi da su uznemiravali vršnjake u toaletu grubim dodirivanjem anusa, videli to i zašto je izostala pravovremena reakcija osoblja ustanove.

- Meni je neobično za taj uzrast da se tako nešto dogodilo. Jedna od stvari je kako se to uopšte desilo i kako su dva dečaka mogla da zatvore drugu decu, odnosno gde su bili odrasli. Nekako je to moralo da se čuje i trebalo je da se zna gde su deca - kaže za 24sedam dečji psiholog Biljana Lajović i dodaje da u tom uzrastu postoji istraživanje sopstvene seksualnosti.

- Neobično jeste da se to dešavalo prilično organizovano, tj. da dva dečaka dovode nekog trećeg dečaka i da su izolovani u nekom prostoru a da niko ne vidi. Moje prvo pitanje kako se to dogodilo i kako su bili bez nadzora? To je prilično neobičan događaj. Ja se ne sećam da sam za tako nešto čula. To istraživanje sopstvene seksualnosti se dešava kada se dvoje dece igraju i nije ništa neobično kod dece od tri do pet godina. A šta se ovde tačno desilo to treba veoma pažljivo ispitati - kaže Lajovićeva.

Možda su gledali "filmove za odrasle"

Ona ne isključuje mogućnost da su deca gledala neprimeren sadržaj na nekom elektronskom aparatu, nakon čega su odlučila da ga imitiraju.

- Ali postavlja se pitanje kako im je to palo na pamet i odakle im je ideja. Deca znaju to da objasne. Možda su došli do nekih snimaka na telefonima ili televiziji. Nažalost tako mala deca imaju pristup svačemu. Mislim da bi vrtić i roditelji trebalo da razgovaraju sa nekim od dečjih psihologa koji se bave ovom temom. Bukvalno mora da bude psiholog koji se specifično bavi tom oblašću. Deca znaju dobro da definišu šta im prija i ne prija. Uvek postoji "loš dodir" koji deca prepoznaju i pružaju otpor. Ova situacija nije mogla da se desi za dva minuta u toaletu! - dodaje ona.

24sedam/Katarina Mihajlović

A na pitanje da li će ovo ostaviti trajne posledice na maltretiranu decu, ako je sve što roditelji tvrde istina, Lajovićeva kaže da to nije isključeno ali ne mora da se desi.

Dodaje da deca koja su, navodno, vršila zlostavljanje sigurno nisu bila svesna posledica.

- Oni su verovatno znali da nešto hoće da ispitaju, ali oni su suviše mali da bi bili svesni ozbiljnosti i štetnosti takvog ponašanja - tvrdi ona.

U tom uzrastu nemaju razvijeno saosećanje

I dečji psiholog Marina Nadejin Simić kaže da su deca u mogućnosti da pristupaju sadržajima koji nisu za njihov uzrast, a da deca u ovom uzrastu nemaju razvijenu etiku i saosećanje za druge do te mere.

- Ispitivanje i igra je kada svi učestvuju, a kada neko biva povređen onda to više nije igra. Oni su se "zaigrali" i nisu reagovali na osećanja i reakcije druge strane. Što se tiče posledica pretpostavljam da će to ostati neprijatno sećanje iz detinjstva, koje će vremenom zaboraviti. Ali ako nema nekih drugih stvari, onda ne verujem da će biti težih posledica. Nadam se da će iz ovoga proizaći neki rad i sa decom i sa roditeljima - kaže psihološkinja.

Profimedia

 

Posledice nisu isključene

S druge strane, psiholog Snežana Repac ne isključuje mogućnost da deca koja su navodno zlostavljana pretrpe neku posledicu.

- Deca su u fazi eksperimenta i svačega se igraju u odbadništu, a pogotvo u toaletu dolazi do dodirivanja ili pipanja. Sigurno nije postojala ideja nekog neprimerenog dodirivanja i to je van pameti da postoji namera u tom uzrastu. Ali da li mogu da postoje posledice? Mogu zato što je neko dete na neki neprijatan način dodirivalo drugo deta, iako bez loše namere, i to ga je bolelo - kaže ona i dodaje da ako je došlo do povrede anusa može da dođe do straha od brisanja papirom ili odlaska na nošu - objasnila je Repac.

Privatna arhiva

- Ako se to bude ponavljalo i zanemarivalo detetovo osećanje može da dovede do neurotskog poremećaja ili straha da uspostavlja kontrolu sa tim delom tela. A može i da se dovede u vezu sa prisilnim radnjama kasnije. Trebalo bi deca ovakve situacije mogu da prebrode ali bi im trebalo posvetiti pažnju i da se "zlostavljači"  razdvoje od njih jer se oni stalno njih plaše. Ako nemaju kontakt sa njima, dete će vremenom zaboraviti. Ali ako je bio neki veliki bol i mnogo teška i neprijatna iskustva to telo pamti. To čak može da dovede do odnosa nepoverenja prema svom telu pa i ljudima - zaključila je Repac. 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi