Zašto pčele sve kraće žive: Naučnici na tragu uzroka masovnih pomora u košnicama

Životni vek medonosnih pčela smanjen je za gotovo polovinu u poslednjih 50 godina, pokazalo je istraživanje naučnika.

Budućnost čovečanstva je vezana za pčele, jer bez njih i drugih oprašivača nemoguće je uzgajati većinu useva od kojih zavisi ljudska hrana. Dramatičan pad dužine životnog veka pčela, kada bi se uporedio sa ljudima, znači da bi prosečan čovek živeo tek četrdesetak godina.

Novo naučno istraživanje moglo bi da pomogne u objašnjavanju masovnih pomora pčela koji se događaju širom sveta u poslednjih nekoliko decenija.

Životni vek pčela prepolovljen

Autori istraživanja Entoni Nirman i Denis van Engelsdorp sa Univerziteta Merilend koristili su matematičko modelovanje kako bi pokazali da kraći životni vek pčela može dovesti do masovnog izumiranja kolonija. Prema njihovim podacima, od 1969. godine je životni vek pčela u SAD pao sa prosečnih 34 dana na samo 18 dana.

Proučavane su pčele radilice uklonjene iz košnica i smeštene u „kaveze“, a ne divlje pčele, što je moglo da utiče na rezultate. Međutim, ako to nije slučaj, nešto zabrinjavajuće se događa, piše „Koverzejšn“.

Profimedia

Autori veruju da moderne pčele možda više pate od bolesti, kao što je virus deformisanih krila, koja je postala učestalija od njenog otkrića pre 40 godina. One su možda oslabljene i novim generacijama pesticida koji nisu postojali pre 50 godina.

Polen kontaminiran pesticidima

Polen kojim pčele hrane svoje larve je često kontaminiran pesticidima, a to bi moglo pogoršati njihovu situaciju jer su izložene malim dozama visoko toksične grupe pesticida zvanih neonikotinoidi, što smanjuje njihovu otpornost na bolesti.

Naučnici navode i kako je moguće da su se geni pčela promenili jer veštačka ili prirodna selekcija može dati prednost pčelama s kraćim životnim vekom.

Moguće je i da su pčele izloženije izazivačima stresa u modernom svetu, kao što su pesticidi i bolesti, što utiče na to da retko duže žive, pa bi njihova evolucija mogla da favorizuje životni stil „živi brzo, umri mlad“.

Nestaju staništa pčela zbog poljoprivrede

Pčele se već suočavaju s mnogim pritiscima na njihov opstanak. Drugo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Bristolu, koje je objavljeno ovog meseca, pokazalo je da đubriva menjaju električno polje biljaka, što menja način na koji pčele „osećaju“ cveće. To ih odvraća od poseta cveću, pa stanište pčela nestaje. Od tridesetih godina 20. vekačak 97 odsto livada divljeg cveća je nestalo u Velikoj Britaniji kao posledica intenziviranja poljoprivrede.

RINA

 

Novo istraživanje ipak postavlja više pitanja nego što daje odgovora. Podaci su zasnovani na grupama pčela radilica držanim u kavezima, što je metoda koja se često koristi za proučavanje efekata izazivača stresa, kao što su pesticidi. U ovakvim eksperimentima istraživači obično stavljaju kontrolne grupe simultano u identične uslove. Međutim, naučnici ne mogu da tvrde kako su uslovi u svim eksperimentima u poslednjih 50 godina bili isti, ili je bilo nekih drugih elemenata koji utiču na rezultate.

Smanjeni životni vek pčela znači smanjenje oprašivanja. Pčele i drugi insekti oprašivači neophodni su za dobru žetvu kod 75 posto useva uzgajanih širom sveta, a oprašuju i oko 80 posto svih divljih biljaka. Sve vrste pčela se suočavaju sa izazovima kao i medonosne, ali nije poznato da li se i njihov životni vek promenio. Ako pčele zaista žive kraće i u divljini, onda je potrebno saznati zašto je to tako, pogotovo što stručne publikacije, kao što je European Red List for Bees, navode da je svaka deseta vrsta divljih pčela u opasnosti od izumiranja, piše „Konverzejšn“.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi