Smisao Badnjeg dana i Božića je milosrđe prema drugima: Ima mnogo običaja koji se poštuju, a koji nisu hrišćanski već pripadaju sujeverju
U ranom hrišćanstvu se postilo da bi se višak hrane dao onom ko nema dovoljno. To je bilo merilo da li si hrišćanin ili ne
Teološkinja Nataša Filipović kazala je danas da su običaji za Badnji dan i Božić različiti, ali da većina njih više pripada sujeverju nego hrišćanstvu, te da je osnovni smisao ovog praznika ljubav i milosrđe prema drugima.
- Ima mnogo običaja koji se poštuju u nekim krajevima Srbije, a koji nisu hrišćanski već pripadaju sujeverju. Zato je važno da akcenat ovog najradosnijeg praznika bude na tome da nahranimo, okrepimo i utešimo one kojima je to potrebno - rekla je Filipovićeva za Tanjug.
Dodala je da nije slučajno što se u školama organizuju razne humanitarne aktivnosti tokom praznika, posta i Božića, jer se time na delu pokazuje briga o drugom čoveku.
- Smisao Hrista i tajne Božića jeste da delimo sa drugima. Ključno je da u svim tim različitim običajima koji se poštuju u raznim krajevima ljudi osete tu radost Božje ljubavi i dolaska Božjeg u ovaj svet i da kroz taj osećaj dele ljubav i radost sa drugima - rekla je Filipovićeva.
Pročitajte još:
Takođe, istakla je da je vreme u kome živimo takvo da bi trebalo više nego ikada da se setimo da Bog postoji, da je on radost i ljubav i da širimo mir i ljubav među ljudima.
- Badnji dan se započinje u očekivanju velike radosti tajne Božića i rođenja Hrista, zato i nazivamo Božić najradosnijim praznikom, jer se tada rodio Hristos, spasitelj sveta. Započinjemo ga okupljanjem u crkvi na bogosluženjima, a zatim nastavljamo popodne paljenjem badnjaka. Ti običaji su značajni jer su obojeni radošću, a čovek je biće obreda i kulta i uznošenja ka Bogu - kaže Filipovićeva.
Prema njenim rečima, hrišćanstvo je tim običajima dalo simbološku dimenziju, jer i sam badnjak i položajnik simbolizuju mudrace sa Istoka koji su prepoznali zvezdu sa Istoka i samog Hrista.
- Samo lomljenje česnice među ljudima je simbol večne trpeze evharistije i pričešća gde lomimo hleb i pijemo vino, odnosno krv Novog zaveta. Badnji dan je bdenje pred radošću tajne Božića, koji označava rođenje Hristovo. Momenat večne trpeze se oslikava baš u evharistiji, toj večnoj trpezi, radosti da dođemo ujutru na liturgiju da bismo se napunili božanske svestlosti i radosti - ističe ona.
Profimedia
Naglašava da je u bibliskoj pripovedi o stvaranju čoveka, on predstavljen kao glavno biće, a čitav svet kao njegova trpeza, i da se zato slika trpeze provlači kroz celu Bibliju.
- To je razlog što se okupljamo sa porodicom oko trpeze, da bismo podelili tu radost i ljubav u porodičnom i toplom okruženju, a sve je to odsjaj božanske radosti - navodi Filipovićeva.
Objašnjava da je uvreženo mišljenje da se na Badnji dan iz kuće ne daje ništa odraz sujeverja i da hrišćanstvo upravo govori nešto drugo, a to je da se u toku božićnog posta pripremamo da delimo sa drugima, da nahranimo gladnog i pomognemo siromahu.
- U ranom hrišćanstvu se postilo da bi se višak hrane dao onom ko nema dovoljno. To je bilo merilo da li si hrišćanin ili ne - podseća ona.
Govoreći o proslavi Božića uz pucnjavu, vatromet i petarde, ona ističe da to nije u skladu sa praznovanjem ovog blagog dana, ali da je narod naučio da se tako veseli.
Profimedia
- Ključ je da se sabiramo u pesmi i paljenju badnjaka, koji nastavljamo liturgijom, što bi trebalo da bude u miru, a ne sa petardama - navodi teološkinja.
Dodaje da je simbolika položajnika koji prvi ulazi na Božić u kuću takođe povezana sa mudracima sa Istoka koji su prepoznali Hrista.
- Položajnik je neko ko donosi radost u kuću, koga volite i kome se radujete. Zato se obično deca šalju da budu položajnici, jer su deca čista i imaju tu iskrenu ljubav, a samim tim i najbliža su Bogu - zaključije Filipovićeva.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari