Bauka se najviše plašila deca: Mitološko biće nastalo kao opis životinje koje se narod bojao

Srpska i slovenska mitologija je veoma bogata bićima u koje je naš narod verovao. Neka od njih su bila dobra i verovalo se da pomažu, dok su druga uterivala strah u kosti ljudima.

Jedno od najpoznatijih srpskih mitoloških bića je bauk. On se u narodu zamišlja kao strašilo u životinjskom obliku, koje svojom pojavom uliva strah maloj deci, pa i odraslima. Bauci imaju oštre zube i prikrivaju svoje lice. Kao i baba roga, prikrivaju svoju ružnoću, neurednost i ružić koji im raste iz čela.

Pixabay

Prema narodnim pričama, bauk se danju krije po uglovima zapustelih kuća, rupama i mračnim mestima, otuda vreba žrtvu da je ugrabi, odnese, udavi i proždere.

Opis evroazijskog mrkog medveda

Baukov onomatopejski izraz „bau“, njegov trapavi hod „bauljanje“, po kojima je i nastao naziv bauk, njegova mesta prebivanja, proždrljivost i druge osobine navode na zaključak da je bauk u stvari opis evroazijskog mrkog medveda, podvrste mrkog medveda koja je već bila izlovljena u nekim delovima Srbije i poznati samo kao biće iz legendi. 

Naziv medved nije se spominjao da se ne bi deca plašila, pa se umesto njega upotrebljavao hipokoristik bauk, kao što se upotrebljava za zmiju, lisicu, vuka i druge zveri.

Profimedia

Medved je danas retka zver u našim planinskim krajevima, a u nekim se o njemu zna samo po predanjima. Ali se svuda zna da je to opasna zver. Zato se u narodu njegov naziv zamenjivao eufemizmom baja ili bauk. Ostatak relativno starijeg, moguće i prastarog straha od medveda održao se u običaju i svetkovanju Mečkinog dana (30. novembra).

Bauk služio za plašenje dece

Bauk kao mitološko biće je posebno često korišćen za plašenje dece, kako bi se sprečila da rade nešto što može da im naškodi. Kod svih slovenskih naroda postoji niz personifikacija koje služe samo za strašenje dece: da ne plaču, da ne prave nered u kući, da se ne kupaju u reci kada je to rizično, da ne idu sama u šumu, da ne prilaze bunaru, da ne gaze žito ili grašak, da poste, uče molitve, da ne psuju itd. Kod Srba je za to posebno služio bauk ili baba roga.

Koliko je verovanje u bauka rasprostranjeno u našem narodu govori veliki broj narodnih umotvorina, toponima poput Baukove glavice u Hercegovini i izreka u kojima se on pominje. Bauk se spominjao i u narodnim pesmama, a u jednoj dečjoj narodnoj uspavanci majka peva detetu: 

- Nesanke ti voda odnijela, gdeno nema vuka ni bauka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi