TEMA 24sedam: Profil pedofila - kako da prepoznate predatora i zaštitite dete pre nego što postane žrtva

Njihov poriv je jači od realnosti i ne mogu ga se osloboditi. Inteligentni su i vrlo otvoreni prema žrtvama, koje su najčešće iz najbližeg okruženja. Ne možete ih lako prepoznati, dok ne krenu u napad. Vredi znati da ih svako upozorenje da znate ko su i šta im je namera odvraća od toga.

Gotovo stoprocentno su muškarci. Uglavnom ih zamišljamo tako da bismo im na licu pročitali nameru. U stvarnosti je potpuno drugačije. Često su ugledni u svojim profesijama. Ima ih i među sveštenicima i profesorima i lekarima. Obilaze mesta na kojima su deca – parkove, dvorišta vrtića, škola. Poslednjih godina svoje žrtve traže na društvenim mrežama.

– Imala sam 13 godina, mnogo me je povređivalo… Osećala sam se veoma poniženo, nesigurno, istraumirano, bespomoćno… Nisam znala kako da se nosim sa tom situacijom. Želela sam da se ubijem jer mi se u tom trenutku svet srušio – ovako svedoče osobe, koje su bile seksualno zlostavljane kao maloletnice, odnosno bile su žrtve pedofila.

Kako za 24sedam govori Dobrivoje Radovanović, profesor psihologije i kriminala, postoje četiri tipa pedofilije i to: Infatofilija – tip pedofilije vezan za uzrast deteta do četiri godine, Hebefilija – tip pedofilije vezan za uzrast od četvrte do četrnaeste godine, Efebofilija – tip pedofilije vezan za uzrast od četrnaeste godine do kraja adolescencije i Incest.

Najopasniji od svih tipova pedofilije je prvi, koji se vezuje za decu uzrasta do četvrte godine, jer ona vrlo lako mogu biti žrtva pedofila.

-Lako je privući pažnju deteta najmanjeg uzrasta. Dovoljne su samo lepe reči, davanje bombonica. Posledice po dete su užasne i traju dugo. Istraživanja govore da je velika verovatnoća da će se devojčica koja je bila žrtva pedofilskog napada baviti prostitucijom ili da nikad više neće poželeti da pogleda muškarca. Isto tako i dečak koji je bio žrtva pedofilije uglavnom ima teške psihičke poremećaje, koji mogu da ga obeleže u budućnosti – kaže prof. Radovanović.

Pedofil ne može da izbegne, a da ne pokaže strašnu uzbuđenost kada vidi dete.

-Pedofili su u istoj meri i heteroseksualci i homoseksualci, ali su isključivo muškarci. Oni osećaju upadljivu i primetnu uzbuđenost kada naiđu na dete kod kojeg osećaju seksualni nagon i to ne mogu da sakriju. To se najčešće primećuje pogledima, zapitkivanjem, pokušajem uspostavljanja kontakta sa roditeljima, bakom ili dekom, ili sa detetom ako je isprednjačilo u odnosu na one koji su sa njim. Pedofili obično obilaze dečija igrališta, dvorišta škola, vrtića i gde god se nalaze deca. Njihovo ponašanje se fizički lako primeti, ali vi ne možete biti sigurni da je on pedofil i ne smete preduzimati ništa dok on to ne pokuša, ali svakako, smete da zaštitite dete od toga, tako što ćete ga skloniti, upozoriti ga. Važno je da znate da bilo koji pokušaj upozorenja pedofila kod njega preseca tu seksualnu želju i on se udaljava – poručuje prof. Radovanović.

Sagovornik 24sedam naglašava da se većina pedofila ne može otkriti, ima mnogo njih koji su normalni, funkcionišu kao i svi mi.

-Lako bismo uočili pedofila, poput Malčanskog berberina, ali to ne možete da prepoznate kod ljudi uglednih u svojim profesijama. Pedofila ima i među sveštenicima, profesorima, lekarima… Pedofili se ne skrivaju, jer tako daju signal, oni spadaju u kategoriju vrlo inteligentnih ljudi i vrlo su direktni sa decom. Takođe, patrijarhalni su po shvatanjima, ali paralelno sa tim postoji poremećaj koji nikada ne mogu da sakriju. Ni u profesiji, načinu života, bračnom statusu, apsolutno nema ništa karakteristično za pedofile, osim da su muškarci i da ne mogu da sakriju uzbuđenje kada vide dete – napominje prof. Radovanović.

Prvi nagon pedofila je da gleda dete, drugi je da stupi u kontakt i gleda kojim tehnikama da to i ostvari.

-Njihov poriv je jači od realnosti i on ga se ne može osloboditi. Svaki pedofil, i onaj koji odleži kaznu zatvora, uvek će ponoviti isto delo. Suština borbe protiv pedofilije je prevencija, ali je isto tako bitno i kažnjavanje. Ne možete im izricati kaznu od dve godine, jer su oni uvek povratnici i čim izađu iz zatvora gledaće kako da ponove to delo. Smatram da sada pedofila ima sve manje, ali se sve više priča o njima. Bilo ih je mnogo više kada to nije izlazilo u javnost. Oni su i tada bili kažnjavani, ali su ti slučajevi zataškavani-navodi prof. Radovanović.

Sagovornik objašnjava zašto je važno kod ranog razvoja da dečak ima mušku ulogu kao objekat za identifikaciju, dok je kod devojčice važno da ima žensku ulogu.

-Smatram da je svaki čovek do puberteta biseksualan, a posle toga dolazi do diferencijacije. Kod dečaka postoji emotivna vezanost za majku i javlja se podsvesna dilema za koga se vezati. Muško dete mora da se vezuje za oca te se savetuje da se majka udaljava od deteta krajem treće godine i “gura” ga u naručje oca. Jasna podela uloga preventivno deluje da ne dođe do razvijanja seksualnih poremećaja poput fetišizma, voajerstva, pedofilije, nekrofilije… – upozorava prof. Radovanović.

On napominje da napadi sve češće dolaze i preko interneta, ali da tu vidi veliku grešku roditelja koji deci daju telefone i omogućavaju im da koriste društvene mreže.

-Izloženost te dece je ogromna, različitim ponudama, obećanjima, a deca u tim godinama najčešće “padaju” na komplimente, jer su tada najnesigurnija u sebe. To je tip pedofila koji su do pojave interneta kontrolisali taj poriv, ali im je sada omogućeno da imaju kontakt sa potencijalnim žrtvama – navodi sagovornik.

Upozorava prof. Radovanović i da je primarni razlog usvajanja deteta kod pedofila njegov poriv i zbog toga je vrlo razrađen sistem psihološkog ispitivanja kada je usvajanje u pitanju.

-Sa druge strane, muškarac koji je svestan da je pedofil stvara porodicu da bi se lišio tog nagona, kao što homoseksualac stvara brak nadajući se da će se rešiti toga. Oni se liše u jednom periodu, ali čim malo popusti, javlja se njegova priroda. Pedofilima je u porodici mnogo lakše jer im je objekt mnogo bliži, pa je njih i teže otkriti. Incest na dete ostavlja katastrofalne posledice koje mogu da traju doživotno. Dete koje skriva da je silovano teže podnosi posledice, a ukoliko kasnije o tome priča u javnosti lakše će se osloboditi kompleksa i činjenice da je krivo zbog toga – zaključuje prof. Radovanović.

Kraj prvog nastavka. U drugom nastavku Zakonska regulativa, za 24sedam govori sudija Milena Rašić

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi