Smisao Badnjeg dana i Božića je milosrđe prema drugima: Ima mnogo običaja koji se poštuju, a koji nisu hrišćanski već pripadaju sujeverju

Teološkinja Nataša Filipović kazala je danas da su običaji za Badnji dan i Božić različiti, ali da većina njih više pripada sujeverju nego hrišćanstvu, te da je osnovni smisao ovog praznika ljubav i milosrđe prema drugima. 

- Ima mnogo običaja koji se poštuju u nekim krajevima Srbije, a koji nisu hrišćanski već pripadaju sujeverju. Zato je važno da akcenat ovog najradosnijeg praznika bude na tome da nahranimo, okrepimo i utešimo one kojima je to potrebno - rekla je Filipovićeva za Tanjug.

Dodala je da nije slučajno što se u školama organizuju razne humanitarne aktivnosti tokom praznika, posta i Božića, jer se time na delu pokazuje briga o drugom čoveku. 

- Smisao Hrista i tajne Božića jeste da delimo sa drugima. Ključno je da u svim tim različitim običajima koji se poštuju u raznim krajevima ljudi osete tu radost Božje ljubavi i dolaska Božjeg u ovaj svet i da kroz taj osećaj dele ljubav i radost sa drugima - rekla je Filipovićeva. 

Takođe, istakla je da je vreme u kome živimo takvo da bi trebalo više nego ikada da se setimo da Bog postoji, da je on radost i ljubav i da širimo mir i ljubav među ljudima. 

- Badnji dan se započinje u očekivanju velike radosti tajne Božića i rođenja Hrista, zato i nazivamo Božić najradosnijim praznikom, jer se tada rodio Hristos, spasitelj sveta. Započinjemo ga okupljanjem u crkvi na bogosluženjima, a zatim nastavljamo popodne paljenjem badnjaka. Ti običaji su značajni jer su obojeni radošću, a čovek je biće obreda i kulta i uznošenja ka Bogu - kaže Filipovićeva. 

Prema njenim rečima, hrišćanstvo je tim običajima dalo simbološku dimenziju, jer i sam badnjak i položajnik simbolizuju mudrace sa Istoka koji su prepoznali zvezdu sa Istoka i samog Hrista. 

- Samo lomljenje česnice među ljudima je simbol večne trpeze evharistije i pričešća gde lomimo hleb i pijemo vino, odnosno krv Novog zaveta. Badnji dan je bdenje pred radošću tajne Božića, koji označava rođenje Hristovo. Momenat večne trpeze se oslikava baš u evharistiji, toj večnoj trpezi, radosti da dođemo ujutru na liturgiju da bismo se napunili božanske svestlosti i radosti - ističe ona. 

Profimedia

 

Naglašava da je u bibliskoj pripovedi o stvaranju čoveka, on predstavljen kao glavno biće, a čitav svet kao njegova trpeza, i da se zato slika trpeze provlači kroz celu Bibliju. 

- To je razlog što se okupljamo sa porodicom oko trpeze, da bismo podelili tu radost i ljubav u porodičnom i toplom okruženju, a sve je to odsjaj božanske radosti - navodi Filipovićeva.  

Objašnjava da je uvreženo mišljenje da se na Badnji dan iz kuće ne daje ništa odraz sujeverja i da hrišćanstvo upravo govori nešto drugo, a to je da se u toku božićnog posta pripremamo da delimo sa drugima, da nahranimo gladnog i pomognemo siromahu.

- U ranom hrišćanstvu se postilo da bi se višak hrane dao onom ko nema dovoljno. To je bilo merilo da li si hrišćanin ili ne - podseća ona.

Govoreći o proslavi Božića uz pucnjavu, vatromet i petarde, ona ističe da to nije u skladu sa praznovanjem ovog blagog dana, ali da je narod naučio da se tako veseli. 

Profimedia

 

- Ključ je da se sabiramo u pesmi i paljenju badnjaka, koji nastavljamo liturgijom, što bi trebalo da bude u miru, a ne sa petardama - navodi teološkinja. 

Dodaje da je simbolika položajnika koji prvi ulazi na Božić u kuću takođe povezana sa mudracima sa Istoka koji su prepoznali Hrista. 

- Položajnik je neko ko donosi radost u kuću, koga volite i kome se radujete. Zato se obično deca šalju da budu položajnici, jer su deca čista i imaju tu iskrenu ljubav, a samim tim i najbliža su Bogu - zaključije Filipovićeva. 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi