Ujed stršljena može da ubije! Pročitajte šta može da vam spasi život, minuti su u pitanju

Tokom letnjeg perioda, pčele, ose i stršljeni su najaktivniji, a stručnjaci upozoravaju da nas od trenutka njihovog uboda do eventualne burne alergijske reakcije dele minuti. Nažalost, prevencija gotovo da ne postoji, a da li će ishod biti fatalan, zavisi od nekoliko fakora.

Insekti najčešće napadaju životinje, ali postalo je pravilo da svake godine, tokom jula i avgusta, beležimo slučajeve kada ovi “letači”, posebno ako su isprovocirani, napadaju i ljude.

Upravo to je iskusila i Beograđanke L. B. (40), koja kaže za 24sedam da ju je prethodne večeri, u 20.50, ujeo stršljen za ruku.

– Potpuno neverovatno! Po mraku! Šetala sam sa porodicom i psom. Naišli smo na čoveka koji je vodom prskao svoje tuje zasađene uz ogradu. Izgleda da je uznemirio stršljene, ose, pčele i ostale insekte koji su bili u tom drveću. Osetila sam samo udar i jak bol na unutrašnjoj strani leve nadlaktice. Prethodno sam čula zujanje i krajičkom oka videla stršljena, jer smo bili neposredno ispod ulične svetiljke – navodi ona.

Prema njenim rečima, mesto uboda je pocrvenelo, pretvorio se u crvenu tačku. Onda se taj predeo oko uboda, nastavlja ona, malo uzdigao iznad ravni kože.

– Bol je bio jak i nalik na pečenje i žarenje u isto vreme. Potom je počelo da se na koži širi crvenilo oko uboda. Bilo je u prečniku od sedam-osam centimetara. Prošlo je oko 10 minuta od ujeda i već smo bili u stanu. Poslala sam supruga brzo u apoteku da mi kupi neki antihistaminik, odnosno lek koji ublažava alergijske reakcije, a ja sam pratila svoje simptome – naglašava naša sagovornica.

– Alergična sam na nekoliko antibiotika, mleko i neke metale. Bila sam spremna da, ukoliko mi se pojave gušenje, nepavilan rad srca, otok usana i lica, odmah krenem kod lekara. Posle nekoliko minuta suprug se vratio iz apoteke, popila sam lek i malo se smirila – opisuje ona, i kaže da je sve vreme držala led na mestu uboda.

– Posle oko sat i po sve je počelo da se povlači, ali sam osećala bol. Sada ga osećam samo na dodir – završila je ona.

Blage reakcije najčešće

Ovakav primer blage reakcije na mestu uboda, kakvu je iskusila naša čitateljka,  u praksi je i najčešći, kaže za 24sedam specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić.

– Najčešće se, prilikom uboda pčela i osa, kao i stršljena, javljaju blage, lokalne reakcije. Mesto uboda postaje crveno, otečeno, tvrdo i bolno. Takvo stanje prolazi za nekoliko sati, a kod pojedinih ljudi može da traje i nekoliko dana. Na mesto uboda poželjno je stavljati hladne obloge, a zarad sigurnosti, nije greška popiti antihistaminik. Za blaže slučajeve nije neophodna lekarska pomoć – istakla je ona.

Nešto snažnija reakcija javiće se, dodaje dr Šehić, usled nastanaka infekcije na mestu uboda.

– Neretko se dešava da dođe do infekcije oko i unutar mesta uboda, a uzrok je najčešće češanje. Mesto uboda obično svrbi, ali to mesto nikako ne treba dodirivati. Stanje se tretira posebno i, u dogovoru sa lekarom, trebalo bi uzeti određenu terapiju – istakla je ona.

Anafilaktički šok

Kod određenog broja ljudi se, nakon uboda, ispoljava alergija kao posledica reakcije organizma na otrov insekta. To ubrizgavanja otrova, upozorava naša doktorka, može da izazove mnogobrojne poremećaje, pa i da dovede do smrtnog ishoda.

– Reakcija na ubod stršljena javlja se ukoliko je osoba alergična, a najteže stanje koje sledi naziva se anafilaktički šok. Tegobe koje idu uz alergijske reakcije su promene na koži, gušenje, tegobe u funkciji organa za varenje, poremećaj stanja svesti i kardiološke smetnje. Međutim, ono što karakteriše anafilaktički šok jesu drastičan pad krvnog pritiska, gušenje, kao i usporavanje cirkulacije, zbog čega pacijent, ako se ne reaguje odmah, može da nastrada – ističe dr Šehić.

Kako objašnjava, alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom – alergenom, naglo se pogoršava, pa fatalni ishod, ukoliko se ne reaguje odmah, može nastupiti za nekoliko minuta.

– Simptomi se naglo pogoršavaju, posebno prilikom ujeda za jezik, kapak ili lice. Tada dolazi do oticanja mekih tkiva, disanje postaje otežano, a osoba postaje uznemirena. U tim trenucima žrtva može da kolabira. Zato je potrebno da se reaguje brzo, jer često takvu osobu minuti dele od smrti  – upozorava doktorka.

Samopomoć

Prema njenim rečima, pacijentima koji znaju da su preosetljivi na ubod nekog insekta savetuje se da uz sebe imaju pribor za samopomoć.

– Antihistaminik možda neće da deluje na vreme, odlazak u ambulantu može da potraje, pa je najbolje kod sebe imati pribor prve pomoći, koji, u ovom slučaju, podrazumeva injekciju adrenalina, koju pacijent sam sebi daje. Ta injekcija mu služi da “premosti” vreme do dolaska u prvu zdravstvenu ustanovu i ona je jedini lek koji može da deluje – smatra naša sagovornica.

Zaobiđite ih

Sa druge strane, preventiva gotovo da ne postoji, ali građani mogu da obrate pažnju na nekoliko stvari, poručuje za naš portal Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

– Stršljeni obično prave gnezda na velikim visinama, najčešće van urbanih sredina. Ali dešava se da ih naprave u napuštenim objektima ili potkrovljima, a onda je jako komplikovano da ih uklonite. Može da se desi da se spoljni omotač zgrade ošteti i oni nađu rupu u koju se nasele. Imali smo slučaj na Miljakovcu kada su letve na jednoj staroj zgradi popadale i tu su insekti napravili gnezdo. U takvim slučajevima moraju da se angažuju ljudi koji imaju aplinističku opremu, jer ne možete drugačije da pristupite vrhu zgrade – objašnjava Aleksić.

On kaže da se stršljeni mogu ubiti sprejom za leteće insekte, ali je potrebna nešto veća količina, zbog veličine insekata.

– Ipak, savet je da se oni zaobiđu. Imali smo primere u nekim selima da su napadali ljude i bilo je smrtnih slučajeva zbog uboda. Ako priđete previše blizu gnezdu, oni imaju sistem kojim javljaju drugim jedinkama da je ono napadnuto i onda kreću da ga brane. Napadaju u roju, a to može biti fatalno – objasnio je on.

U slučaju da vam stršljen uđe u stan ili kuću, Aleksić kaže da bi najbolje bilo da ga pustite da izađu.

– On je zbunjen i neće odmah da napada, već pokušava da pobegne – kaže on.

Pročitajte još

Opasne bube prešle sa stoke na ljude! Ujed izaziva otok i temperaturu, a može da bude i fatalan

Vreme je osa, pčela i stršljena: Šta ako našeg psa ili mačku ujede neki od ovih insekata

Kako on dodaje, postoji i jedna vrsta ose, takozvana mamutska osa, koja ima iste boje kao stršljen, pa ih ljudi često mešaju.

– Te ose prave podzemna gnezda u starim panjevima jer jedu larve koje tu žive. Ali one su korisne, pa smo nekoliko puta morali da ubeđujemo ljude da ih ne diraju. Specifično je za njih da ne zuje kao stršljeni, a mešaju ih jer su slično obojene – kaže on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi