"Zahvalila sam mu se na nadgrobnom spomeniku": Sanda Rašković Ivić u emotivnoj ispovesti na pomen sina Jovana nije mogla da sakrije suze!

Sanda Rašković Ivić je političarka, psihijatar, profesor i lekar po struci, a gostujući u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ pred televizijskim kamerama ogolila je svoj život koji nije bio nimalo lak. Izgubila je supruga, a zatim sina koji je imao samo 25 godina.

O svom detinjstvu, o odrastanju, zrelom dobu i bolnim momentima Sanda Rašković Ivić priča u svojoj emotivnoj ispovesti u ovoj emisiji. Nije mogla da sakrije suze koje su same navirale na pomen sina Jovana.

- Bol gubitka deteta je nešto što je neuporedivo i sa gubitkom supruga i sa gubitkom roditelja, oca i majke, bake i dede. Sve to boli ali je bol za gubtikom deteta strašan. Zaista neuporediv. Ne bih mogla da kažem da me taj bol ojačava, ali sećanja i ono lepo a bilo ga je svakodnevno, bilo ga je mnogo... I ta svetlost, ja sam i na nadgrobnom spomeniku mom sinu napisala da je on osvetlio naše živote. I zahvalila mu što je bio tu... I ta zahvalnost na ljubavi koju je nesebično davao i voleo otvoreno i široko kao dete i ta svetlost koju je uneo u naše živote i ta radost, to je ono što ojačava.

Sanda Rašković Ivić o nadgrobnom spomeniku

Sanda je na počektu emisije pričajući o svom detinjstvu pomenula i baku Nonu koja je iako je izgubila sina koji je ima samo 18 godina njoj uspela da stvori srećno, veselo i bezbrižno detinjstvo. Na pitanje da li i ona kao i baka Nona ima dovoljno energije za svoje unuke Sanda kaže:

- Ja jako volim i radujem se susretima sa mojim unucima i gledam da to bude što češće a da opet ne budem nametljiva, da mojoj ćerki ostavim neki normalan deo, a ne da to sad bude moja terapija nego da se nađem uvek kad treba. Deca me raduju, sa njim se igram, gledam televiziju, pričam o budućnosti, o prošlosti, o raznim stvarima koje njih interesuju. Ovaj treći dečak je mali, on ima samo tri meseca tako da njega samo nosim i udišem taj miris bebe koji je lekovit i specifičan i obogati svaku kuću. Vi prosto osetite taj miris bebe kad uđete u kuću. I poseban je utisak kada vi to malo mekano biće zagrlite – ispričala je Sanda a onda se prisetila rođenja svog nedavno preminulog sina zbog čega je napravila kratku pauzu u razgovoru.

- Sećam se recimo kada se moj Jovan rodio, a rodila sam ga carksim rezom, bila sam matora, imala sam 41 godinu, i nisam mogla odmah da se probudim iz anestezije. Oni su mi ga stavili na grudi i dodir tog malog lica nekako nosim u sebi i ja sam se odmah razbudila. I svaki put kada bih uzimala moje unuke, i onda kada je moj sin bio živ, ja sam uživala u njima u tom njihovom mirisu mekoći te kože i sećanju na taj momenat kada sam se ja razbudila iz anestezije. A sada, sa Žarkom, sa ovim najmlađim unukom, sad mi to posebno znači – ispričala je Sanda Rašković Ivić jedva zadržavajući suze.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi