Srbi pokreću proces: Prve tužbe protiv NATO-a zbog karcinoma od bombi sa uranijumom

Smrt zastavnika Marka Dijana, italijanskog vojnika, nekadašnjeg pripadnika NATO snaga na KiM, koji se godinama borio za istinu o posledicama osiromašenog uranijuma po zdravlje, otvorila je pitanje dokle se stiglo u Srbiji sa istragom o efektima korišćenja ovakve municije tokom agresije 1999. po zdravlje i životnu sredinu.

Kako Novosti saznaju, do kraja meseca prvih pet pilot tužbi protiv članica NATO snaga sa odštetnim zahtevima biće podneto višim sudovima u našoj zemlji.

Upravo to je razlog zašto je ovog vikenda italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja došao u Niš da pomogne srpskom kolegi Srđanu Aleksiću. Oni će finalizovati tužbe protiv članica Alijanse zbog ugrožavanja zdravlja i života ljudi, i životne sredine, tokom bombardovanja 1999. Tartalja je pred italijanskim pravosuđem dobio više od 170 presuda u korist vojnika iz mirovnih misija na teritoriji bivše Jugoslavije, koji su oboleli od kancera, a neki od njih i umrli. Sudovi širom Italije potvrdili su da postoji veza između njihovih oboljenja i boravka na bombardovanoj teritoriji.

– Tužbe ćemo podneti u Nišu, Vranju, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu – kaže Aleksić. – Tužitelji su nekadašnji rezervisti, oficiri, policajci na dužnosti na KiM i civili. Svi su oboleli od karcinoma, a za vreme NATO bombardovanja bili su na KiM ili u Vranju. Izabrali smo slučajeve koji su identični onima koje je kolega Tartalja u Italiji dobio.

Uz pilot tužbe biće dostavljeni i medicinski dokazi da je uzročnik bolesti osiromašeni uranijum. Tartalja je uspeo da dokaže prisustvo teških metala kod obolelih, a u tome su mu pomogli veštačenja Univerzitetske klinike “La sapijenca” u Rimu, Instituta za nanotehnologije u Milanu i Univerziteta u Torinu.

Komisija završava rad

Parlamentarna Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana Srbije, formirana 2018, po rečima predsednika Darka Laketića, privodi kraju završni izveštaj:

– Mada je naš mandat istekao, izveštaj smo okončali i predstavićemo ga za mesec dana. Tu se posao Komisije završava, a dalji potezi zavise od države. Daću tada predlog koraka za koje mislim da bi trebalo da budu preduzeti – kaže Laketić.

Pošto naš Zakon o parničnom postupku dozvoljava veštačenje iz inostranstva, u ovim slučajevima biće angažovani italijanski onkolozi koji su već veštačili za italijanske vojnike. Aleksić objašnjava da su se opredelili za srpsko pravosuđe zbog velikih parničnih troškova u inostranstvu, ali i zato što se strani sudovi mogu oglasiti nenadležnim jer tužitelji nisu njihovi državljani. Ako presude našeg suda budu u korist obolelih, da bi došlo do naknade moraće da ih priznaju zemlje članice NATO.

– Mi imamo zajednički usud: građani Srbije su bombardovani i umiru od posledica tog čina, a isto važi i za italijanske vojnike koji su bili u misijama u inostranstvu, gde su korišćene bombe sa osiromašenim uranijumom, kao što su BiH i KiM. To je bio razlog da sa kolegom Aleksićem započnemo pravosudnu bitku – kaže Tartalja.

On dodaje da će to biti duga bitka za istinu, i podseća da je i u Italiji vodio borbu sa institucijama, jer je do sada obolelo oko 8.000 italijanskih vojnika, a preminulo oko 400. U međuvremenu Aleksić je podneo Komisiji za zaštitu ljudskih prava i okolinu UN i oko 1.000 predstavki naših građana. Zatraženo je da UN pošalju dva nezavisna istraživača za zaštitu životne sredine i ljudskih prava. Odgovora, međutim, još nema.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi