Šta je eklampsija od koje je preminula Bobana Momčilović Veličković? Dešava se samo trudnicama, a na ove simptome obavezno obratite pažnju!

Lekar dr Zoran Roško optužen za smrt Bobane Momčilović Veličković je i osuđen prvostepenom odlukom o kazni od četiri godine zatvora, kao i pet godina zabrane rada.

Podsetimo, u junu 2020. godine, naša reprezentativka u streljaštvu, velika šampionka preminula je samo 20 dana nakon porođaja. Bobana se porodila carskim rezom u Zdravstvenom centru u Zaječaru 1. juna i rodila sina Vukašina. Trudnoću je pratio i porođaj obavio dr Roško, koji je bio u toku da je trudnoća ove mlade žene rizična. Bila je dijabetičar.

Ona je posle porođaja bila u “eklampsiji”, što je stanje koje može da bude fatalno, pogotovo za porodilje rizične trudnoće. Suprug Miroslav je tada tražio da se Bobana odmah prebaci u Beograd, ali su lekari uveravali da je sve u redu.

Šta je eklampsija?

Eklampsija je teška bolest od koje obolevaju trudnice, a javlja se pri kraju trudnoće ili u toku porođaja, uglavnom kod prvorotkinja. Ova bolest se obično nadovezuje na preeklampsiju. Uz edeme, proteine u mokraći i povišen krvni pritisak, eklampsija je praćena i gubitkom svesti, a zatim pojavom grčeva, nakon čega nastupa kraće ili duže komatozno stanje.

Međutim, pravi uzrok eklampsije do danas nije otkriven. Ona se češće javlja kod višeplodne trudnoće, kod dijabetičarki, kod gojaznih žena i žena koje boluju od povišenog krvnog pritiska. Bobana je imala visokorizičnu trudnoću koju je vodio doktor Zoran Roška. Bio je upoznat sa činjenicom da je naša šampionka imala dijabetes, kao i da je alergična na penicilin.

Instagram_Bobana Veličković

Stručnjaci za 24sedam objašnjavaju kako se tretira pacijentkinja u stanju preeklamsije i kako se ono prepoznaje.

- Svakoj eklampsiji najčešće prethodi preeklampsija, s tim što ukoliko se pacijentkinja redovno kontroliše i i redovne posećuje svog ginekologa, stanje preeklampsije se prepoznaje i ono se leči da ne bi došlo do eklampsije - navode naši sagovornici.

Klinička slika

- Preeklampsija se najčešće prepoznaje po otocima i visokom pritisku. Pacijentkinja najčešće tvrdi da joj nije ništa, da je samo boli glava i malo joj svetluca pred očima. Otoci na nogama i rukama su specifični i testasti, tako da se prepoznaje kad je u pitanju preeklampsija - objašnjavaju oni.

Zapaža se slabije izlučivanje mokraće (oligurija), koje može ići do potpunog prestanka izlučivanja (anurija). Proteinurija je veoma izražena. Trudnica je otečena u licu, nogama i donjim delovima tela. Ima izrazito podbuo izgled. Krvni pritisak je veoma visok i uporno se održava na tom nivou.

U jednom momentu, često posle delovanja nekog spoljnog nadražaja, ili bez njega, trudnica dobije eklamptični napad. Pri tome bolesnica gubi svest i javljaju se tonični i klonični grčevi mišića. U toničnim grčevima učestvuju i trbušni, torakalni, leđni mišići i dijafragma. Trudnica zadržava disanje, pomodri, vilice, zubi i usnice su čvrsto stegnuti. Tonične kontrakcije ne traju duže od jednog minuta, a nakon njihovog popuštanja, bolesnica prodiše, a koža i vidljiva sluzokoža dobijaju normalnu boju.

Zatim se javljaju klonični grčevi gotovo svih mišića, a naročito su izraženi grčevi mišića lica i očnih jabučica, tako da se vide različite grimase uz kolutanje očiju. Sem toga, nastaje "bacanje" ruku i nogu, na ustima se pojavljuje pena, koja je, ako se trudnica ugrize za jezik, krvava. Po prestanku napada bolesnica se smiruje, još neko vreme je u nesvesti ili polusvesti, a kada se probudi ničega se ne seća.

Pri najtežem stanju, bolesnica uopšte ne dolazi svesti, već se smenjuju napad za napadom, i često se završava smrću. Plod je takođe ugrožen, rađa se sa manjom telesnom težinom, ali je i smrtnost ploda pre rođenja visoka.

Dijagnoza

U suštini, dijagnostikuje se preeklampsija, a zatim se prevenira nastanak eklampsije. Pritisak iznad 140/90, ili povećanje "gornjeg" za 30 mmHg, a "donjeg" za 15 mmHgm, predstavlja signal upozorenja. Ukoliko se još u pregledanom urinu nađu belančevine, a mereno u 24-satnoj mokraći pređu količinu od 0,5 g, onda je dijagnoza preeklampsije veoma jasna i potvrđena.

Pacijentkinju treba odmah hospitalizovati i, ako je to moguće, smestiti u zasebnu, mirnu, zamračenu sobu. Bolesnica se položi na stranu kako bi se smanjila opasnost od aspiracije, ako dođe do povraćanja. Svakodnevno je treba kontrolisati i nadgledati da ne bi došlo do napada.

U slučaju napada, treba dati magnezijum sulfat intravenski, i uz to velike količine vitamina B i C, glikozu. Ishrana ima veliki značaj. Treba izbaciti so, masti i u prvo vreme proteine. U najtežim formama daje se samo voće. Svakodnevno treba kontrolisati telesnu težinu, više puta dnevno krvni pritisak, količinu izlučene mokraće i proteina.

- Kad već dođe do eklampsije, postoje različiti akspekti. Ako u eklampsiji pacijentkinja nije životno ugrožena, prima se na odeljenje i pokušava se da se snize visok pritisak i svi ostali parametri. Ukoliko je trudnoća već u određenom stadijumu, radi se carski rez da bi se organizam rasteretio težine ploda, plodove vode i svega ostalog - kažu sagovornici.

- U 99,9 odsto slučajeva stanje preeklampsije se rešava i ne dolazi do eklampsije. Međutim, ako do nje dođe, to je najčešće zato što se pacijentkinja javila kad je već bila u eklampsiji - objasnili su.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi