Stiže „frankenštajn varijanta“ korone?

Sve više se priča da korona virus trči poslednju trku omikron sojem, ali ima i onih koji sumnjaju u ovaj optimistični scenario.

-Mislim da ne možemo biti sigurni da će virus vremenom postati manje smrtonosan, kaže doktor Stjuart Kempbel Rej, stručnjak za infektivne bolesti Univerziteta Džons Hopkins.

Zbog uzrokovanja blažih simptoma u odnosu na deltu, omikron je podstakao nade da to znači početak trenda kad će virus postati poput obične prehlade. To jeste mogućnost, kako ukazuju stručnjaci, s obzirom da se virusi ne šire dobro ako brzo ubiju svog domaćina.

Ali virusi ne postaju uvek manje smrtonosni tokom vremena, prenosi "Blic".

Soj bi takođe mogao da postigne svoj glavni cilj – replikovanje – ako zaraženi razviju inicijalno blaže simptome, rašire virus u interakciji s drugima a posle teško obole.

Postepeno poboljšanje u zaobilaženju imuniteta pomaže virusu da preživi tokom dužih perioda. Kad se prvi put pojavio SARS-CoV-2, niko nije bio imun. Ali, infekcije i vakcine su donele bar određeni imunitet većini sveta pa virus mora da se adaptira.

Moguće je više puteva evolucije virusa

Životinje bi mogle potencijalno da inkubiraju i oslobađaju nove sojeve. Kućni ljubimbci, jeleni i kune iz uzgajivačnica samo su neke od životinja ranjivih na korona virus, koji može potencijalno da mutira u njima i skoči nazad na ljude.

Drugi potencijalni put je da sa omikronom i deltom u cirkulaciji ljudi mogu da dobiju duple infekcije koje bi mogle da dovedu do, kako je rekao dr Rej, “frankenvarijanti” (Frankenštajn + varijanta), hibrida sa karakteristikama oba soja.

Kad se nove varijante razviju, teško je reći kakve bi mogle da se pojave. Na primer, omikron ima mnogo više mutacija od prethodnih sojeva, oko 30 u šiljatom protein kojim se kači za ljudske ćelije. Ali takozvana IHU varijanta identifikovana u Francuskoj ima 46 mutacija i deluje da se nije mnogo proširila.

Naučnici stalno ukazuju na javne zdravstvene mere, poput maski i vakcina, radi obuzdavanja pojave novih sojeva. Iako je omikron bolji u izbegavanju imunog sistema od delte, vakcine i dalje nude zaštitu i busteri uvelike smanjuju verovatnoću od teškog oboljenja, hospitalizacije i smrti.

Dr Rej je rekao da su vakcine kao oklop za čovečanstvo koji uvelike sprečava širenje virusa iako ga ne zaustavlja u potpunosti. Za virus koji se eksponencijalno širi, kako je rekao, sve što obuzdava njegov prenos može da ima veliki efekat. Takođe, kad vakcinisani obole, njihovi simptomi su obično blaži i infekcija brže prođe, što ostavlja manje vremena da se stvore opasnije varijante.

Stručnjaci smatraju da virus neće postati endemski poput gripa sve dok su stope globalne vakcinacije niske. Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da zaštita ljudi od budućih sojeva – uključujući onih koji bi možda biti potpuno otporni na današnje tretmane – zavisi od okončanja globalne nejednakosti u vezi vakcina.

Tedros bi voleo da se do sredine ove godine vakciniše najmanje 70 odsto stanovnika svake nacije. Trenutno, ima desetina zemalja u kojima je potpuno vakcinisano manje od četvrt populacije, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.

U međuvremenu, pojava novih sojeva je neizbežna, kako je istakao direktor Instituta molekularne virusologije Univerziteta Minesota Luis Menski.

"Sa toliko nevakcinisanih ljudi, virus i dalje ima svojevrsnu kontrolu nad onim što se dešava", zaključio je.
 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi