Srpska banka reproduktivnog materijala prazna! Samo nekoliko muškaraca dalo spermu, i ni jedna žena, "materijal" uvozimo! Šta je problem?

Banka reproduktivnih ćelija u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije je gotovo prazna jer nemamo dovoljan broj donora. Tačnije, nekoliko muškaraca se javilo da budu donori, a što se tiče žena prema našim informacijama ni jedna se nije javila, kaže za 24sedam Marijana Arizanović iz Udruženje Šansa za roditeljstvo. 

Na pitanje da li u Srbiji nema donatora zato što postoji strah, Arizanovićeva kaže da je u pitanju pre svega tabu.

- U Srbiji i dalje kada vidite dete rođeno iz VTO, neko kaže: "Pa, isto je kao i ovo drugo". Kada pričamo o donaciji ljudima se otvoreno govori da to neće biti njihovo dete i da nije njihov genetski materijal, bez obzira što žena to dete nosi i rodi i što je par prinuđen da ide na donaciju jer nema sopstvene ćelije. S druge strane, ljudi se boje doniranja da ih neko sutra ne bi povukao za rukav i rekao da je to njihovo dete. Ili da će se to dete sresti sa njihovim biološkim detetom... ti tabui i dalje postoje - objašnjava Arizanovićeva.

Ono što sve zanima jeste da li donor ima bilo kakvu mogućnost da jednog dana upozna majku, odnosno dete, koje je nastalo iz njegovog reproduktivnog materijala.

Arizanovićeva kaže da to nije moguće jer su donacije potpuno anonimne.

- Kod nas je zakon takav da je donacija apsolutno anonimna i ne postoji način da se otkrije ko je roditelj. Kada birate donorku nećete dobiti ime, prezime i ostale podatke. Ali ćete dobiti informacije o tome da je ona zdrava, koje analize je prošla da bi bila donorka, koliko ima godina, boju kosu, očiju, možda neke osnovne informacije tipa da li se bavi sportom ili slično. Ali to su te osnovne informacije - kaže Arizanovićeva.

Ona dodaje da se najčešće gleda i "gađa" ksenotip donora i primaoca materijala.

- Ukoliko imate par koji ima riđu kosu, vi ćete gledati i da to dete ima riđu kosu. Tačnije, nećete ćelije riđokosog deteta dati nekoj plavuši. Tako da se ksenotip najčešće gleda. Imamo jednu članicu iz Kragujevca koja otvoreno priča o donaciji. Ona je dobila u Češkoj blizance, a ima i ćerku. I vrlo često je pitaju, s obzirom da je išla na donaciju jajnih ćelija, kako je to moguće da ćerka lični na nju. Pa liči zato što je ksenotip određen, jer su po njoj birali i donorku i zaista podseća devojčica na nju. Inače, dete koje se rodi nema ništa od majčinih gena kada se uzima jajna ćelija, dok kada se uzimaju spermatozoidi tu se nasleđuju geni majke i muškarca koji ih je donirao - objasnila je Arizanovićeva.

24sedam/Privatna arhiva

S obzirom da genetskog materijala nemamo dovoljno, uskoro bi isti trebalo da stigne ali iz inostranstva.

- Nažalost, nije postojala kampanja koja bi podigla svest nacije o značaju doniranja i samim tim nismo naišli na sluh građana i mladih ljudi koji mogu da doniraju pa je zbog toga potpisan ugovor sa jednom bankom iz Španije. Najavljeno je potpisivanje ugovora sa još drugom bankom iz Španije, ali i sa bankom iz Danske - kaže ona

- Nakon što je potpisan ugovor sa bankom iz Španije očekujemo da otpočne intervjuisanje svih kojima je neophodna donacija, zatim da otpočne uvoz i da procedura počne da se radi kod nas. Uvoz je najavljen s jeseni, koja je stigla, tako da svakodnevno iščekujemo promene na tom polju i nadamo se da će donacija biti realizovana - objasnila je Arizanovićeva.

Dodaje da je bitno i to što će i ova donacija biti anonimna.

- Sem što je anonimna, donacija će biti jedan na jedan. Znači,  jedan par iz Srbije potražuje materijal iz Španije i dobije od jedne donorke. Ne postoji mogućnost da više parova dobije materijal od iste donorke - objašnjava ona.

Što se tiče doniranih ćelija, Arizanovićeva kaže da ne postoji njihov "rok trajanja".

- Što se tiče banke nemamo isključiv odgovor koliko će čuvati materijal. Prvo će se raditi intervjui sa parovima, a nakon toga će se prema spisku trebovati materijal. Ćelija prilikom odmrzavanja može da se uništi, kao i spermatozoidi. Ali to je rizik i kada su zamrznuti samo godinu dana. A nedavno smo imali članak da je rođena beba iz embriona koji je bio zamrznut više od 10 godina - rekla je ona.

Arizanovićeva dodaje da će "sigurno biti nekoliko paketa" materijala od čega će zavisiti i cena, a paketi podrazumevaju koliko ćelija je u jednom paketu. 

- Parovi će plaćati proceduru uvoza ćelija i same ćelije, dok će proceduru VTO snositi država - objasnila je ona. 

Inače, ono što utiče na slab odziv za donaciju jeste i nepostojanje novčane naknade.

Nažalost, ne postoji novčana naknada za donore čak ni da im pokrije eventualne troškove koje imaju tokom dolaska u banku i slično.

- Ako muškarac dolazi iz Pirota u Beograd da da materijal, sebe stavlja na trošak. Barem kada bi se finansirali putni troškovi. Što se tiče žena, one kada daje materijal moraju da primaju jaku hormonsku terapiju. Morala bi da bude u blizini klinike nekoliko dana. Takođe, ako je iz unutrašnjosti morala bi da nađe smeštaj u Beogradu. Tako da jedan problem vuče drugi - kaže ona i dodaje da to ne bi bilo plaćanje ćelija, već samo naknada troškova koje bi imali donori.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi