U venama krv vuka, a predak mu se borio u boju na Kosovu! Ovako izgleda danas! (FOTO/VIDEO)

Predak srpskog odbrambenog psa bio je srpski mastif, a kada je rasa nastajala njen tvorac i travar Nenad Gavrilović hteo je da napravi rekonstrukciju ove stare srpske rase.

Nastao je ukrštanjem raznih rasa pasa i vuka a danas nekoliko odgajivača pokušava da napravi čistu rasu koja će biti i međunarodno priznata.

Jedan od njih je Stanislav Čirh koje je za 24sedam objasnio da se preci ovog psa pominju još u pesmama kosovskog ciklusa.

“Zalaja devet ljutih lava”

– O srpskom mastifu nalazimo prikaz u pesmi kosovskog ciklusa, “Smrt majke Jugovića” kada se u jednom stihu govori “zalaja devet ljutih lava”, to je jezgrovit način izražavanja, gde možemo videti kakav je to pas zaista bio. Snažan pas, prodornog laveža, snažne konstitucije. Bio je u stanju da bude upotrebljen i kao vojni pas. Sama rasa srpski odbrambeni pas je nastala u periodu od 1981. do 1991. godine i u nju je gospodin Nenad Gavrilović uložio mnogo finansijskih sredstava. Kroz proces od deset godina, ukrštajući različite rase pasa i vuka došao je do ujednačenih morfoloških osobina i prepoznatljivog karaktera – kaže Čirh.

Pročitajte još:

Mali Petar svirao klavir sa dva prstića, a za dve godine osvojio svet: A u stvari sam hteo da sviram gitaru!

Srpski mastif je u srednjem veku bio elitni pas koga su posedovale samo velmože i knezovi, odnosno sama aristokratija tog doba. Postoji sličnost između srpskog mastifa i njegove sadašnje rekonstrukcije SOP-a.

– Mi svakako ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo koliko su sada slični, možemo samo da pretpostavimo i nagađamo. Sigurno da je u srednjem veku bila mnogo jača selekcija na određene karakteristike, jer vitezovi na bojnom polju nisu smeli da rizikuju sa nekim plašljivims i neposlušnim psima ili psima koji su imali neki nedostatak u fizičkoj građi – navodi uzgajivač.

Srpski odbrambeni pas ima posebne karateristike koje ga razlikuju od ostalih rasa.

– On mora biti mastif pas, da ima snažnu kost, jaku glavu, robusnu građu. SOP je nešto između rotvajlera i mastifa. Ima duže noge i jače je konstitucije od rotvajlera, jače glave i odličnog karaktera. Odlikuje ga fizička snaga koja je primetna na prvi pogled, a karakter ga čini prepoznatljivim. Zaštitnički je nastrojen prema vlasniku, porodici vlasnika i teritoriji koja mu je poverena na čuvanje – ističe Čirh.

Kaže da je držao mnoge rase pasa, ali da ga je srpski odbrambeni pas vrlo brzo oduševio. Uzgajanjem pasa je počeo da se bavi 2004. godine.

– Prvo sam držao američke buldoge. U isto vreme obilazim odgajivačnice SOP-a po Srbiji, interesujem se za rasu i prikupljam informacije, stupam u kontakt sa gospodinom Nenadom Gavrilovićem. Kada sam ga prvi put posetio na planini Romaniji 2009. godine, tada sam već imao jednu ženku koju sam nabavio 2008. godine. Ona me je oduševila svojim karakterom, jer je pokazivala čuvarske sposobnosti, imala je zaštitnički karakter. Pokazala je trpeljivost na nepoznate osobe, a u šetnji je bila smirena i staložena. To je karakteristika SOP-a, da se u šetnji ponaša vrlo staloženo, a da na negativan nadražaj može da odreaguje brzo i efikasno. Mene je njihov karakter “kupio” i 2009. godine sam nabavio mužjaka direktno od Nenada Gavrilovića i tako kreće moj put sa tom rasom. Okupio sam još neke ljude oko sebe sa kojima tesno sarađujem i sa njima u dogovoru čuvamo originalne Nenadove krvne linije pasa. Imamo jasnu viziju koju sledimo i kojoj težimo – kaže on.

Zaštitnik i čuvar

Naziv Srpski odbrambeni pas je zanimljiv i predstavlja neku vrstu nacionalnog simbola. Sam naziv rase ovog psa nam otkriva i njegov karakter.

– Srpski je zato što ga je Srbin rekonstruisao, sa našeg je prostora, gde su živeli i žive Srbi. Odbrambeni je upravo zbog svog karaktera, nije pas koji izaziva nevolje, ne napada prvi, procenjuje situaciju i reaguje kada je zaista neophodno. Kada se stavi velika opasnost pred njega, on tu opasnost otkloni – objašnjava Čirh.

Zbog njegovih osobina mogao bi se koristiti i u vojsci i policiji, mada ima posebnu narav, koja može biti problematična u službi.

– Postoji jedan problem koji smo uočili kod SOP-a. Kada ga date nekom drugom na dresuru on to doživljava kao izdaju, i nije kao malinoe i rotvajleri koji su veoma zahvalni za taj način rada, jer kada njih date dresirane nekom, oni slušaju komande. Kod SOP-a koji su otišli na obuku kod našeg poznatog dresera, bukvalno su odbijali hranu, čak i vodu, jer su smatrali da ih je njihov gazda izdao, samim tim što ih je dao nekom drugom da ih dresira. Možda bi on mogao da bude dobar u vojsci i policiji, ali samo ako ima jednog vodiča. Čim bi se promenio vodič pitanje je kako bi se pas postavio – navodi on.

Pročitajte još:

Roditelji masovno uhode decu! Satovi za praćenje postali pravi hit, sve više mališana pod nadzorom

Počela je ekspanzija uzgajanja srpskog odbrambenog psa, te su ukrštanja bila problematična. Zato je važno da se ova rasa nabavlja od proverenih uzgajivača koji vode računa o kvalitetu rase.

– Došlo je do promena u morfološkom smislu od 1991. godine do sada i to možemo pripisati neplanskim parenjima i neadekvatnom cilju odgoja. Ali najčešće mislim da je uzrok te nejednakosti u tome što pojedini odgajivači nemaju jasan cilj i pravac koji bi trebalo da slede. U oglasima se mogu videti štenad SOP-a po niskim cenama, koje jednostavno nisu realne. Mali broj ljudi pristupa ovoj rasi ozbiljno, zato ima mnogo pasa, ne mogu reći koliko jedinki tačno ima, ali malo ima kvalitetnih jedinki ove rase – kaže Čirh.

Nenad Gavrilović je autor rase SOP za koju izdaje rodovnike sa svojim potpisom i pečatom. Inače, srpski odbrambeni pas nastao je na Romaniji, a ideja je bila da se rekonstruiše izumrla rasa srpskog mastifa, koja je bila korišćena u srpskoj vojsci u srednjem veku. Prema narodnom predanju njegova upotreba spominje se tokom Kosovskog boja, kada je odigrao ključnu ulogu u zaustavljanju turske konjice. Prema nekim izvorima, poslednji primerak ove rase psa uginuo je 1960. godine na Radan planini.

Srpski odbambeni pas je rasa koja pripada porodici pastirskih pasa i čuvara. Životni vek im je od 8 do 13 godina, dostižu masu od 70 kilograma. Javlja se u više boja: crna, žuta, siva… Nemaju naslednih genetskih bolesti, veoma su otporni, ne smetaju im hladne zime i vrela leta.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi