Smrt je dolazila iz podzemlja: Neprijatelj se krio u kanalizaciji, mladići gubili razum tokom poslednje akcije osobođenja srpskog grada
Ispod ulica Beograda, sedam dana je trajala jeziva borba prsa u prsa
Došao je i taj 20. oktobar 1944. godine. Beograd je zvanično oslobođen. Nemačke trupe su poražene, a jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije su paradirale gradom.
Međutim, nije sve bilo gotovo. Neprijatelj je još bio u Beogradu, ali ne na ulicama, nego u - podzemlju.
Svečani defile jedinica Crvene armije na Terazijama/Wikipedia
Prvo je primećena žena koja je od početka okupacije sarađivala sa Gestapoom kako prosipa kantu sa smećem u jedan kanalizacioni šaht. Kada su se operativci spustili dole, pronašli su neotvorene konzerve s hranom. Tada je bilo jasno da je neprijatelj i dalje tu, samo ispod zemlje.
Iz ruševina, podruma, šupa, ali i kanalizacije, trebalo je isterati sakrivene naciste, koji su spas potražili u šahtovima. Pričalo se da Nemci imaju plan da otruju vodu i hranu, miniraju stambene zgrade, ubijaju ranjenike u bolnici i tako naprave haos u Beogradu.
Pročitajte još:
U prilog tome govorio je i napad u centru grada tokom proslave oslobođenja. Sloboda se slavila i igralo se kolo na Terazijama, a onda je odjednom odjeknula snažna eksplozija granate. Bio je to dokaz da se neprijatelj još nije predao.
Borbe ispod zemlje
Operacija čišćenja podzemlja poverena je Gojku Kraljeviću, koji je sa svojih dvadeset godina već bio iskusan borac. Njegova grupa partizana spremala se za opasnu i neizvesnu borbu duboko ispod površine Beograda.
Sedam dana posle zvaničnog oslobođenja, 27. oktobra 1944. godine, tek stasali mladići su se prvi put spustili u kanalizaciju, da pronađu i neutrališu ostatke nemačkih trupa koje su se krile u mračnim tunelima.
Vojnici Crvene armije u oslobođenom Beogradu/Wikipedia
- Puške i bombe ostavite na površini, dole vam ne vrede, bilo je uputstvo. Grupica po grupica, šest po šest, stopu po stopu, sedam dana i sedam noći mladići su sa noževima silazili u šahtove. Provodili bi po četiri sata unutra, a onda, oni koji prežive, ispuzali bi na površinu... - opisao je Mirko Jovićević u knjizi "Smrt je dolazila iz podzemlja".
Tadašnja prestonica imala je 36 kilometara kanalizacione mreže i podzemnih tunela. Partizanski borci, od kojih su se jedni borili "po šumamam i gorama", a drugi tek neposredno pre oslobođenja Beograda prvi put “omirisali barut”, susreli su se sa neprijateljem koji je u rukama imao detaljne planove podzemlja grada i koji je izgradio i prokopao mnoštvo tunela, gde je mesecima boravio pripremajući diverzije i ubistva.
Tenkovska kolona Crvene armije tokom borbi za Beograd/Wikipedia
Ležeći u ledenoj vodi, dok im se uniforma natopljena fekalijama pripijala uz telo, puzali su kroz mrak i osluškivali. Šuškanje iz tunela moglo je da bude i pacov i neprijatelj s nožem u ruci. Više od svega plašio ih je šum vode. Bilo im je jasno – ako padne malo jača kiša, svi će se podaviti...
Do podneva tog prvog dana akcije, 27. oktobra 1944. godine, ubijeno je i zarobljeno sedamnaest Nemaca i njihovih pomagača.
Smrt vrebala iz mraka
Ogroman problem za partizane predstavljalo je to što su Nemci tokom povlačenja minirali objekte i prolaze pod zemljom. Eksploziv je postavljen na vodovodne i kanalizacione cevi i razne vodove koje su nemački vojnici aktivirali tokom borbi sa partizanskim borcima. Borbe su se često vodile "prsa u prsa", revolverima, noževima, u najzabitijim mestima beogradskog podzemnog lavirinta u kojima se nije video ni prst pred okom.
Partizanske jedinice na Trgu republike u oslobođenom Beogradu/Wikipedia
Partizani su svakodnevno morali da dopunjavaju novim borcima svoje redove, jer su gubici bili veliki. Kako je koji podzemni prolaz i tunel očišćen, postavljana je dvadesetčetvoročasovna straža kako se neprijatelj ne bi vraćao u gradsko podzemno jezgro. Korak po korak, uz znatne žrtve, neprijatelj je potiskivan prema periferiji. Poslednja grupa od trideset nemačkih specijalaca pronađena je i likvidirana, sedam dana posle početka akcije, u rejonu Dunav-stanice.
– Niko iz Generalštaba nije smeo da uđe u grad dok neprijatelj ne bude potpuno uništen. Kada je posle svega izašao iz kanalizacije i potpisao da je operacija uspela, Gojko je pao u krevet i spavao danima – ispričala je kasnije supruga komandanta koji je bio zadužen za akciju.
Zarobljeni nemački vojnici/Wikipedia
Najmanje 120 mladića poginulo je tokom čišćenja podzemlja. S druge strane, 175 Nemaca je ubijeno ili zarobljeno.
Strah ih odveo u psihijatrijsku bolnicu
Preživeli partizani koji su učestvovali u ovoj sedmodnevnoj akciji iz beogradskog podzemlja nisu izašli bez posledica.
Usled pretrpljenog stresa i šoka 25 pripadnika ove formacije upućeno je na psihijatrijsko lečenje. Neki od njih ostali su u duševnim bolnicama, zauvek onemogućeni da se vrate normalnom životu.
Kraljević kasnije izgradio zavidnu karijeru
Komandant akcije Gojko Kraljević je iz rata izašao kao major Jugoslovenske narodne armije i dobitnik je brojnih priznanja. Kasnije je obavljao mnogobrojne državne funkcije, a bavio se i pisanjem romana.
Gojko Kraljević/Wikipedia
Završio je čak tri fakulteta – tehnološki, ekonomski i bio doktor hemijskih nauka.
Objavio je i brojne naučne radove. Tokom svoje karijere radio je na proizvdnji tečnog organskog đubriva, a najviše se posvetio projektima za prečišćavanje otpadnih voda. Uspeo je da napravi preparat koji skuplja masnoću kada se izlije nafta na moru.
- U šali je govorio da se toliko fekalija nagutao da je rešio da prečisti kanalizaciju – ispričala je kroz osmeh jednom prilikom njegova udovica.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari