U Srbiji čak 2.000 devojčica godišnje završi u dečjim brakovima: A taj bračni život ugovarali su njihovi roditelji!

U Srbiji se ne zna tačan broj dečjih brakova, a razlog tome je što su oni nelegalni, pa, samim tim, nisu ni registrovani. Pre tri godine, savetnik u Ministarstvu rada Dragan Vulević izneo je podatak da se godišnje u Srbiji sklopi oko 2.000 dečjih brakova, mada je to samo procena.

Prema Istraživanju višestrukih pokazatelja položaja žena i dece za 2019. godinu, koje je uradio UNICEF u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, 1,3 odsto žena starosti od 15 do 49 godina udalo se pre svog 15. rođendana.

Prema ovom istraživanju, rano stupanje u brak je češće kod žena sa nižim nivoom obrazovanja i iz siromašnih domaćinstava.

Čast je u pitanju

Nada Đuričković je aktivistkinja Romskog centra za žene i decu “Daje” i u svom radu često se sretala sa ovom pojavom. Ona za “24sedam” objašnjava na koji način roditelji sklapaju ugovorene dečje brakove i da se to ne radi zbog materijalne koristi, već zbog neke vrste časti.

– To su patrijahalne porodice u kojima otac sve određuje. Tu još važi pravilo da se devojka mora udati nevina. Na svadbi je važno da se pokaže čaršav na kojem je krv, kao dokaz da je devojčica bila nevina. Kada dođu u pubertet i osete potrebu da se doteruju i da izlaze sa društvom, devojkama se zabranjuje svaki izlazak, čak se povlače i iz škole. Zapravo, roditelji imaju strah da ih ona “ne osramoti” jer mora da uđe u brak “kako dolikuje” – objašnjava ona.

Devojčice beže iz “porodičnog zatvora” 

S druge strane, te devojčice su lišene bilo kakvih lepota života, zbog čega neke čak i poveruju da će im udajom život postati bolji.

– Njima je zabranjen izlazak, nemaju pravo da odu sa drugaricama bilo gde i one ne vide nikakvu lepotu života, već misle da će im kada se budu udale biti bolje i lakše. Postoji i običaj da se mlada kiti zlatom, pa im se i to učini lepim. To su neke blaže forme dečjih brakova, kada roditelj udaje dete i zna gde će da ode devojčica. Ali ima i gorih varijanti, a to je prodaja – dodaje Đuričkovićeva.

Istina je da kod ovakvih brakova uvek “prođe” neki novac, ali ona kaže da motiv nije zarada roditelja.

– Ima loših motiva gde je sin, recimo, sazreo za ženidbu, a nemaju para da “kupe” snaju. Onda “prodaju” ćerku da bi kupili snaju. Tu oni nemaju materijalnu korist, već samo čuvaju čast. Ima i slučajeva da je porodica veoma siromašna, da ne može da izdržava devojčicu, i zbog toga je udaje – kaže ona.

Rano sazrevaju

Nažalost, zbog veoma teških uslova života, Romi rano sazrevaju, a kako kaže Đuričkovićeva, životni vek Romkinja je kratak – u proseku žive 48 godina. To je još jedan razlog ranog stupanja u brak.

– Imaju životne situacije koje ih navode da razmišljaju o stvarima o kojima njihovi vršnjaci ne razmišljaju. Samim tim što će ranije morati da brinu o sticanju nekih sredstava, dovode se u poziciju da se osećaju kao odrasli i onda smatraju da treba i da osnuju svoju porodicu. Nažalost, siromaštvo tu igra veliku ulogu – dodaje ona.

Prema našem zakonu, nije dozvoljena udaja maloletnika, a najraniji period kada mogu da stupe u brak je 16 godina, ali uz posebnu dozvolu suda i saglasnost roditelja. Zbog toga se ovi maloletnički brakovi formiraju neformalno, a Nada Đuričković kaže da zbog toga i ne postoji podatak o njihovom tačnom broju.

Prevencija kao način borbe

Nada Đuričković kaže da se nevladine organizacije protiv dečjih brakova bore edukacijom mladih.

– Pravimo radionice sa dečacima i devojčicama gde ih učimo da prosto usmere svoje želje i potrebe u puberetu, a da to ne moraju da budu brak i rađanje, kao i da im je važnije da se obrazuju i steknu godine zrelosti da bi imali zdravu porodicu – objasnila je ona.

– Mi pokušavamo da nateramo domove zdravlja i ginekološke ambulante da prijave svaku maloletničku trudnoću, da bar na taj način dođemo do podataka. Da škole jave svaki izostanak, pa da možemo da pratimo gde je to dete. A posebno sada je opasna pojava od pre nekoliko godina – da roditelji žele da udaju devojčice u inostranstvu. Onda žure da ih udaju dok su maloletne jer tako lakše mogu da ostanu u stranoj zemlji. Međutim, nakon toga i ne znaju šta se sa njima dešava. Ja se nadam da nema trgovine iza svega toga – objašnjava ona.

Svi dečji brakovi završe nasiljem

Nažalost, najveći broj devojčica ostane u prinudnom braku do kraja života.

– Veoma teško prekidaju brakove, jer je sve napravljeno tako da ona nema moć odlučivanja. Kada roditelji odluče, onda nema povratka, jer je sramota da se ona vrati. Uz to, roditelji onda ne mogu da udaju sledeću ćerku, a porodica bude osramoćena. One ostaju čitav život u tim brakovima jer su tako vaspitane, i jednostavno, siromaštvo je veliko i nema se kud – kaže Nada Đuričković.

Nažalost, istraživanja njene organizacije pokazala su da se u svim ovakvih brakovima dešava i nasilje nad devojčicama, a kasnije ženama.

– U našim istraživanjima utvrdili smo da je oko 90 odsto Romkinja preživelo neki oblik nasilja, a oko 45 odsto se udalo maloletno. A potvrđeno je da se svi maloletnički brakovi završe nasiljem, jer je to neprirodna zajednica. Žene retko kad izlaze iz tog nasilja. Ili kad obole ili kada nasilnik i decu počne da ugrožava i bije. Tek onda reaguju. Brinu manje zbog sebe, a više zbog dece. Mada ima nekog malog pomaka. Mlađe devojke ponekad reše da se razvedu, ali tek ako imaju nečiju podršku. A nasilnik radi na tome da je totalno izoluje od okoline – objašnjava Nada.

Pročitajte još:

Opasan izazov na TikToku odneo život dečaka (12): Mališan umro posle 19 dana na aparatima

Ali problem je, kaže ona, što i državni organi blagonaklono gledaju na tu pojavu.

– Ja na to gledam kao na silovanje, jer ako neko punoletan odvede devojčicu od 14 godina, za mene je to silovanje. Ali policija i sudstvo kažu da je to romska tradicija. Ima i slučajeva da prosto odvedu dete, i kada neko to prijavi policiji, onda oni na to ne gledaju kao na krivično delo. Bio je čak slučaj da je mladić odveo maloletnicu i njome se oženio, a onda ga je sudija i oslobodio! Mi se zalažemo za to da se to zove prinudna zajednica. Dokle god se nešto zove brakom, u pravnom smislu je legalizovano. Kada se kaže brak, za policiju je to završen posao. Zato to ne bi trebalo da se zove tako – zaključuje Nada Đuričković.

Evo šta kaže zakon

Prema Krivičnom zakoniku, seksualni odnos sa osobom mlađom od 14 godina je krivično delo za koje je najmanja zaprećena kazna pet godina zatvora. Takođe, Porodični zakon propisuje da je brak rušljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda, ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod prinudom.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi