Ako želite da se pričestite, postoji jedan važan uslov: Zašto pravoslavni hrišćani opraštaju velike uvrede?

06.12.2022

12:00

0

Autor: 24sedam

Ako želimo da se pričestimo, trebalo bi svima da oprostimo, kako bi i nama Bog oprostio grehove naše

Ako želite da se pričestite, postoji jedan važan uslov: Zašto pravoslavni hrišćani opraštaju velike uvrede?
crkva psihologija - Copyright Profimedia

Da post nije samo u hrani, to hrišćani već odavno znaju. U današnjem vremenu najteže je naći smirenje, a kako bi došli do njega potrebna su velika odricanja i podvizi.

Mnogo je teže postiti srcem, kada se trudimo da ne uvredimo bližnjeg svog, kada se sklanjamo od svake vrste bluda i ružnih pomisli, na prvi pogled to izgleda teško, ali " što je ljudima nemoguće Bogu je moguće". Zato je i post pravo vreme da se izmirimo sa svima i oprostimo onima koji su nas nekad uvredili.

Profimedia
 

Mi ne učimo iz jakih propovedi. Ponekad i najkrasnorečivija propoved ne proizvodi nikakav utisak, a ponekad samo mala reč sve preokrene u nama, izmeni ceo naš život, jer naučna rasuđivanja ne dopiru do srca, već samo teše razum.

Prepodobni Jovan Lestvičnik priča kako je jedan čovek tražio oproštaj od svakoga ko je ulazio u manastir, govoreći: „Oprosti mi brate u meni je nečisti duh“.

Pixabay
 

I tom rečju „oprosti“ dostigao je najveće smirenje, koje mu je dalo bezmetežni mir i spokoj. Podsetićemo se reči Gospoda koji kaže: „Jer ako opraštate ljudima grijehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš Nebeski; ako li ne opraštate ljudima grijeha njihovije, ni otac vaš neće oprostiti vama grijeha vašijeh“ (Mt. 6, 14-15).

24sedam/Katarina Mihajlović
 

Apostol Petar je pitao Gospoda Isusa Hrista: „Gospode! Koliko puta ako mi sagriješi brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?“. A Gospod odgovara: „Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset“ (Mt. 18, 21), to jest beskonačan broj puta do samog groba.

Pokrenimo tri razmišljanja: zbog čega treba da opraštamo jedni drugima, kako se opraštalo u drevno vreme,a kako u naše i kako mi treba da opraštamo. Mi treba da opraštamo uvrede iz tri razloga pre svega zato što ako ne oprostimo onda ni Gospod nama neće oprostiti; potom ako budemo surova srca Gospod neće primiti naše molitve, i na kraju uzajamno opraštanje je potrebno jer donosi neizrecivu duhovnu radost.

24sedam/Katarina Mihajlović
 

Treba opraštati, jer nam Gospod neće oprostiti. Ako budemo surova srca onda Gospod neće primiti naše molitve, jer On ne može da oprosti surova srca. A i kakva će biti naša molitva ukoliko nekoga rastužujemo, ukoliko nosimo uvredu u srcu? Takvo srce ne može u potpunosti da se prepusti molitvi. Ne možemo da zadobijemo umiljenje i duhovni mir.

24sedam
 

A ukoliko oprostimo, kako lako postaje na srcu i kako slobodno i radosno dišu grudi! Setite se kako nam je teško ako nas uvredi neki čovek, kako ne želimo da se sretnemo s njim, i kako nam je neprijatno da vidimo njegovo lice. Ali treba reći: „Oprosti“, kako ta reč u trenu preporađa dušu, kako postaje lako i svetlo na srcu; neprijatelj sada postaje voljeni čovek, i mi smo spremni na sve za tog nekadašnjeg neprijatelja.

Eto zbog čega treba da opraštamo jedni drugima. Jovan Lestvičnik priča da je u jednom manastiru bio monah po imenu Kir, koji je neverovatno mnogo trpeo od bratije.

Svaki dan bi ga terali od stola vikali na njega a on je sve trpeo i ćutao. I kada su ga pitali kako može da podnese toliko uvreda, on je odgovorio: „Monah treba da trpi trideset godina, a ja ću podneti još petnaest“. I zbog velikog opraštanja Gospod ga je ubrojao u svete.

24sedam
 

O svemu svedoče i žitija Alekseja, čoveka Božijeg, koji je na očevom pragu bio i vređan i bijen, i poliven pomijama, a on je sve trpeo jer je imao svepraštanje.Takođe Iz žitija prepodobnog Doroteja se zna da je on ispunjavajući poslušanje u bolnici, ako bi nekog slučajno uvredio, taj bi odlazio negde i gorko plakao. I kada bi ga starac Dorotej našao i pitao: „Šta se desilo čedo?“, – ovaj bi gorko ridajući govorio: „Oče uvredio sam brata svoga“.

Dorotej mu je odgovarao: „Čedo seti se da vređaš ne bližnjega svoga, već Samog Gospoda“. I kada bi video da je taj čovek već dovoljno otplakao rekao bi: „Gospod će ti oprostiti čedo, sada ćemo započeti novi život i trudićemo se da ne činimo zla bližnjima“. Kako mi treba da opraštamo?

Bližnjima treba da opraštamo u rečima, delima i osećanjima

Ako nam se neko sveti, čini zlo, otima od nas nešto, progoni nas iz jednog mesta u drugo, mi sve treba da podnosimo sa trpljenjem, sećajući se zaveta svepraštanja. Ako nas neko uvredi rečju, i osuđuje treba ćutati.

24sedam/Katarina Mihajlović
 

Ali ako srce ne izdrži, ako ispliva na površinu gorčina uvrede, onda treba sebe ukoravati, govoreći za onoga koji nas je uvredio: „Možda sam ja vređao još više i radio gore stvari“. I ako budemo opraštali od sveg srca, od srca čistog i koje ljubi, i ukoravali sebe za svoje grehe, onda će i nama milosrdni Gospod oprostiti u Budućem Životu..

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Pravmir.ru

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike