Fascinantni detalji "liturgije pomirenja": Molitva je počela da se širi među vernicima poput talasa, a atmosfera je postala veličanstvena!

Dugo nije u Hramu Svetog Save bilo tako puno ljudi i dugo se nije desio neki tako važan istorijski događaj kao što je bila današnja liturgija patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija i arhiepiskopa ohridskog i makedonskog Stefana sa arhijerejima obeju crkava.

Više od pola veka, čak 55 godina, čekalo se na bratsko pomirenje i kraj raskola kojim je makedonska crkva vraćena u liturgijsko i kanonsko jedinstvo sa SPC.

Zajednička liturgija održana je na dan obeležavanja prenosa moštiju Svetog Save iz bugarskog manastira Trnove u manastir Mileševa. U najvećem našem hramu, posvećenom upravo Svetom Savi. 

24sedam/Katarina Mihajlović

Presveta liturgija najavljena je zvonjavom zvona sa Hrama Svetog Save, dok su se oko svetinje okupljale hiljade vernika u želji da prisustvuju istorijskoj liturgiji.

Atmosfera je bila svečana i pre početka istorijskog događaja, kojim su sveštenstva dveju crkava napisala stranice o kojima će pričati mnoge buduće generacije.

Možda danas neki nisu ni bili svesni važnosti ovog događaja, ali je izvesno da će im dugo biti urezan u pamćenje.

Hram se napunio brzo, a vernici su dostojanstveno, kako i priliči, posmatrali i slušali svetu liturgiju. Ispred hrama, gotovo isto ljudi kao i u njemu. Čekaju strpljivo i osluškuju predivne zvuke crkvenog pojanja.

Reporter 24sedam nije mogao da se seti da li je ikada prisustvovao ovako veličanstvenoj liturgiji, a prisustvovao je mnogo puta.

Vizuelnu atmosferu koju su pružale bleštave freske sa zidova hrama dopunjavalo je predivno pevanje crkvenopojaca, koje bi u momentima bilo prekinuto glasom koji je izgovarao jevanđelja.

Povremeno bi se vernici prekrstili, izgovorili "amin", a neki i izvadili telefon da na brzinu ovekoveče ovaj istorijski trenutak. Iako je hram bio pun, svako je imao dovoljno prostora da u tišini sluša liturgiju i prepusti misli i dušu predivnoj atmosferi hrama.

Činilo se da upijaju svaku pročitanu reč, svaki otpevani stih, svaku sliku koja ih je okruživala.

Među vernicima mogao se primetiti veliki broj sveštenika i monahinja. Mnogi od njih priključili bi se u izgovaranju jevanđelja, koja su napamet znali. Ali, jevanđelja su izgovarali i vernici.

Stajali su mirno i spokojno, među njima i veliki broj starijih. Ali se činilo da su svi ozareni što prisustvuju istoriji naše crkve i nikome nije smetalo što je liturgija trajala nešto manje od tri sata.

U jednom trenutku mogla se čuti molitva izgovarana ispred oltara, a onda su joj se priključili mnogobrojni vernici.

Spontano. Jedan po jedan, kao neki talas, počeli su da izgovaraju molitvu. Atmosfera je od divne postala veličanstvena. Činilo se da se pored jednog velikog istorijskog događaja, desio i drugi - gotovo čitav Hram Svetog Save izgovarao je molitvu.

Vernici i sveštenstvo bili su ujedinjeni. Baš onako kao što će i patrijarh Porfirije kasnije naglasiti u svojoj besedi.

- Radujmo se i veselimo se, radujmo se braćo i sestre jer se danas raduje punoća crkve, nebo i zemlja, svi sveti se raduju, svetitelj Sava i svi koji su zasađeni u njegovom korenu - rekao je patrijarh.

Čak 55 godina SPC je čekala da zaceli rana raskola sa braćom iz Severne Makedonije. I baš kao što su vernici izbrisali sve loše zajedničkom molitvom, tako je danas sve loše izbrisano i zajedničkom liturgijom. A patrijarh Porfirije nazvao je to čudom Božjim.

- Ne postoji ništa što možemo sami isceliti, ne može samo našim moćima, sada je rana isceljena i to je čudo Božje i dar Božji. Kada trpimo, to može biti izraz promisli Božje, najčešće je posledica našeg izbora i pogrešnih koraka, a rana onda biva opet kao pedagoška mogućnost, a mi smo je iskoristili i razumeli da je rana naneta našim postupanjem i zato se obratili molitvama Bogu i Svetom Savi - objasnio je patrijarh Porfirije.

- Evo ovaj poziv braće i sestara iz Srbije i Severne Makedonije - srce našeg naroda je kucalo za sve nas, ritmom Hristovim. To nam pokazuje da nas je Bog pogledao i pomilovao. Razumeli smo da jedino ne treba da sprečavamo blagodat Božju - kazao je poglavar SPC.

Poruku mira poslao je i makedonski crkveni poglavar, a onda su obojica prošetala kroz masu vernika prenevši i na njih blagoslov.

Tako su od oltarske svetlosti poveli vernike ka spoljnoj svetlosti. I završen je još jedan veličanstven događaj i ispisana još jedna stranica istorije Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi