Privatni lekari poručuju: Spremni smo da pomognemo u borbi sa koronavirusom

Javno zdravstvo se relativno dobro nosi sa epidemijom kovida-19, ali su kapaciteti javnih ustanova i inače ograničeni, pa je puna integracija privatnog sektora u zdravstveni sistem, pokazalo se to i ovom prilikom, neophodna, ističu iz Nacionale alijanse za privredni preporod (NALED).

U NALED-ovom Savezu za zdravstvo podsećaju da građani gotovo 40 odsto troškova za lekove i usluge koje obavezno zdravstveno osiguranje ne pokriva – plaćaju iz svojih džepova.

A sada se, u uslovima pandemije, privatni kapaciteti ni ne koriste za testiranje pacijenata na koronavirus.

Smanjene liste čekanja u prethodnom periodu za operacije katarakte i veštačku oplodnju pokazale su da je integracija privatnog i javnog sektora korisna i neophodna, kako bi se građanima omogućila brza i kvalitetna usluga.

Pomoć tokom kovid krize

A koliki je to problem ilustruje lista Kliničkog centra Kragujevac, na kojoj je trenutno 487 pacijenata koji čekaju operaciju katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva, a onaj koji je na listu stavljen 08. oktobra 2019, na red će, po planu, stići 8. aprila 2021 godine.

Privatni sektor mogao bi da bude i od velike pomoći tokom kovid krize, pre svega, jer raspolaže velikim laboratorijskim kapacitetima, ali i CT skenerima i magnetnom rezonancom, kao i lekarima opšte prakse koji mogu da preporuče građanima gde i kako da nastave sa lečenjem i da tako rasterete državne ustanove, ističu u NALED-u.

– U Sloveniji, Makedoniji, Bosni, Crnoj Gori dobra saradnja u lečenju kovid pacijenata je već uspostavljena i nadamo se da će primeri dobre prakse zaživeti i kod nas – rekao je Dejan Pešić,  novoizabrani predsednik Saveza i direktor MediGroup sistema.

Pandemija kovida-19 će proći, a veliki posao za srpsko zdravstvo koji je sada malo skrajnut – digitalizacija – ostaje da se uradi. A tu saradnja privatnog i javnog sektora zdravstva ne može i ne sme da izostane.

Digitalizacija zdravstva

Državni sekretar u resornom ministarstvu Berislav Vekić najavio je dalje korake u digitalizaciji, kao i mogućnost saradnje sa privatnim sektorom, pre svega u vođenju objedinjene medicinske dokumentacije i otvaranja jedinstvenih elektronskih kartona pacijenata.

– Po ugledu na eRecept, kojih je izdato 180 miliona, želimo da nastavimo sa razvojem elektronskog zdravstva u Srbiji. Tu pre svega mislim na uvođenje eKartona, gde će biti skoncentrisane sve informacije o terapiji građana i istovremeno radimo na razvoju radiološkog informacionog sistema (RIS), gde će biti evidentirane sve dijagnostičke procedure, što će ostvariti velike uštede u rendgen filmovima i zbrinjavanju pacijenata, jer će lekari imati uvid u ceo tok lečenja iz različitih gradova i ustanova, bez obzira da li je pregled obavljen u državnoj ili privatnoj ustanovi – rekao je Vekić.

Digitalizacija zdravstvenih usluga kroz unapređenje elektronskog zakazivanja pregleda i uvođenje eKartona i eDoznaka, biće jedan od ključnih reformskih prioriteta NALED-ovog Saveza za zdravstvo u narednoj godini, a koji podržava i 65 odsto ukupnog članstva organizacije.

Kao najveći rezultati dosadašnjeg rada Saveza izdvojeni su objavljivanje Sive knjige zdravstva sa 50 preporuka za unapređenje zdravstvenog sistema i učešće NALED-a u projektu optimizacije plana mreže zdravstvenih ustanova u Srbiji, pod pokroviteljstvom Svetske Banke i u organizaciji Ministarstva zdravlja.

Pouke vanrednog stanja

Vanredno stanje izazvano bolešću Kovid-19 pokazalo je da je ključno definisati procedure za brzo reagovanje u kriznim situacijama, i uspostaviti mehanizme za ubrzani uvoz i izvoz lekova i medicinske opreme, uključujući i hitne postupke, procedure izdavanja dozvola za lek i medicinska sredstava, kažu u NALED-u.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi